Кућа Добрих Вести

Login

naujkazajendicaБЕОГРАД -  Данас се у САНУ се одржава Свечана академија поводом 40 година од оснивања Сталне конференције научноистраживачких организација, данас Заједнице института Србије.

Објављено у Теслианум

opservatorija1aaaaaБЕОГРАД - Астрономска опсерваторија у Београду ове године обележава троструки јубилеј:

 

- 130 година од оснивања,

- 160 година од рођења оснивача професора Милана Недељковића и

- 125 година од рођења академика Војислава Мишковића, градитеља данашње Опсерваторије на Звездари.

 

 Тим поводом у понедељак, 16. октобра 2017. са почетком у 16 часова биће одржана свечана прослава у згради САНУ, Свечана сала, други спрат, у улици Кнеза Михаила бр.35,

 

У склопу обележавања ових значајних јубилеја у периоду од 17-20. октобра 2017., такође у згради САНУ, одржаће се и 18-та Српска астрономска конференција.

 

Најстарији српски научни институт је Астрономска опсерваторија у Београду. Ова институција се налази на брду које је управо по њој пре више од 100 година названо Звездара, а са годинама је тај назив почео да означава цео један крај Београда, као и једну од  највећих београдских општина.

 

Историјат Опсерваторије

 

Историја Опсерваторије дуга је пуних 125. година. Мада су прва научна открића на териториjи Србиjе била астрономска, са осамостаљењем од Турске, ова наука се ниjе развиjала брзо попут физике, математике, грађевинарства и медицине. “Морепловство, премер земље и одређивање и одржавање тачног времена, те главне примене ‘краљице наука’ деветнаестог века, нису биле од значаjа за Србиjу тога времена”, написао jе астроном Jован Л. Симовљевић у чланку “Астрономиjа до 1947. године”.

 

Астрономиjа jе значаjно оживела тек пошто се научник Милан Недељковић (1857–1950), 1884. године вратио из Француске где jе као државни стипендиста био на студиjама. Недељковић убеђуjе тадашње власти и покушава да оснуjе опсерваториjу, да би му то успело 1887. године. Декретом министра просвете Краљевине Србиjе, 25. марта по jулиjанском, то jест 7. априла 1887. године по грегориjанском календару, основана jе Астрономска и метеоролошка опсерваториjа Велике школе. Њен први управник jе Милан Недељковић, коjи на том месту остаjе до 1924. године.

 

Опсерваториjа jе првобитно била смештена у породичноj кућа Ернеста Гаjзлера на Врачару. Касниjе jе пресељена у зграду у Карађорђевом парку, где jе данас Републички хидрометеоролошки завод. Занимљиво jе да су на Врачару због тога у то доба отворене кафане Велика и Мала астрономиjа.

 

Међутим, примарни задатак ове установе нису била астрономска истраживања.

 

Недељковић jе 1899. године био смењен због политичке неподобности, али га jе краљ Александар ипак вратио на то место годину дана касниjе. У том прекиду, опсерваториjом jе управљао други велики астроном тог доба, Ђорђе Станоjевић (1858 –1921), први српски астрофизичар, а касниjе и ректор Универзитета, између осталог заслужан и за електрификациjу Београда..

 

Током окупациjе у Првом светском рату, директор постаjе Виктор Конрад из Беча. При повлачењу из Београда, Аустриjанци уништаваjу све инструменте у опсерваториjи.

 

Но, после рата, Недељковић покреће нову инициjативу – да се астрономска опсерваториjа одвоjи као посебна установа, а да се кроз наплату ратних репарациjа набаве научни инструменти коjе Србиjа ниjе могла сама да купи. Дозволу за набавку Недељковић добиjа од Министарства воjске и морнарице у маjу 1922. године и одмах креће у Немачку.

 

После одласка у пензиjу професора Недељковића, управу над овом опремом и опсерваториjом преузима астроном Воjислав В. Мишковић (1892–1976). Захваљуjући његовом залагању, град Београд даjе опсерваториjи локациjу на коти 253, где 1930. године почиње изградња прва четири павиљона.

 

Нова опсерваториjа се отвара 1932. године, у њу се доносе инструменти коjе jе набавио Недељковић и тада, под управом Мишковића на њоj почиње интензиван научноистраживачки рад.

 

Међутим, током Другог светског рата, опсерваториjа jе опет претрпела већа оштећења. После рата су павиљони обновљени, а поред постоjећа четири, изграђена су jош три.

 

Са доласком деведесетих, астрономиjа jе у потпуности занемарена, ниjе било средстава, инструменти нису обнављани и врло су слабо одржавани, а већина младих астронома jе напустила земљу. Током НАТО бомбардовања, jедна jединица Воjске Jугославиjе била jе смештена у опсерваториjи; срећом, опсерваториjа ниjе бомбардована, али jе у павиљону где су воjници одложили опрему дошло до пожара и страдао jе jедан телескоп коjи никад ниjе обновљен.

 

 Од 2002. године постигнути су значаjни помаци у стандарду и раду опсерваториjе. Данас Астрономска опсерваторија има 40 истраживача, од чега скоро половину чине млади стручњаци. Има велику и квалитетну научну продукцију, развијену властиту издавачку делатност, а сарађује и са великим бројем научних институција и појединаца у земљи и свету.

 

Опсерваторија учествује у реализацији више значајних домаћих, али и европских пројеката и иницијатива, а на планини Видојевица, у близини Прокупља, већ је пуштен у рад један мањи телескоп и изграђени су одговарајући смештајни и инфраструктурни капацитети.

 

У наредне две до три године очекује се да на тој станици буде постављен један од највећих телескопа у југоисточној Европи, пречника огледала од 1,5 метара.

 

Извор: Кућа добрих вести/Елементаријум

Објављено у Теслианум

obiУдружење за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат“ (Библиотека Лазић, Музеј књиге и путовања и Музеј српске књижевности) поклањају десет хиљада публикација студентима и стручњацима језика и књижевности у сарадњи са САНУ, Удружењем књижевника Србије и општином Вождовац.

Објављено у Култура
среда, 30 август 2017 08:30

„Фотоника 2017“

fotonika2017dfdfБЕОГРАД - У Београду се од 28. августа до 1. септембра одржава међународна конференција „Фотоника 2017“ на којој ће бити представљена достигнућа у једној од тржишно најинтересантнијих области физике – науке о светлости.

Објављено у Теслианум

Forumm04549БЕОГРАД - Сто младих лидера из целе Србије, представника компанија и студената различитих факултета, окупиће се овог викенда на Форуму младих лидера Србије на Златибору.

Објављено у Млади
уторак, 15 март 2016 10:15

Недеља свести о мозгу

mozakkkkБЕОГРАД - Треће недеље марта се традиционално у Београду одржава манифестација посвећена тајнама човековог мозга – Недеља свести о мозгу.

Објављено у Теслианум
четвртак, 04 јун 2015 21:00

Будућност науке у САНУ

Sanu11111БЕОГРАД – Српска академија наука и уметности (САНУ), сутра организује скуп о будућности науке а очекивања организатора су да ће овај догађај „узбуркати“ научну јавност у Србији.

Објављено у Теслианум

seloooooБЕОГРАД – Стручни скуп о развоју породичних предузећа у сеоским подручјима Србије и представљање монографске студије и успешних породичних предузећа биће одржан у петак, 17. априла са почетком у 11 часова у Свечаној сали Српске академије науке и уметности (САНУ).

Објављено у Економија

akademikБЕОГРАД - У оквиру Школе УНЕСКО мрежа за економски и социјални развој, сутра ће у Београђанци бити одржано предавање на тему Глобализација.

Објављено у Економија

oblakБЕОГРАД – Центар за промоцију науке (ЦПН) отвариће сутра научнопопуларну изложбу о климатским променама у Галерији науке и технике САНУ.

Објављено у Теслианум

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија