Свет тренутно настоји сузбити утицај коронавируса, но још увек се не знају његове дуготрајне последице. Једно је сигурно: избијање епидемије COVID-19 нагласило је важност отпорности и спремности предузећа и друшва у целини на овакву кризу.

Сигурно сте до сада имали прилику да чујете раширен став да је куповина некретнине најбоља инвестиција коју можете направити, јер на тај начин обезбеђујете себи и својој породици сигурност.

Прича о стартапима је једна од оних „врућих тема” о којима се говори свуда. Нема сумње да је у пословним круговима завладала својеврсна „стартап грозница”, што има бројне предности. А шта се дешава када се догоди омасовљење једне стручне теме? Долази до неразумевања, а неразумевања воде ка заблудама. У овом тексту желимо да укажемо на неке основне заблуде које се тичу стартапа.

Заблуда 1: Стартап је правна или организациона форма

Нетачно. Стартап није правна или организациона форма, већ почетна фаза у развоју новог пословног подухвата. Стартап се може појавити у било којој правној или организационој форми, а понекад стартап чак и нема своју правну форму, већ настаје удруживањем људи са идејом развоја нечег новог и перспективног.

Стартап је фаза у развоју пословања коју карактеришу следеће особине:

   То је почетак – то су први кораци у развоју новог бизниса;

   То је нешто што обећава – има потенцијал значајног раста и развоја;

   То је нешто што је неизвесно – турбулентност и нестабилност пословања;

   То је фаза у којој смо гладни – за финансијама, за тражњом, за успехом;

   То је фаза у којој се прилагођавамо – флексибилни смо, агилни и неформални;

   То је подухват са јасном визијом – имамо инспиративну идеју и високу мотивацију;

   То је фаза у којој тражимо себе – упорно трагамо за одрживим моделом развоја.

Заблуда 2: Стартап се односи на технолошке компаније

Нетачно. Иако данас доминира мишљење да су стартапи искључиво савремене технолошке компаније, то, заправо, није тачно. Стартап је, пре свега, нови пословни подухват. То је фаза у развоју једне организације. Сваки нови пословни подухват који испуњава горенаведене услове (или већину њих) јесте стартап, без обзира колико то нама изгледало чудно. Стартап може бити и фирма која развија вештачку интелигенцију, и фирма која производи ново медицинско средство, и нова креативна агенција, и нови концептуални кафић, и нова посластичарница у крају.

Заблуда 3: Стартап је увек заснован на иновацији

Нетачно. Иако је то често присутно, не треба да нас доведе у заблуду то што се данас стартапи поистовећују са бизнисима који су засновани на иновацијама. То би било непотребно сужавање појма. Стартап пођеднако може бити и фирма која развија нови иновативни лек и фирма која отвара ресторан брзе хране. Иновација је добра и пожељна, али није предуслов за постојање стартапа. Понекад је довољно само добро испланирати бизнис и ширити га даље.

Заблуда 4: Вођење стартапа је лак и забаван посао

Нетачно. Вођење стартапа је тежак и напоран посао, који захтева висок ниво посвећености и висок ниво одрицања. Зато је за покретање и вођење стартапа најчешће потребно имати предузетничког духа и велику количину енергије и жеље за неодустајањем. Покретање стартапа свакако јесте нешто што мотивише и инспирише људе, нарочито када се прича о великим идејама, развоју производа, формирању тима или преговарању са партнерима. Ипак, не треба заборавити да су ту и оне друге ствари које нису свима баш толико забавне, као што су административни послови, књиговодствени послови, правни послови, рад са тешким људима, управљање конфликтима, решавање кризних ситуација, прибављање финансија, прибављање разних дозвола, обављање састанака и сама продаја.

Заблуда 5: Развој производа је најважнији за стартап

Нетачно. Развој производа заиста јесте нешто што је веома важно, а притом може бити и забавно, али то обично није оно што је најважније. Најважније је интегрално развијати пословање са циљем да се пронађе такав бизнис модел који ће нам обезбедити одговарајуће место на тржишту које је одрживо. Стартап може успети само ако се развија избалансирано – како кроз развој производа, тако и кроз развој људи, културе, правила, инфраструктуре, финансија, контаката, партнерстава, заједнице и осталих аспеката пословања. Многи стартапи не успевају управо због тога што су оснивачи превише оријентисани на развој производа. То се може назвати „продуцт центриц” заблудом.

Зато волим да поновим следеће: Свој производ треба да волите и треба у њега да верујете, али никако не бисте смели да будете слепо заљубљени у њега. Пре него што уђете „у везу” са својим производом, потребно је да ту везу „раскинете”. Боље је да са својим производом будете „добар пријатељ” него да имате „платонску везу”.

Заблуда 6: За развој стартапа најважније је лидерство

Нетачно. Лидерство је изузетно важно, јер је оно везивно ткиво и енергија која покреће цео стартап, али лидерство није једино и није увек најважније. За развој успешног стартапа пођеднако су важни и менаџмент, и креативност, и предузетништво, и технологија, и знање, и упорност, и систематичност, и финансије, али и срећа. Посебно је важно нагласити улогу предузетништва (мотор који покреће промене), менаџмента (вештина остварења циљева помоћу људи и ресурсâ), креативност (невидљива стваралачка сила која ствара нешто ново и иновативно) и учење (процес стицања знања и искуства, без којих не можемо да растемо и развијамо се). Укратко, све је важно.

Заблуда 7: За развој стартапа неопходни су инвеститори

Нетачно. И овде се не треба водити оним што је у тренду или оним што ради већина, већ оним што је реалност. А то је чињеница да стартап (додуше, не увек) може да успе и без подршке екстерних инвеститора, као што су пословне банке, државни фондови, јавни фондови, приватни инвеститори, институционални инвеститори и други. Да се разумемо, помоћ инвеститора је често потребна, чак и неопходна, али то није увек правило. Довољно је погледати на наше поднебље и видети примере успешних стартап компанија које су се самостално финансирале.

Извор: Biz life/Кућа добрих вести

Наставак четвртог дела:

Од стицања независности, привреда Казахстана је у великој мери зависила од експлоатације сектора сировина. Но, како Казахстан наставља да стабилизује и увећава националну економију и гледајући у будућност, на реду је политика већег привредног разгранавања.

Наставак другог дела:

„Уставна моралност није урођено осећање. Оно мора бити гајено. Морамо схватити да наши људи тек треба да га науче. Демократија у Индији је само прелив на индијском тлу које је у бити недемократско“.

Наставак другог дела:

Казахстан поседује друге највеће у свету резерве уранијума, хрома, олова и цинка, треће мангана и пете бакра. Десети је у погледу угља, гвожђа и злата. Извозник је дијаманата.

Пета српска конференција о развоју некретнина и инфраструктуре под називом “Развој будућности” одржаће се у Хотелу Метропол, у уторак, 11. фебруара.

Наставак првог дела:

Централноазијска држава Казахстан, географски је у дубоким, средишњим деловима Евроазијског континента. Казахстан се постире на 2,7 милиона квадратних километара (територија површине величине Западне Европе), али са 18,5 милиона становника има једну од најмањих густина насељености на глобалном нивоу (у просеку седам људи по квадратном километру).

Велико је интересовање почетника, предузетника, микро и малих привредних друштава за „Програм промоције предузетништва и самозапошљавања“ што потврђује већ пристиглих 105 пријава.

У Џенгџоу, главном граду треће по многољудости кинеске провинције Хенан, 50-так новинара из Централне и источне Европе је било смештено у удобном хотелу “Џонгју Гарден”, у новоизграђеном, источном делу велеграда Џенгдонгу.