Процењена вредност пољопривредне производње у Србији је око 6,6 милијарди долара, али је реални потенцијал око 10 милијарди, рекао је Мирослав Милетић, потпредседник Привредне коморе Србије, у дискусији „Будућност српске пољопривреде”, која је прошле седмице одржана у Привредној комори Србије.

Сектор аграра годинама уназад, учествује у просеку око 10 одсто у БДП-у Србије, а у запослености око 20 одсто. То је врло интересантно, имајући у виду висок проценат незапослености у Србији, посебно младих, који још нису окренути аграру као области у којој се може квалитетно живети, радити и правити породичне компаније”, истакао је Милетић “Како год то данас звучало, пољопривреда нас је одржала у најтежим временима и 90-их година”, додао је потпредседник ПКС. Навео је да мора да се уведе ред у коришћење државног земљишта јер су за велике инвестиције у пољопривреду важни власничка структура, закон који уређује коришћење пољопривредног земљишта, стратешки циљеви улагања, повољне кредитне линије, укрупњавање производње и удруживање произвођача.

Милетић се осврнуо и на санкције ЕУ Руској Федерацији, због чега је дошло до вишкова и пада цена на тржишту Уније, што је утицало и на ЦЕФТА тржиште и смањење извозног потенцијала.

Како је истакнуто на скупу у ПКС, транзициони период у пољопривреди дуго траје, али је Србија на правом путу и у наредним годинама произвођачи могу да се припреме, како би били конкурентни у ЕУ.

Министарка пољопривреде Снежана Богосављевић Бошковић поручила је да ће ресорно министарство бити снажна подршка пољопривредницима, као и да верује у успех свих који су део те области. Осврћући се на недавно усвојен закон о пољопривредном земљишту, министарка је рекла да циљ није продаја земље странцима, већ да се помогне малом пољопривреднику да економски ојача и буде спреман за тржишну утакмицу.

Тања Мишчевић, шефица преговарачког тима Србије истакла је да се у преговорима са ЕУ о пољопривреди посебна пажња посвећује заштити српских интереса, као и сељака. Ради се на Акционом плану, који ће бити завршен идућег месеца у првој верзији и веома је битно посветити се питању како ће изгледати српска пољопривреда после уласка у ЕУ. Искуство држава чланица ЕУ показује да се предности не осете одмах по уласку у Унију, већ с временом када се земље прилагоде да користе средства ЕУ.

Шеф одсека за економију Делегације ЕУ у Србији Фрејк Јанмат оценио је да преговори о приступању у сегменту пољопривреде иду у добром смеру. Када је реч о безбедности хране, како је рекао, приводи се крају извештај о скринигу и чим буде спреман, биће послат земљама чланицама. Србија успешно примењује све до сада, имали смо либерализацију од 2009. године када је елиминисала увозне тарифе на поједине пољопривредне производе. До придруживања ће остати тарифе за најосетљивије производе, оне су на снази, али процес је ишао добро и није било погоршавања трговинских биланса", рекао је представник ЕУ.

Извор: Кућа добрих вести