Кућа Добрих Вести

Login

Од балканског магарца до мангулице

Оцените овај чланак
(2 гласова)

uvodna1НОВИ САД - Годинама је један од најатрактивнијих сегмената Међународног пољопривредног сајма у Новом Саду "Изложба стоке", која оправдава репутацију највеће и најбогатије сточарске изложбе у Србији и региону.

 

 

 

Изложба говеда

 

Посетиоци сајма, који је трајао од 12. до 18. маја на Новосадском сајму, имали су прилику да виде велики број живих експоната најбољих грла стоке домаћих и страних одгајивача. Изложене су биле и аутохтоне расе стоке неопходне за очување биодиверзитета.  Било је изложено 180 грла говеда, 112 грла коња, 420 оваца и коза и 180 свиња.

Национална изложба стоке побудила је интересовање и привукла пажњу међународне стручне јавности, а најзначајније је да до наших сељака стигла стока врхунских генетских потенцијала, како би се правилним узгојем постигли добри резултати и тиме допринело обнављању сточног фонда.

 

Подстицајна средства министарства

 

Министарство пољопривреде Владе Србије донело је одлуку о додели подстицајних средстава, како би се створио повољнији амбијент за развој сточарства. Сајам је зато био прилика да се заинтересовани сељаци и узгајивачи стоке упознају са генетским потенцијалима, али и условима у којима би таква стока требало да се гаји.

На сајму су биле представљене врхунске расе говеда и свиња из Француске, а Аустрија, као земља партнер, пренела је своја искуства у одгајању стоке.

Излозба је афирмисала обнављање и увећање квалитетног сточног фонда, а посредно и потенцијале за повратак кланичне индустрије Србије међу значајније извознике.

 

Широк избор сточног фонда

 

У говедарству, поред холстајн-фризијске и сименталске расе, односно домаћег шареног говечета, били су изложени и подолско говече и буша - аутохтоне расе, која је намењене банци гена.

Највеће фарме свиња и индивидални произвођаци представили су чисте и укрштене расе, као и аутохтону расу - мангулицу, генетски ресурс најзаступљенији у парку природе "Засавица".

Изложени су "тестирани" нерастови, крмаче, назимице и свиње расе - мангулица, моравка, ресавка, велики јоркшир, ландрас, дурок, пиетрен, немачки ландрас, хемшир.

У говедарству посетиоци су имали прилике да виде подолска говеда, стеоне јунице, првотелке и музне краве, сименталске и холштајн-фризијске расе.

У овчарству су представљени најбољи примери раса: сароле, теxел, бергамо, il de france, а у козарству су виђене козе, јарчеви и јарад и алпино расе.

 

Живинарство, рибарство, пчеларство

 

Поред различитих раса живине и опреме за живинарство, на сајму је представљена и алтернативна производња - подизање рибњака и производња у рибњацима, узгој рибље млађи, пчеларство као и опрема.

На изложби су се нашли пастуви и кобиле различитих раса: липицанера, нонијуса, фризијаца, хрватских хладнокрвњака, шетланд понија, као и балкански магарац.

 

Пратеће фирме

 

На сајму су представљене фирме из различитих области сточарства. Машине и опрему за сточну храну представили су "Металац Остојић" из Обреновца, "Млинострој" из Новог Сада и "О&М инжењеринг group" из Зрењанина.

Машине и уређаји за кланице и опрему за прераду меса изложиле су  "Фиба" из Новог Сада, београдске компаније "Храна-тец", "Лфцо опрема" и "Кроис фоод тецхнологиес".

На сајму су представљене и машине за мужу и млекарске машине предузећа "Алфа сервис" из Новог Сада, "Гумил комерц" из Уба, "Лим-пласт" из Краљева, као и италијанских и немачких произвођача.

Опрема за живинарство изложена је на штандовима фирми "Агросервис" из Ветерника и "О&М инжењеринг гроуп" из Зрењанина.

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено среда, 12 децембар 2012 00:42
Маja Јованов

је рођена 1977. године. Она је новинар са вишегодишњим искуством у праћењу реалног сектора, процеса приватизације и тржишта капитала. Сарађивала је и писала за дневне листове и економске магазине. Активно пратила значајне економске форуме и скупове, како у Србији, тако и у иностранству. Данашња интересовања су јој усмерена на интернет и мултимедијални приступ информацијама.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија