Logo
Одштампајте ову страницу

Нека ти удица увек буде бачена

Оцените овај чланак
(2 гласова)

Аутор: Милица Јовановић

Milicaaa16БЕОГРАД – Нека ти удица увек буде бачена. У језеру у којем најмање очекујеш, појавиће се риба.


Када се присећам почетка свог студентског живота, увек ми се у глави појави слика девојке која је напунила 19 година, уписала факултет који је желела и озбиљно схватила процес студирања. Желела сам најбољи просек, најбоље оцене и највише знања.

 

Сатима не бих излазила из собе јер сам сваку књигу спремала од корице до корице јер скрипте никако нису долазиле у обзир. Учила сам, повремено излазила и завршила прву годину у јуну са одличним просеком. Али нешто ми је фалило. Тада нисам знала шта. Знала сам само да и поред хиљаде прочитаних страница за испит, ја се нисам осећала паметније, спремније за живот и задовољније.


Крајем прве године, срела сам старију другарицу са факултета на улици и она је почела да ми прича о AISEC-у, како је члан једне организације, како је упознала много људи и како се много променила од тада. Наравно, слушала сам је са трећином пажње јер сам журила кући да спремам испите и чисто из поштовања према њој, рекла сам јој да ми пошаље линк за пријаву за чланство.

 

Исте вечери сам попунила пријаву механички, а нисам имала никакву представу ни за шта сам се пријавила. Уследио је позив, затим неколико кругова селекције и ја сам постала члан студентске организације.


Моји први утисци-изгубљеност, мноштво људи, састанци, тимски идентитети, загрљаји и тепање које никако нисам разумела. И тако је кренуо први мандат затим други и трећи као члан различитих тимова, не само због различитог описа посла, већ због различитих људи, атмосфере у тиму, моје улоге кроз које сам давала допринос овој организацији.

 

Испрва сам мислила да сам невидљива-нико не види да се ја трудим, нико не види да ја почињем да делим своје слободно време на време за AISEC и оно што остане за одмор. Али онда су уследиле похвале, награде, аплаузи и признања. И одједном сам се осетила важном, осетила сам се као део нечега великог, као део који има своју улогу, циљ и план како да то оствари. Осетила сам се да припадам ту, баш ту.


Временом сам постала и тим лидер. Ја сам била одговорна за 3 особе, за њихов развој. Ја сам била та која треба да их усмерава, да им пружа прилике. И ја сам била та која је почела да пропушта вежбе на факултету како би проводила више времена са својим тимом. Ја која годину дана пре тога не бих пропустила ниједне вежбе макар дошла и са високом температуром у најгорим условима. AISEC је постао велики део мог студентског живота и употпунио га. Дао му је живот и брзину, дао му је нови ток.


Свако искуство кроз које сам прошла до сада, а члан ове организације сам већ скоро две године, је прошло веома брзо и било је изузетно интензивно и свако је оставило неки траг. И сада кад се осврнем на протекли период, више ми није важно да ли сам се бавила позивањем институција или слањем студената на праксу или потисивањем уговора. Из свега тога сам научила много практичних ствари, изашла из оквира психологије и проширила своје знање информацијама из економије о којој у животу не бих сањала да ће ме интересовати.

 

Али кад се све то заврши, оно што мени остаје је невероватан осећај промене, огромног утицаја који су имали људи око мене, осећај да сам баш ја допринела нечијем развоју, а што је најбоље од свега, да сам кроз то развијала себе. Ја сам особа која је кроз своје искуство упознала нову себе, потенцијале за које нисам ни претпостављала да се крију у мени.

 

Ја сам изашла из своје конфор зоне, изашла сам из књига за које ми никад није понестало концентрације да их активно читам. Ја сам упознала делове себе који би ми остали можда непознати да нисам онога дана попунила пријаву за чланство. И знате шта ме такође испуњава? То што сам успела да применим психологију-науку која ме толико фасцинира у свакодневном животу, радећи са AISEC-овцима! Доживела сам да су све оне странице које сам сатима спремала за испите ипак нечему користиле!


Ово је моја прича на коју сам изузетно поносна. Некима се можда допадне, некима можда буде досадна, али нико не може да донесе коначан закључак о нечему што није сам искусио. Зато позивам баш тебе који сада ово читаш да започнеш своју причу и доживиш најлепша искуства које себи можеш да поклониш у току свог студентског живота.


Пријави се до 27.01. на ОВОМ линку.


ИЗВОР: Кућа добрих вести


Маja Јованов

је рођена 1977. године. Она је новинар са вишегодишњим искуством у праћењу реалног сектора, процеса приватизације и тржишта капитала. Сарађивала је и писала за дневне листове и економске магазине. Активно пратила значајне економске форуме и скупове, како у Србији, тако и у иностранству. Данашња интересовања су јој усмерена на интернет и мултимедијални приступ информацијама.

Најновије од Маja Јованов

Сродни чланци

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015