Прво су желели себе да излече од разних болести, укинули су адитиве и све што „трује“ храну, а потом су од тога направили посао. Много раде, али су задовољни. Раде колико желе и живе здраво и без стреса.

Кућа у Врбасу, уска војвођанска улица, плава фасада и на њој натпис „Момчило Аларгић“. У овој кући, која је након ослобођења у Другом светском рату накратко послужила и као војна болница, живи Момчилов унук Предраг са супругом Данком и двојицом синова. Ту су својим рукама направили радионицу за млевење житарица и просторију за сушење тестенина, основали пољопривредно газдинство Спелта Аларгић и чврсто решили да се традиције не одрекну, па су на кући једино заменили неколико прозорских окана. Како направити посао од старих семена, производити и продавати здраву храну без икаквих адитива, разговарали смо са Предрагом и Данком Аларгић.

Иако вам је у имену фирме спелта, продајете и производе од белог, жутог и црвеног кукуруза, пшенице, ражи и другог. Од чега сте почели?

Предраг: Када смо кренули, изашли смо прво са спелтом, па смо после увели још неке друге ствари. И сваке године уводимо нешто ново у наше производне погоне. Мојој Данки већ то сад мало иде на живце, мало сам јој досадан са тим (смех).

Шта уводите ове године?

Предраг: Сада смо кренули са размножавањем црног кукуруза. Мој план је да на тржиште не оде као црни кукуруз, него да оде као готова тортиља, јер се тортиље у Мексику праве искључиво од црног кукуруза.

А спелта, зашто сте почели баш са њом?

Данка: Почели смо са спелтом првенствено због нас, да бисмо јели оно што посејемо. Прво смо посејали малу количину, али смо схватили да је то много више него што нама треба за наше потребе. Купили смо и млин, да бисмо могли за нас да мељемо. Онда је неко питао да ли имамо да продамо, па онда питају да ли имамо и кукуруз и онда је све тако некако кренуло... Ишли смо заједно са тржиштем, како су они тражили, тако смо ми уводили нове производе и нове житарице. У почетку је то ишло на баш ниском нивоу, заиста само локално. Онда је Предраг рекао – а зашто не бисмо подигли на виши ниво, кад људи већ траже и купују.

Спелта се углавном посматра као новотарија, нешто што је дошло заједно са трендом здраве исхране. Шта је заправо истина о спелти?

Данка: Она прва пољопривреда која је настала у време Месопотамије и Асирије и у том делу где су биле прве цивилизације, оно што је прво било култивисано, заправо је била спелта. Тако су пронашли у археолошким истраживањима. То исто се одвијало и у долини Нила, некако у исто време. Само је тамо била у питању житарица емер. То су све биле дивље житарице и људи су издвајали крупније и боље семе, са правим квалитетима који су њима одговарали и то су сејали и на тај начин су природно хибридисали и тако смо дошли до овога што данас имамо.

Предраг: Спелта је и претеча пшенице. Постоји и прича да је Исус јео хлеб од спелте јер тада је та житарица у том поднебљу била примарна.

Како сте се ви и древна житарица упознали, како је изгледао ваш почетак?

Предраг: Прво што смо урадили, кренули смо у потрагу за старим оригиналним семенима свега чиме ћемо се бавити. Јако је тешко доћи до тих семена. У органској производњи стоји ставка да ви морате да имате порекло семена, да се зна које је то семе, ко га је направио итд. То аутоматски значи да не може да буде старо семе. Новосадски институт, „НС семе“ производи спелту, има своју спелту која се зове нирвана. То и није чиста спелта, она је мало укрштена са пшеницом. Са њом може да се ради органска производња, али то није чиста спелта.

Како сте онда дошли до оригиналног семена?

Предраг: Прво смо добили од једних наших пријатеља малу количину оригиналне спелте. После смо ми набавили оригиналну спелту из Сирије, коју смо на пола јутра посејали, па одатле направили семенску робу да сејемо већу количину. Тако је било и са белим кукурузом који је са Косова дошао, као и са црвеним. То су све код нас – семена са тавана. Семена која су стари наши чували на тавану, односно један део узму па сачувају и онда када дође време сетве, узму то семе и посеју. И онда када никне производ који добију, њега окруне, оставе са стране и поново сеју следеће године и тако унедоглед.

Извор: Нова економија