Модел би требало да понуди решења за бројна питања – како се студенти опредељују за праксу у компанијама, како се одредјују ментори учесницима праксе, како увезати менторе и професоре на факултетима, фонд сати који је потребан да се унапреди квалитет компетенција, када ће се пракса одвијати, да ли ће бити плаћена, прецизирала је Грујић на панелу “Млади у привреди кроз праксу до успешне каријере”, који је недавно организовао Економски факултет у Београду.

„Образовање није само стицање знања, него и начин на који људи користе знање“, истакла је она и додала да унапређење образовање значи подизање што више различитих платформи како би студенти могли да бирају.

Продекан Економског факултета и председник Стручног тима Министарства просвете за реформу високог образовања Драган Лончар најавио је да тај факултет, који има остварену сарадњу са више од 330 компанија које студентима нуде могућност обављања стручне праксе и запошљавање, настоји да уведе обављање стручне праксе као алтернативу семинарском и дипломском раду која би се вредновала са два или четири ЕСПБ бода.

На праксе се углавном јављају студенти завршних година, казала је директорка Центра за развој каријере и саветовање студената Универзитета у Београду Дејана Лазић, додајући да студенти данас више бирају где ће да иду на праксу и да тачно знају шта хоће.
Када примамо студенте на праксу, спроводимо процес селекције као да ћемо да их запослимо, рекла је на панелу директорка људских ресурса компаније Кока-Кола ХБЦ  Драгана Коруга-Ристић уз навођење да та компанија спроводи програм студентске праксе последњих пет година и да је од 150 практиканата у компанији остала да ради једна трећина, а да је 70 одсто нашло посао после праксе.

Она је додала да су студенти добри кад је у питању теоретско знање и тимски рад, али да се само 20 одсто снадје када треба да преузме одговорност и да реши проблеме.

Послодавци би могли да учествују у креирању образовног садржаја, сагласила се на панелу Ивана Пејак, директорка за управљање талентима и организациони развој компаније Делез Србија која је навела да та компанија запосли 50 одсто студената након три програма пракси - од шест месеци, 18 месеци и две и по године.

Бивша студенткиња Економског факултета Вишња Цветић, која се након праксе у Народној банци Србије тамо и запослила, истакла је да је веома битно да пракса буде квалитетна, да студенти не обављају послове које нико у компанији не жели да ради, да добију искусног ментора који ће прати и подржати њихов рад.

Извор: Кућа добрих вести