Изреку из Лознице „просто к’о бицикло“ инжењер заштите животне средине Тамара (31) и мастер аналитичар заштите животне средине Милош (39) доживели су као лепоту у једноставности и лакоћи употребе.

Свесни чињенице да рам бицикла представља његову најбитнију компоненту, почели су потрагу за рамовима једноставне, класичне геометрије од челичних легура – материјала који пружа идеалан однос чврстине и удобности, преноси причу о овом пару портал Приче са душом.

Тако је почетком 2020. године настао први модел бицикла „Lucky Wolf Cucles",  а за ту идеју недавно су добили прву награду на конкурсу „Зелене идеје“ Траг фондације.

Основна идеја је репарација и стварање уникатно обојених „синглеспеед“ бицикала насталих од рамова старих друмских и градских бицикала.

„Док сам се бавио сервисирањем једног старог друмског бицикла, Тамари сам често говорио колико сам био одушевљен квалитетом израде ретро-друмских тркалица. Пошто су њој боје и дизајн одувек биле привлачне, пожелела је да се опроба у фарбању бицикла. Рамови које видите пролазе кроз процес уклањања старе боје, наношења подлоге, фарбања и лакирања. Свака комбинација боја резултат је њене тренутне инспирације и све је уникатно – не постоје два исто обојена бицикла. Након тога уграђујемо нове делове и све склапамо ручно“, објаснио је Милош за Приче са душом.

Он се сервисом бицикала бави неколико година, а прича око „Цикло-граже“ кренула је од оснивања удружења: Планинско бициклистичког друштва БицикЛО из Лознице.

„Мој пријатељ Зоран Богићевић и ја покренули смо удружење чија је основна идеја била промоција брдско-планинских бициклистичких (МТБ) рута нашег краја, а ми иначе и организујемо групне вожње по нашим планинама (Гучево, Цер, Борања, Јагодња, Троношке планине) и картирамо ове руте.“

„Цикло-гаража“ се налази у дворишту породичне куће где Милош и Тамара на малом простору обављају цео процес сервиса и репарације. Она је главни дизајнер и фарбар, а он сервисер.

Поред алата за сервис бицикала, ту су и алат и опрема за фарбање и лакирање бицикала.

„У процес стварања „Lucky Wolf Cucles" бицикала укључени смо обоје – свако из свог делокруга. С обзиром на то да се комплетан процес одвија ручно, што нашим производима даје додатну особеност, за припрему, фарбање и уградњу делова за један бицикл треба нам три до четири дана. Поред репарације и склапања, бавимо се и сервисом и фарбањем бицикала по жељи корисника“, истиче Тамара и додаје да им посебно задовољство представља када људи донесу свој стари бицикл за који су емотивно везани и коме желе да удахну нов живот.

Реакције људи који су видели њихове бицикле су веома позитивне јер се одмах препозна жеља за јединственошћу. Колорит и једноставност људима прво упадну у очи.

„Охрабрује нас то да све већи број бициклиста препознаје значај једноставности код бицикала намењених свакодневом кретању. Још кад смо оснивали удружење Зоран и ја смо желели да бицикл у Лозници добије место какво заслужује. Бројним акцијама са суграђанима, сарадњом са саобраћајном полицијом, писањем приручника из области бициклистичке инфраструктуре трудили смо се да носиоцима локалне власти представимо сав потенцијал које бицикл има у урбаном ткиву града.“

Екологија и бициклизам: Милоша и Тамару спојила језаједничка професија, јер обоје долазе из света заштите животне средине, док љубав према бициклима носе од малих ногу.

Према речима брачног пара Ђуричић, у Србији има људи који се баве репарацијом, углавном друмских тркачких бицикала и њиховим враћањем у првобитно стање, али да су они за сада једини који праве синглеспеед бицикле од старих бицикала.

„Ми свој рад на бициклима заиста доживљавамо као стваралаштво, то је процес који иде од идеје до готовог производа. И награда за тај труд је присутна одмах по завршеном послу: када први пут провозамо наш бицикл, звук и његов покрет за нас представљају музику. Слична ствар је и са свакодневним сервисом бицикала, ја уживам да поправљен и склопљен бицикл поставим на сталак, завртим педале и гледам и слушам. Осећај који се јави када нешто поправите сопственим рукама је неописив. Мислим да је категорија ручног рада данас неправедно потиснута у други план“, каже Милош за Приче са душом.

Најлепши део посла су им почетак и крај, од тренутка када одаберу рам на којем ће радити, а затим преко ковитлаца идеја како би требало бицикл на крају да изгледа.

„Прављење комбинације боја и делова је оно што нам „пали моторе“. На крају целог процеса уживање је видети готов резултат свог рада и труда. Прва вожња и тестирање бицикла носе осмех и радост сваки пут“, кажу ови Лозничани.

Један од циљева им је да „Цикло-гаража“ постане солидарно предузеће, које ће уз активности удружења заједно радити на основној мисији: увећању броја бициклиста у свакодневном кретању.

„Живимо у Лозници – малом граду поред Дрине, у подножју планине Гучево. Наши суграђани возе бицикл, али још увек не у довољној мери. Последњих година појавио се приличан број бициклиста – рекреативаца који бицикл возе викендом по путевима и шумама нашег краја. Свакодневне саобраћајне гужве и муке са паркинг местима и загађењем још увек нису довољан разлог да се људи у већем броју окрену бициклу као виду превоза. Надамо се да ћемо кроз активности удружења допринети томе да наши суграђани у већој мери препознају оно што је у развијеном свету већ давно познато – да бицикл представља идеално превозно средство у граду“, рекао је Милош на крају Приче са душом.

Пласман на тржиште обављаће се путем интернет-презентације и продаје (веб шопа), уз обрађене теме о добробити бициклизма које би требало да послуже као мотивациони садржај за употребу бицикла као свакодневног вида превоза.

Фејсбук страницу бицикала које прави овај брачни пар погледајте на следећем ЛИНКУ.

Извор: Приче са душом