РОСА У ПОДНЕ
У народу се за неког ко хоће да се представи млађим него што јесте каже: Ко роса у подне. Поготово се међу песницима термини „старији-млађи“ морају узимати обазриво, па чак и у међугенерацијским разврставањима ради лакше и потпуније рецепције тумача и антологичара. У сваком песнику има нечег древног и дешава се да неко пропева пуним гласом рецимо у својим двадесетим... Овде би требало да наслутимо на малом узорку од свега три песме, како ће се поетички развијати ови песници рођени '88 и после, и какви ће кристали и шаре настати од ове росе протоком деценија, акобогда. Све друго је игра и може се видети и овако и онако. Ето, зато – роса у подне.
Идеју за упознавање са најмлађим песницима, који ће у српској књижевности, надам се, у догледно време заузети – ко важно, ко врло важно место, потекла је од Агнезе Трпковске, која је основала и уредила Кућу добрих вести. Смислио сам да то буде на следећи начин: кратак интервју с 15 питања, као некакав мали психопоетски тест, 9 речи које су им из неког разлога значајније од осталих, и још 3 песме и једна портрет-сличица. Сасвим довољно да се заголица радозналост оних који се, ничим изазвани, беспоштедно посвећују поезији.
Ограничио сам године старости заступљених аутора на 34, с тим што су ми се ипак поткрала и два-три нешто старија песника. (Бар се тих аритметичких ограничења не морамо држати ко пијан потковице). Моја намера није била да залазим у антологичарске послове, нити да прикажем ове младе људе у најбољем могућем светлу, мада сам се трудио да издвојим нешто репрезентативно из њихових песничких опуса. (Нека овај мој скромни покушај састављања списка даровитих песника буде тек наговештај и подстрек за нешто озбиљније, чиме ће се, верујем, позабавити у будућности неки поштен и достојан књижевни посленик.)
Ако сам некога пропустио и превидео, иако ненамерно, нека ми се и то урачуна у недораслост икаквом другом послу, осим бављења песничком неозбиљношћу. Имао сам у виду још неколицину песника, али се они из неких својих разлога нису одазвали, нису били вољни да учествују у овој назови-игри.
Читајући потом песничке и људске одговоре оних који су прихватили моју намеру да овако поразговарамо, њихове одговоре на зачкољице и загонетке живота и сваколиког стварања, уочио сам поетичке и друге начелне подударности у њиховим доживљајима и овог лудог времена и филозофских питања одвајкада постављаних и тумачених. Тако ми се учинило згодним да их по тим сличностима удвојим. Назначићу и због чега сам их тако дублирао; то може бити очигледна поетичка сродност, нека подударност у ставовима о животу и свету, или напросто нека случајна сличност: исто име, презиме, исти омиљени број и сл. Упоређивање и налажење заједничких именилаца људима и њиховим делима може бити и забавно, а и корисно у озбиљнијим критичарским премеравањима. Ето.
15 ПИТАЊА
1. Kако би гласило твоје из презимена име па из имена презиме? Kако ти звучи?
2. О чему ти певаш, зашто и коме?
3. Kад си написао/ла прву а кад последњу песму?
4. Од чега најчешће настаје твоја поезија, од каквог креча, цемента, песка и камена?
5. Пливаш ли? А страх уочи полетања?
6. Присети се једног свог и једног нечијег стиха... Или сна...
7. Kоја још уметност осим песничке и због чега управо та?
8. Је ли ово време читању противник?
9. Твој крај, крајолик, парче земље, обрис неба...
10. На шта Те асоцирају ове три речи: брод, белина, сврж?
11. Има ли сунца у твојој поезији више или мање?
12. Није ли свако воће рајско, а свако жртвовање паганско?
13. Три слова и три броја?
14. Деси ли ти се кадгод да бациш или оставиш недовршену песму?
15. Питање за питаоца!
Написао Драган Марковић
Извор: Кућа добрих вести