Logo
Одштампајте ову страницу

Како створити одрживе расаднике Србије

Оцените овај чланак
(3 гласова)

krusevaccccc

Са циљем да подржи процес прилагођавања домаће расадничарске производње потребама и захтевима купаца, отвореним тржиштима и све заступљенијим еколошким стандардима "Зелена мрежа" је иницирала регионални консултативни процес окупљајући све интересне стране, представљајући нова пословна, еколошка решења и релевантне информације, овога пута расадничарима Расинског округа.

 

Прва у низу радионичарских сесија "Зелена мрежа одрживих расадника" у оквиру истоименог пројекта одржана је у четвртак, прошле седмице  у Регионалној привредној комори у Крушевцу, у организацији УГ Еконаут и Привредне коморе Србије - Групације за биљну производњу и прераду биљних производа, а под покровитељством Министарства за заштиту животне средине РС.

 

Као један од највећих изазова сви учесници маркирају све већу потребу и потражњу тржишта за садним материјалом уједначеног, стандардизованог квалитета, и чињеницу да се ова потреба на жалост све чешће задовољава кроз увоз. Иако у многим земљама производња украсног биља и садница представља значајан део привреде, заштићен и подстакнут од стране државе, у Србији је расадничарство још увек недовољно дефинисано.

 

"Мада има изузетан потенцијал, ова грана привреде секторски се налази између шумарства и пољопривреде па се у њу недовољно улаже" објаснила је др Драгана Скочајић, доцент на Шумарском факултету и председница Удружења пејзажне хортикултуре Србије. У излагању "Примена српских стандарда квалитета садног материјала украсних биљака" она истиче да српски произвођачи углавном могу да одговоре на стандарде производње жбунастих и ситних врста, али да је изузетно важно радити на стандардима у производњи дрвећа. "Од доброг стандардизованог материјала за каквим постоји све већа потражња користи имају и произвођачи и пројектанти" наглашава Скочајић.  

 

Са друге стране, привредници наводе да им за производна пилагођавања потребни економски програми али да "држава не препознаје расадничаре украсног биља као струку" како је навео Бранислав Цивић власник расадника "Биојела” из Великог Шиљеговца. "Имамо капацитет да произведемо потребне врсте и количине за домаће тржиште које доста зависи од увоза, али немамо услове да аплицирамо за потребне субвенције као други пољопривредници" објашњава Цвијић проблематику локалних произвођача, потврђујући чињеницу да многе државе своју индустрију штите од увоза и различитим мерама подстичу локалну производњу. Истовремено он сматра да ситуација растућег увоза садног материјала произвођаче недвосмислено упућује на увођење стандарда, али и на удруживање због наступа на другим тржиштима и сузбијања нелојалне конкуренције, као и веома присутне сиве економије. "Има доста нерегистрованих расадника који прозводе неквалитетан материјал испод цене" закључио је он.

                                               snimanje

 

Одрживост и екологичност производног економисања

 

Поред наведеног, стручњаци подвлаче да је конкурентност квалитетом и ценом у савременим условима све доминантније условљена паметном, еколошком и циркуларном употребом свих производних ресурса - од воде и земљишта, до средстава за заштиту и прихрану биљака. Савремена производња не познаје 'производне отпатке', уштеда и рециклажа воде су ултиматум, док превазиђена употреба инвазивних хемијских средстава већ представља еколошки табу.

 

Владимир Милутиновић, стручни сарадник на Шумарском факултету у предавању "Одрживо расадничарство - Употреба ресурса у расадницима у циљу смањења трошкова производње, губитка воде и осиромашења земљишта" изложио је низа мера, које домаће расадничаре могу довести до веће производне одрживости, па самим тим и успешније конкурентности. Компостирање, секундарна производња био гаса или пелета, рециклажа и кружна употреба воде, заштита земљишта од исцрпљивања или загађења биолошким материјалом преосталим из примарне производње само су неки од предлога добро познатих и теорији и пракси професије.

 

Док неке од ових мера укључују одређене инвестиције, многе се своде на "организованије економисање постојећим ресурсима и враћање биљног и органског материјала у производњу" сматра Сабина Керић из удружења Еконаут, који је носилац пројекта „Зелена мрежа одрживих расадника Србије“.

 

Дугогодишње искуство у бранши навело је удружење Еконаут да кроз овај пројекат синтетизује различите изазове и покрене процес интензивињег стручног повезивања, комуникације и пословне подршке.  

 

Добре вести за 'невидљиву' струку

 

Једно од решења долази из саме струке, од групе професионалаца који су дугорочно препознали проблематику па део подршке и решења понудили развојем портала "Греен нет" као транспарентни, дигитални алат који удружује произвођаче, битно скраћује пут између њих и купаца а само софтверско решење предпоставља претходни рад на стандардизовању садница.  

 

Оснивачи истичу да је Греен Нет на локалном домену грееннет.рс тренутно једино место на интернету у нашем региону, које пружа и услуге и информације овој струци са циљем да повећа видљивост квалитетне домаће расадничке производње усклађене са европским стандардима. Прво ИТ решење у овој области важније је утолико што расадницима различитих капацитета пружа једнаке шансе да пласирају и презентују своје производе.

 

"Данас ако неки бизнис није на интернету, без обзира на своју величину, он је невидљив за своје клијенте! Интернет пружа двосмерну, интерактивну комуникацију и кроз овакве формате професионалци добијају место где могу директно да комуницирају, штедећи трошкове и време, док се истовремено повећва умреженост домаћег тржишта и развија сарадња унутар сектора" нагласила је Сабина Керић.

 

Хортикултурне перспективе из угла институција

 

Представник Групације за биљну производњу Привредне коморе Србије, Александар Богуновић сложио се да је "неопходно да произвођачи буду у току са трендовима како би они који траже садни материјал имали коме да се обрате на домаћем терену".

 

Он је најавио да Групација коју предводи тренутно ради на развоју процеса сертификације потребне за извоз на страна тржишта, као и да је у току формулисање препоручених производних сорти кроз листе отпорне на климатке промене. "Ми као Комора учествујемо у неколико институционалних радних група и трудимо се да све предлоге и сугестије од стране привредника уобличимо и представимо законодавним телима" објаснио је Богуновић и у том смислу позвао расадничаре да се обрате Комори са својим проблемима и предлозима.

 

Истовремено, Град Крушевац један је од првих који је препознао развојне шансе и могућности производне индустрије садног материјала и расадничарства па ће тај град "по први пут из буџета одвојити средства за подстицај хортикултурне производње у наредној години" изјавила је Данијела Милосављевић из Одељења за пољопривреду.

 

У наредном периоду "Зелена мрежа одрживих расадника" у склопу пројекта и успостављених партнерстава најављује наставак процеса, пружања информација и консултација које ће подстаћи разнолику, а преко потребну помоћ и инвестиције у овом зеленом сектору који чека свој заслужени економски и статусни процват.

 

Наравно до таквог, пожељног расплета, какав је у широком интересу целе једне националне привредне гране, може доћи једино уз бржу, конструктивну и циљану подршку институција, на којима за почетак остаје да је потврде - законом и буџетом.

 

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено уторак, 10 септембар 2019 22:05
Кућа добрих вести

Најновије од Кућа добрих вести

Сродни чланци

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015