Просечан носилац пољопривредног газдинства у Србији је у 81,9 одсто случајева мушкарац старији од 45 година, а у 39,4 процента регистровани пољопривредник је старији и од 60 година, показало је ово истраживање, које је за потребе Министарства пољопривреде спровела агенција Ninamedia на 1.200 испитаника.

Резултати су показали да је највећи проценат носилаца газдинстава, њих 37 одсто, има само основну школу или ниже образовање, 28 одсто двогодишњу или трогодишњу средњу школу, а 28 процената четвророгодишњу средњу школу.

Близу четвртине их поред пољопривреде има још неки посао, а државне подстицаје добија 41 одсто газдинстава.

Актеулни пробем - финансирање производње

Актуелни проблем газдинстава, због којег су регистровани пољопривредници највише забринути, јесте финансирање производње, и уз то ниске цене производа и губици при продаји производа, недостатак радне снаге, ризици од суше и других неповољних климатских прилика, као и наплата продатих производа, недостатак механизације и земљишта.

Регистровани пољопривредници се у највећој мери, 70,4 одсто о државној политици у аграру информишу путем телевизије, 9,1 проценат је оних који то чине посредством интернета, шест процената је изјавило да се уопште не информише, а 5,3 одсто газдинстава информације прикупља од других пољопривредника, док се 4,9 одсто обавештава из штампе.

Истраживање је показало и да близу половине носилаца газдинстава, односно око 47 одсто, није упознато са Законом о подстицајима у пољопривреди и руралном развоју, донетом почетком ове године. Близу трећине је упознато са тим законом, док је делимично упознато 23 одсто.

Пољопривредна политика иде у погрешном правцу 

Око 95 одсто регистрованих пољопривредника нису чланови ни једног удружења пољопривредника, а 97 процената сматра да не постоји репрезентативно удружење које заступа интересе у разговорима са представницима власти.

Две трећине газдинстава у Србији сматра да пољопривредна политика у последњих пет и десет година иде у погрешном правцу. Највећи број оптимиста у вези са тим сматра да пољопривредна политика последњих годину дана иде у добром правцу.

Добра вест из свега наведеног

Добра вест на крају ових суморних истраживања је што је држава препознала и коначно почела да се бави овим проблемом. Ово истраживање је доказ у прилог томе и оно би требало да буде "претходница" осмишљавању оживљавања руралних подручја, али и социјалне подршке том запостављеном делу нашег становништва.

                                                                                                                     Извор: Кућа добрих вести