Logo
Одштампајте ову страницу

Поруке Пољопривредног форума „Храна за Европу“

Оцените овај чланак
(1 Глас)

forumevropa343434СУБОТИЦА - Производња хране веома је озбиљан и одговоран посао па је неопходно је максимално водити рачуна о њеној безбедности у целом ланцу производње и промета.


Једино храна која испуњава високе европске безбедносне стандард може да се извезе у Еврпску унију, којој тежимо, један је од закључака управо завршеног Пољопривредног форума „Храна за Европу“ који је одржан у Суботици.


Закључено је такође и да произвођачима треба давати субвенције како би имали бар неку сигурност, саопштили су организатори - Економски институт из Београда и Друштво аграрних економиста Србије.


Чуло се да нажалост Србија и даље кубури са старим бољкама у пољопривреди као што су уситњен посед, неповољна структура ангажованих у пољопривреди те застарела механизација, што сигурно доприноси да су приноси у нашем аграру мали.


Разговарало се и о томе чија је земља земље Србије, где су се скоро сви панелисти изјаснили да су против продаје државне земље, а нарочито странцима.Јер, како је рекао Милан Простран, Економски аналитичар, продаја земље странцима на неки начин је продаја суверенитета земље.
Подаци који су се могли чути не охрабрују. Од 2002. до 2012. изгубила је свако пето газдинство, а према последњем попису становништва из 2011. од 4.709 села свако четврто нестаје. У 1.034 српска села мање је од по сто житеља.


Србија је, такође по резултатима пописа, изгубила и милион и по хектара пољопривредног земљишта и оно први пут чини мање од половине укупне територије Републике Србије.


Највећу перспективу за извоз имају воће, поврће, говеђе месо и прерађевине те рибарски производи.


Министар пољопривреде и заштите животне средине Бранислав Недимовић најавио је да ће домаћи производи убудуће имати ознаку порекла „Српски квалитет“.


Такође је најавио да ће Србија следеће године моћи да конкурише за средства из ИПАРД програма ЕУ. За ову сврху иначе је за период од седам година, почев од 2014.намењено 175 милиона евра.


Обраћајући се присутним стручњацима из области агробизниса он је навео да нема извоза хране у Европу ако она није у складу са безбедносним критеријумима из Европске уније.


„Ситуација са Русијом је, може се рећи, још компликованија. Проблем је и то што јефтино извозимо сировине а то се дешава зато што немамо где да их чувамо, јер нам фале нам капацитети где бисмо их чували за период када ће они имати већу цену“, рекао је министар. Он је најавио да ће се следеће године, у складу са расположивим средствима, за која се још не зна колика ће бити, улагати и у капацитете за складиштење. Такође и за младе пољопривредне произвођаче и у конкурентност нашег аграра која је сада слаба.

                                   slikaforumpoljo   
Према његовим речима највећу перспективу за извоз имају воће, поврће, говеђе месе и прерађевине те рибарски производи.


Орјентација је да у следећој години сва средстава која буду на располагању усмеравају на повећавање конкурентности нашег аграра. Ту ће, нагласио је министар, посебно место имати прерађивачки сектор.


Проф.др Миладин Шеварлић, председник Друштва аграрних економиста Србије суорганизатор скупа оценио је да добре економске политике нема без добре аграрне политике. Уосталом и Теодор Шулц, који је својевремено добио Нобелову награду за рад из области смањења сиромаштва сматрао је да је сиромаштво показатељ непознавања аграрне економије.


Учествујући у раду Форума, Драган Гламочић, саветник председника Владе Републике Србије, изјавио је да је орјентација Владе Србије да се помаже пре свега малим и средњим газдинствима, да им се дају ампути да ојачају, али се, како је рекао, неће заборавити ни на велика газдинства.


Шта кажу менаџери о српској пољопривреди


Други панел на Шестом пољопривредном форуму био је посвећен српској агропривреди виђеној из перспективе менаџера и директора водећих српских компанија које послују у области пољопривредне и прехрамбене идустрије.


Суштина посла који треба да обави српска пољопривреда јесте да се направи добар производ који ће ићи у Европу, као што ће, према речима Зорана Даљевића финансијског директора Атлантик групе, бити са „Бакином тајном“ а она ће се ускоро наћи на рафовима европских трговина.
„Наши проозвођачи се понекад, чини се труде да произведу јефтино, а не мора тако, боље да направимо нешто квалитетно. Купци сада траже да пилад излазе напоље,то и радимо у Словенији, следеће године ћемо и у Србији. То нам је план. Проблем је велики удео сиве економије у продаји живинског меса. Он у Европи износи око 10 одсто а према неким подацима у Србији чак 45 одсто. Поздрављамо што је држава покренула борбу против сиве економије. Волели бисмо да нам држава олакша сертификацију према Европи и да нам помогне у наплати потраживања“, рекао је Милош Пањковић, директор Перутнине Птуј Топико.


„Четири су главна проблема прерађивачке индустрије у Србији данас су организовање пословања, технологија, јер време нас гази, затим низак степен искоришћености капацитета и конкурентност. Ми као прво треба да имамо квалитетан производ, затим да он одговара стандардима и да има континуитет стандарда, што је, чини се, најтеже постићи, односно одржати. Добро је што ће 2017 и 2018, као што најављује Влада Србије, бити године борбе против сиве економије, јер то повећава конкурентност легалних произвођача”, рекао је Зоран Даљевић, финансијски директор Атлантик групе.


„Српски аграр и даље кубури са старим бољкама као што су уситњен посед, неповољна старосна структура ангажованих у пољопривреди, затим застарела механизација. Све ово резултује и лошим приносима, па крава у Србији даје 3.000 литара млека годишње за разлику од 8.000 колико дају краве у Европи. Затим принос јабука по хектару је око 15 тона а у развијенимземљама и до 60,70 тона. Толики принос остварује и Делта али уз веома велика улагања. Нажалост, чињеница је и да без јаке привреде нема јаке пољопривреде, а управо је ово случај и у Србији“, рекао је Милорад Средановић, потпредседник Делта Холдинга.

                                    grozdje4545454
Проблем-слаба едукација потрошача


У Србији се контролише и квалитет и безбедност хране, која је на високом нивоу. Међутим, и поред велике контроле појави се инфекција али степен бактеријских инфекција у нашој земљи није већи него у Европи.


Ово је другог дана Шестог пољопривредног форума “Храна за Европу”, чија је главна тема управо безбедност хране, изјавила Весна Ђорђевић, заменица директора Института за хигијену И технологију меса. Форум организују Економски институт И Друштво аграрних економиста Србије.
Према речима Ђорђевићеве, оно што је проблем, јесте слаба едукација потрошача и на томе се мора више радити како би потрошачи знали да тумаче оно што на декларацијама производа пише.


Др Татјана Бранков, са Економског факултета у Суботици запитала је, како је поред тако безбедне и контролисане хране у огромном порасту број обољевања у нашој земљи, за која се процењује да су узрокована и лошом исхраном. Она је навела да су према истраживањима “Батута” обољевања органа за варење и крвотока повећане два пута, жлезда са унутрашњим лучењем пет пута док је стопа обољевања од тумора увећана 17 пута. Нису поштеђена ни деца, па је на узрасту између 7 И 19 година за 14 пута повећан број обољевања жлезда са унутрашњим лучењем, крвотока три пута, органа за варење два пута, а тумора чак 20 пута.


„Светска здравствена организација каже да Србија не чини ништа да заштити децу од маркетиншких кампања за прехрамбене производе који садрже пуно шећера,масти и соли. Овај проблем може да се реши или упозоравањем од последица истакнутим на паковањима, као што је случај са цигаретама или додатним опорезивањем, што неке земље и раде”, изјавила је др Бранков.


Хермина Шерона из Перутнине Птуј изјавила је да су стандарди у ЕУ веома високи, а посебно када је реч о прозводњи меса. Радећи на безбедности хране, Перутнина Птуј примењује тзв. вертикално интегрисану производњу која подразумева контролу целог процеса производње.


“Имамо наравно надзор од стране државе али ми смо као произвођачи свесни да смо сами одговорни за безбедност и трудимо се да сви наши производи буду безбедни. Имамо и своју лабораторију да бисмо стално могли да контролишемо оно што дајемо на тржиште, рекла је она и навела да се стално ради на едукацији радника да се производи не контаминирају у било ком процесу манипулације са њима.


Данило Голубовић, из преговарачког тима Владе Србије са Европском унијом најавио је да ће коначно, ускоро бити отворена Национална лабораторија за контролу квалитета млека.

 

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено четвртак, 10 новембар 2016 12:38
Маja Јованов

је рођена 1977. године. Она је новинар са вишегодишњим искуством у праћењу реалног сектора, процеса приватизације и тржишта капитала. Сарађивала је и писала за дневне листове и економске магазине. Активно пратила значајне економске форуме и скупове, како у Србији, тако и у иностранству. Данашња интересовања су јој усмерена на интернет и мултимедијални приступ информацијама.

Најновије од Маja Јованов

Сродни чланци

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015