На располагању им је било 1.000 излагача из 40 земаља. Сајам су као и обично пратиле бројне промоције и конференције. Овогодишњу приредбу најдуже ће памтити Вукашин Курбалија из Новог Сада — он је у наградној игри за посетиоце освојио трактор „John Deere“.

Већ деценијама после Сајма пољопривредници знају шта их чека у временима која долазе. Пре пар година хит који долази били су дронови. На овогодишњем сајму могли су да се купе, а банке за њих нуде кредите као и за тракторе. Вештачка интелигенција и алати базирани на томе су нешто на што ће сви морати да се ослоне у годинама које долазе.

О томе је највише могло да се чује на Мађарско-српском стручном дану, а скуп се звао „Интелигентна решења за развој пољопривредних предузећа“. Организатор је био CED Средњоевропска мрежа за привредни развој — Канцеларија из Суботице. Пољопривреда је суочена већ годинама са мањком радне снаге и климатским променама. Једино решење је дигитализација.

Чуло се да нова интелигентна решења не значе само ниже трошкове већ и бољи квалитет. Проблем је у томе што дигиталне алатке нису ценовно доступне многима. Међутим, на дуже стазе доносе сигурну зараду. О томе шта нас чека у будућности, Арпад Плетикосић, инжењер мехатронике са Више машинске школе у Суботици, приметио је да људи данас највише користе дронове и беспилотне летилице. Већ се на пољима појављују и аутоматизована возила. За неколико година они ће комуницирати сами међусобно.

Дигитализоване летеће алатке помажу и да се елиминише алфатоксин у млеку, јер се може пратити храна за животиње. Пољопривредна политика ЕУ иде на то да се ниво алфатоксина у млеку сведе на нулу. Без дрона то је немогуће.

Скупе дигиталне алатке пољопривредници могу да набаве заједничком куповином. За то је идеално удруживање у задруге. Уједињене нације су ову годину прогласиле годином задругарства. У Србији тренутно ради тек неколико задруга, док је у Италији на тај начин организовано 700.000 људи. Италијани су на Сајму организовали скуп посвећен њиховим искуствима у овој области.

Дигитална механизација се може набавити и путем кредита. Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Србије започело је кредитну подршку. Потписали су уговоре са Рајфајзен банком, НЛБ Комерцијалном, Алта банком и Поштанском штедионицом. Пољопривредницима су зајмови на располагању до октобра, а камате ниже од комерцијалних — за поједине и нула.

Министар пољопривреде др Драган Гламочић најавио је да се буџет за пољопривреду неће повећавати, али да ће контрола утрошка бити свеобухватнија.

Додатна средства за пољопривреду могу да се нађу и преко полиса осигурања. Синиша Пракљачић из Глобос осигурања приметио је да је код нас чак 85 одсто обрадивих површина неосигурано. Када се догоде штете, а оне су пре свега због климатских промена све чешће, оно што невреме обере надокнађује држава али и сами пољопривредници. Ова средства би уз одговарајућу полису осигурања могла да се усмере у развој.

Било је шта да се види и чује на Сајму и научи — па ко је то искористио, искористио је, ко није, имаће шансу наредне године.

Аутор: Душанка Вујошевић

Извор: Кућа добри вести