Кућа Добрих Вести

Login

Козарство постало једна од најисплативијих грана

Оцените овај чланак
(4 гласова)

kozeererererКозарство је последњих година у Србији постало веома исплатив бизнис. Тржиште је захтевно, али они који су одлучили да се баве овом граном сточарства, сматрају да је то посао на дуге стазе јер је потребно доста времена да се развије.

 

Понекад се овај посао започиње када нема другог излаза. Такав је случај са Милетом Готовчевићем који се након пропасти фирме у којој је радио, преселио на породично имање у село Јовања и почео да гаји козе, пише „Агроклуб“.

 

„Ја сам овим послом почео да се бавим 2009. године. До тада сам радио у једној приватној фирми, које је као и много других предузећа тада пропало и силом прилика, вратио сам се на очево имање“, започиње причу Готовчевић. Како каже, почео је са две, три козе па се број повећао на пет па дванаест и ево сада има право стадо коза.

 

Гајење ових животиња може бити исплативо

 

Стручњаци кажу да би требало имати стадо од барем 100 коза, како би могло да се од тога живи, али Миле каже да има превише година да би повећавао број грла.

 

„Не верујем да ћу повећавати број коза“, каже овај одгајивач, који има 60 година. Тужно је да се људи неким послом почињу бавити касно, када већ имају 50 и више година. Овим би требало да се баве млади, да се на почетку производње исфинансирају, да запате стадо.

 

„Сви знамо колико је козије млеко здраво, наравно и сир и месо, такође мислим да треба млађи овим да се баве и верујем да има оних који би то и волели“, наводи он.

 

Овај сточар додаје и да није имао баш велики избор ни много времена за размишљање када је изгубио посао и козарство је одабрао јер му је требало најмање средстава да уложи како би започео производњу, пише Сања Довечер за „Агроклуб“.

 

„Шта сам могао пре десет година него да видим како да са најмање средстава започнем нешто да се бавим и ето, одлучио сам се да гајим козе. Кажу да нико са козама није добро живео, али су многи преживели. Ја сам као што видите преживео, а докле ћу, видећемо“, каже Готовчевић кроз осмех.

 

Здрави, а мало заступљени производи

 

Он свакодневно води своје козе на испашу и напомиње да му није тешко, да се одмори поред њих док их чува иако има пешачења. „Мало слушају оне мене, мало ја њих, али добро је“, закључује овај пољопривредник.

 

Козје млеко и сир нису толико заступљени у исхрани у односу на кравље, а изузетно су квалитетни. Они који узгајају козе добро знају да су то специфичне животиње и да пажљиво бирају биљке које ће да једу.

 

„Кад посматрате козу како пасе, она се креће, једе биљке, али не све редом и сваки дан на истом месту. Оне знају да тек после десет или двадесет дана, пасу на неком месту на ком нису хтеле пре тога. Оне вероватно знају зашто то раде, а то сигурно утиче на квалитет млека, сира и сурутке. Наш народ и не зна колико је то све здраво, треба их едуковати“, поручује он.

 

Познато је да је сурутка лековита и да помаже деци која су оболела од бронхитиса, имају лошу крвну слику или слаб имунитет, а добра је и за оне који се баве физичким активностима јер садржи доста витаминима, протеинима и аминокиселинама.

 

„Долазе код мене многи млади људи који се баве спортом, долазе и они који су се разболели, али мислим да је тад касно. Козије млеко, сир и сурутку треба да користе сви док су здрави“, саветује Готовчевић.

 

Субвенције за козе и 7.000 динара по једном грлу

 

Мало је познато да постоје и подстицајна средства која се одобравају за уматичена грла коза и то у износу од 7.000 динара по грлу.

 

„Субвенције су добре и треба покренути козарство у Србији. Зашто се не би у школама и обдаништима деци давао козји јогурт, старији би требало да користе козје производе и сигурно би смањили трошкове за лечење. Па и спортисти би имали боље резултате. Ја и моја породица већ двадесет година користимо млеко, сурутку и месо од коза и ја се добро осећам, без обзира што ми је 60 година. Док сам живео у граду, уморим се брзо, а сада пређем по десет километара сваки дан“, истиче Миле.

 

За разлику од оваца за које треба и по неколико хектара, козама треба мање површина јер оне углавном брсте.

 

„Треба им обала, врзина, али наравно потребно је и сено, луцерка и жито ако се жели квалитетније млеко. Једна коза у просеку даје око два литра млека. На тржишту, литар сурутке је 100 динара, млеко се продаје за 150, а килограм сира је 550 динара. Поред класичног сира, правимо и сир са дивљим ориганом, мајчином душицом, сремушем и свака врста има свог купца“, закључује Готовчевић.

 

Извор: Агроклуб


Последњи пут измењено четвртак, 23 јануар 2020 13:46

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија