Кућа Добрих Вести

Login

Лешник у Србији

Оцените овај чланак
(3 гласова)

lesnikkkkkБЕОГРАД – Италијанска компанија "Фереро", познати произвођач крема "нутела", чоколадних прозвода "киндер" и "рафаела" решена је да од Србије направи будући европски Центар за производњу лешника.

Влада Србије и кондиторска компанија "Фереро" потписале су данас тим поводом меморандум о разумевању на основу којег ће та италијанска фирма засновати сопствену производњу лешника на 1.000 хектара у Србији.
Сарадња са "Фереро групом" омогућиће да Србија у наредних 10 година постане европски лидер у производњи лешника, рекао је министар пољопривреде Драган Гламочић, после потписивања меморандума о разумевању са италијанском фирмом.
За Србију је oвa инвeстициja вaжнa jeр ћe oнa, како најављују надлежни, пoдићи зaсaдe пoд лeшникoм сa сaдaшњих 1000 хeктaрa нa 10000 хeктaрa дo 2020. гoдинe и oмoгућити индивидуaлним пoљoприврeдним прoизвoђaчимa лeшникa сa пoдручja цeнтрaлнe и jужнe Србиje дa сa Фeрeрoм зaснивajу кooпeрaнтскe oднoсe и тaкo нajлaкшe плaсирajу свoje прoизвoдe и oствaруjу зaрaду.

Вредност ољуштеног лешника (језгра) на светској берзи износи 7,8 евра за килограм, а у последњих 10 година цена је само једном имала промену и то 2005. године. Светска потражња за лешником је у сталном порасту што га чини дефицитарном робом. Европска Унија нема ограничавања засада под леском.
Србија увози 95 одсто плода лешника да би подмирила сопствене потребе. Министарство пољопривреде субвенционише ову производњу лешника.
Највећи светски произвођачи су: Турска, Италија, Шпанија, Грчка, УСА.... Италија је водећи произвођач лешника у Европи и њихов начин узгоја су пример свим светским произвођачима.

Компанија "Фереро" је водећа интернационална компанија у кондиторској индустрији са богатим искуством у развоју и управљању пољопривредним пројектима, посебно у домену узгоја лешника.

Здраво језграсто воће

Лешник је благотворан за човеков организам. У плоду се налазе поједини састојци који штите срце и крвне судове. Ако се редовно конзумира може да снизи притисак. Лешник је добар антиоксиданс. Лешници су у енергетском смислу веома вредна намирница, па се препоручују спортистима и младима. И старијима су корисни као превентива од срчаног удара, за виталност и потенцију.
Када се разбије љуска, која штити плод, на самом језгру се налази танки смедји омотач који садржи корисне полифеноле. Језгро садржи 60-70 одсто масноће, а то су углавном незасићене масне киселине, иначе веома пожељне у исхрани. Осим тога у плоду има беланчевина, угљених хидрата, витамина и минерала. Од витамина највише су заступљени Б (посебно Б5, Б6, фолна киселина), А и Е, а од минерала калијум, калцијум, магнезијум, фосфор, гвождје, манган, селен, цинк.

Фармацеутска и козметичка индустрија – главни корисници

Лешник је корисно грицкати у свежем стању. Веома је заступљен у кулинарству. Неке посластице су незамисливе без лешника. Редован је састојак многих торти и колача. У кондиторској индустрији се користи понајвише. Лешници дају посебан квалитет млечним чоколадама и кремовима.
Лешник се користи и у фармацеутској индустрији. Уље које се добија од лешника се примењује код масаже, а има га и у козметичким препаратима за заштиту од сунца.
У кинеској медицини познат је као лек за потенцију, као и остало језграсто воће.
У народној медицини чај од љуске или нељуштеног лешника се користи у лечењу уринарних бактеријских инфекција, стомачних проблема и хемороида. Осим тога праве се облоге од овог чаја, а стављају се на ране и проширене вене на ногама.
Језгра лешника у хемијском погледу представља извор великог броја врло корисних једињења, као што су уља, беланчевине, угљени хидрати, минералне материје и витамини.
Велика нутрициона и дијетотерапеутска вредност језгре лешника омогућује сталан пораст потражње и потрошње од стране кондиторске индустрије, која је и највећи потрошач, тако да она данас постаје све значајнији предмет међународне трговине.

                                                                                                    Извор: Кућа добрих вести/mpt.gov.rs

 


Последњи пут измењено четвртак, 06 фебруар 2014 23:00
Маja Јованов

је рођена 1977. године. Она је новинар са вишегодишњим искуством у праћењу реалног сектора, процеса приватизације и тржишта капитала. Сарађивала је и писала за дневне листове и економске магазине. Активно пратила значајне економске форуме и скупове, како у Србији, тако и у иностранству. Данашња интересовања су јој усмерена на интернет и мултимедијални приступ информацијама.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија