"Од 4.600 села у Србији 73 одсто нема дом културе или библиотеку, у 400 села нема ниједне продавнице, у 2.760 села нема вртића. Пошту нема 2.000 села, а у 230 села нема основне школе", истакао је председник Одбора за село Српске академије наука и умтености (САНУ) професор и акадмик Драган Шкорић.
Асфалтним путем, како је навео Шкорић, није повезано више од 500 села.
У 986 села станује мање од сто житеља, па ће она нестати за једну деценију. Највише забрињава чињеница да 260.000 момака и 100.000 девојака са села, старости од 30 до 45 година, нису засновали породицу.
„Житељима највећег броја села у Србији недоступна је већина садржаја за нормалан живот. У две трећине села непостоји ветеринарска амбуланта, иако је главно занимање пољопривреда, а само у малом броју руралних насеља постоје биљне апотеке. Тешки услови за живот, удаљеност од градова, лоша мрежа путева и готово никакве шансе за зараду, осим обраде земље најчешћи су разлози због чега су протеклих деценија села готово десеткована", казао је Шкорић.
Политика према селу се мора мењати
Председник Одбора за село САНУ је истакао да не би требало да се помиримо са оваквом ситуацијом и ,,црном сликом" српског села, због чега са оваквих скупова треба упозорити јавност да се политика према селу мора мењати.
По речима потпредседника Одбора за село САНУ Милована Митровића, Србији је потребна нова аграрна и социјална реформа, које би обухватиле правно и техничко уређење обрадивог земљишта, уређење водотокова, ново организовање земљорадника, пре свега, у задруге, јачање сеоске самоуправе, осигурање системске државне потпоре аграрним научним институцијама, реформа сеоских школа.
Митровић је предложио да Народна скупштина Србије формира Национални савет за село и пољопривреду. Тај савет би давао стручно мишљење о законским предлозима који се односе на одрживи развој села и пољопривреде, на постојећу стратегију и текуће мере аграрне политике, благовремено предочавало посланицима и надлежним министарствима шта нам је чинити у овој области.
Међу предлозима, који су се могли чути је и структурно прилагођавање српске пољопривреде модерном одрживом развоју, што подразумева техничко уређење обрадивог земљишта, уређење водотокова и хоризонтално и вертикално организовање пољопривредника у задруге, пословна удружења и акционарска друштва.
Посебан проблем представља неорганизовано задругарство, које чека нови закон од 1996. године. Док у свету данас постоји 750.000 задруга са више од 800 милиона чланова, оно је у Србији на маргинама. Јер, постоје само 2.124 задруге са свега 123.000 задругара.
Морамо се вратити домаћој производњи пољопривредне механизације
Пољопривредна механизација у Србији је застарела, у просеку има око двадесет година, па је за њену обнову потребно годишње у рад уводити око 15.000 трактора. Морамо се вратити домаћој уместо увозу половне, лоше механизације, сматра Удружење за металску и електро индустрију Привредне коморе Србије.
Професор новосадског Пољопривредног факултета Ратко Николић је нагласио да би Србија могла из сопствене производње данас да подмирује чак 80 одсто потреба у пољопривредној механизацији. То се односи, пре свега, на мала газдинства чији је просек данас око 4,5 хектара, а којих је у Србији чак 80 осто.
Неодговарајући однос друштва према произвођачима хране земљу је довео до тога да смо од извозника постали увозници хране. По речима Николића, због застареле механизације губици у жетви у Србији су годишње пет одсто, док је то у свету највише један проценат. Саветник у Привредној комори Србије Милан Простран навео је да у земљи нема стратегије дугорочног развоја аграра, уз нагласак да се очекује да ће тај документ бити донет до краја године. Према његовом мишљењу проблеми српског аграра су ниска продуктивност и неконкурентност.
Извор: Кућа добрих вести