Србија је имала тек четврту вредност извоза, након САД, Канаде и Мађарске, јер прве две продају вишње по 10 пута већој цени, Мађарска за око 50% већој, а просечна извозна цена из Србије била је око 70 динара по килограму (570 ЕУР по тони).

Осим Мађарске, од земаља са којима се граничимо вишње се извозе и из Хрватске и Бугарске, али по много мањим вредностима и количинама.

Србија је била у могућности да прода највећу количину вишања захваљујући извозу у Русију који је од 2012. године повећан 6,2 пута. У време пољопривредног пописа три петине вредности извоза ишло је у Немачку, али је од тада вредност смањена за две петине. Вишње се извозе још у БиХ, Аустрију, Мађарску, Италију и Румунију и још у пет земаља за мање од 100.000 ЕУР по земљи.

Највећи део под вишњама, у време пољопривредног пописа, налазио се у Јужној и Источној Србији (70%), затим у Шумадији и Западној Србији (13,8%), Војводини (11%) а најмање у Београду (5,3%).

Према подацима РЗС-а у 2019. години је произведено 97.000 тона вишања и род је био смањен зачетвртину у односу на 2018.

Према статистикама ФАО вишње су биле на 18. месту према вредности производње у Србији са 128 мииона долара, иза парадајза 132 милиона долара УСД, а испред малина 127 милиона долара.

Према истом извору, Србија је била шести произвођач вишања у свету, након Русије, Украјине, Пољске, Турске и САД. Русија је, упркос чињеници да је највећи произвођач вишања у свету, директно помогла производњи вишања у Србији кроз увоз из наше земље.

Извор: Кућа добрих вести/Е-капија