Кућа Добрих Вести

Login

Емир Сабах и хуманитаризам

Оцените овај чланак
(2 гласова)

kuvajtoilНаставак другог дела:

Сирова нафта је у Кувајту откривена 1938. године. Први пут је нафта из Кувајта извезена 1946, што је територију још зависну од Уједињеног краљевства ставило на мапу највећих светских произвођача те сировине. Економија Кувајта је подстакнута, а њени владари су почели да трагају за начинима улагања вишка прихода.

 

Шеик Абдулах Ал-Салем Ал-Сабах (1895-1965) је ради управљања вишком прихода од нафте основао 1953, Кувајтски инвестициони одбор, осам година него што је земља стекла независност. Одбор је, такође, имао за циљ смањење зависности Кувајта од једног ресурса. Ово је утрло пут за стварање Кувајтске инвестиционе управе (KIA) 1982, као аутономног владиног тела задуженог за управљање имовином земље.

 

KIA је данас четврти по величини суверени фонд на свету и располаже имовином од 534 милијарде долара. Седиште KIA је у Кувајт Граду, са додатним канцеларијама у Лондону и Шангају.

 

                                                      oil11

 

Временом је Држава Кувајт израсла и у једну од три главне арапске земље донатора помоћи иностранству, заједно са Саудијском Арабијом и Уједињеним Арапским Емиратима (УАЕ). Једна од карактеристика те помоћи јесте да је у око 85 одсто случајева дата билатерално у облику концесионих зајмова са малим каматама. Великим делом, око 50 одсто националне и мултилатералне те помоћи одлази у арапске земље.

 

У првом извештају Државе Кувајт из 2015. године о хуманитарној и развојној помоћи иностранству, наведено је да је пет тела у влади или која се усклаҔују са владиним сектором, одговорно за расподелу такве делатности. То су Министарство финансија, Кувајтски фонд за арапски економски развој (KFAED), Кувајтско друштво Црвеног полумесеца (KRCS), Кућа закат, те Међународна исламска добротворна организација (IICO).

 

Будући да Министарство финансија надгледа државну благајну сматра се главним владиним телом преко когa Кувајт нуди све олакшице, помоћ и подршку арапским, азијским, афричким, као и земљама пријатељима. Циљ је јачање веза пријатељства са народима и нацијама света и подстицања арапских, заливских и исламских аспеката активности и помоћи у сузбијању катастрофа и несрећа по свету.

 

Кувајтски фонд за арапски економски развој

                                            

                                                  oil2                                      

Много је више писано о KFAED, популарно названом Кувајтски фонд. Јединствена историја и спољна политика Државе Кувајт, описана у претходна два наставка, довела до тога да је млада, крхка држава, мала али богата нафтом и мало чиме другим, развила први национални развојни фонд на Блиском истоку, одмах после стицања независности 1961. године.

Кувајтски фонд који је основао тадашњи министар Финансија, а потом трећи емир Државе Кувајт по стицању независности Шеик Џабер Ал-Ахмад Ал-Џабер Ал-Сабах (1977-2006.), је прва агенција за помоћ на свету коју је основала нека земља у развоју. Замишљен је да осигура да новооткривено богатство Кувајта од нафте буде стављено у корист суседа и пријатеља. Фонд је створен као порука кувајтског народа, осигуравајући да „крећемо у таласе промена, али нећемо заборавити своје пријатеље у потреби“.

 

Роберт Макнамара, познати америчких политичар и потом председник Светске банке између 1968-1981. године, био је пун хвале за Кувајтски фонд, са којим је сарађивао на многим пројектима. Наводио је како је Кувајтски фонд у време оснивања био без преседана. „Овде је био Кувајт, сићушна земља, донедавно међу најсиромашнијим местима на планети, који је основао развојни фонд у години своје политичке независности. Уживајући новонастали напредак, изражавао је спремност да своје будуће богатство подели са арапским суседима. Била је то прва агенција за помоћ која је основана у свету у развоју.“

 

KFAED је био и први званични канал преко кога је Држава Кувајт пружала инострану помоћ финансирањем развојних програма у региону. KFAED је основан са почетним капиталом од 50 милиона кувајтских динара (КД, што је 1961. износило приближио 140 милиона америчких долара), До 1966. је увећан на 200 милиона КД.

 

Кувајстви фонд је био модел другима

 

                                                      oil3

 

Кувајтски фонд је током 1960-тих био једина таква развојна институција у арапском свету. Његов модел су касније следиле друге заливске земље па су настали Абу Даби фонд за развој (1971.), Саудијски фонд за развој (1974.), који је постао највећи од свих арапских донатора, Ирачки фонд за спољни развој (1974.) и Катарски развојни фонд (2002.). Кувајтски фонд наставља да саветује неке од заливских националних фондова на основу свог великог искуства у свету.

 

Првобитно је премијер Кувајта председавао одбором директора Фонда. Од 2003. је измењен закон па је Министарству спољних послова додељена контрола над Кувајтским фондом. У јулу 1974, је делокруг активности Фонда проширен од првобитног мандата да искључиво помаже земљама у арапском свету, на остатак света у развоју.

 

Према појединим аналитичарима, KFAED је у просеку годишње непрестано давао зајмове који су представљали четири или више процената укупног домаћег производа (БДП). Према једној процени из 1997, годишња исплата Кувајтског фонда од 500 милиона долара чинила је готово десетину укупне билатералне помоћи коју пружају ентитети изван Организације за економску сарадњу и развој (OECD) индустријализованих земаља, као и око четвртине укупне помоћи из арапског света.

 

Деценију касније, изведена је рачуница по којој је Кувајтски фонд био највећа арапска билатерална донаторска агенција између 1961. и 2006. године. У том периоду су кумулативне операције подржане из KFAED представљале 17 одсто укупног финансирања арапске помоћи и 55 процената укупног подупирања билатералног развоја из Саудијске Арабије, Кувајта и УАЕ.

 

Хуманитарна достигнућа KFAED

                                                    oil4

 

Путем Кувајтског фонда та држава одржава већи допринос иностране помоћи (као проценат БДП) од осталих богатих земаља са вишком капитала. Кувајт лако постиже и премашује циљних 0,7 одсто БДП који су УН одредиле за развојну помоћ. Држава Кувајт, такође, путем KFAED редовно подржава и доприноси ресурсима других међународних развојних институција, попут Арапског фонда за економски и социјални развој, Афричке развојне банке чији је нерегионални члан, Међународног фонда за пољопривредни развој (IFAD) и Међународног удружења за развој.

 

Од оснивања је Кувајтски фонд је према извештају за фискалну 2018-2019. годину (март-март) дао укупно 988 зајмова корисницима у 107 земаља, у целокупном износу од 6.495.000.000 КД (22.082.000.000 америчких долара), 366 грантова и пакета техничке помоћи подељено је у земљама и институцијама по свету, у укупном износу од 279 милиона КД. Укупна имовина Фонда је вредела око 5.440.000.000 КД, а целокупне резерве 3,500.000.000 КД.

 

KFAED се током година удружио са Светском банком, IFAD, Светском здравственом организацијом и Програм УН за развој (UNDP). KFAED је члан важних арапских мултилатералних институција за финансирање развоја, вишестраних међународних институција попут УН, Међународног монетарног фонда и Светске трговинске организације.

 

И мале нације подржавају глобални развој

 

                                                 oil5

 

Према аналитичарима, Кувајтски фонд показује како мале нације могу играти конструктивну улогу у универзалним напорима за одрживи развој. Трећином новца који је КФАЕД позајмио у првих 10 година деловања финансирани су пољопривредни пројекти; половина трошкова била је у сектору транспорта.

 

KFAED је основан у време када су многе земље примаоци стекле независност. Иако је Кувајту увек био приоритет арапски свет, та држава је проширила помоћ после прилагођавања светских цена нафте 1974, укључивши, поред осталих, земље Африке и Азије.

 

Наиме, Арапско-израелски рат у октобру 1973. довео је до раста цена нафте што је променило равнотежу светске моћи у корист арапских држава произвођача „црног злата.“ Додатни владини приходи у Кувајту довели су до новог закона у јулу 1974. који је омогућио реорганизацију KFAED да прошири своје пословање на све земље у развоју и повећао властити капитал са 200 милиона КД на једну милијарду (3,4 милијарде долара), који је поново удвостручен 1981. на две милијарде КД.

                                                            oil6                                    

 

Неки аналитичари примећују како је алтруизам несумњиво утицао на одлуку владе Кувајта да прошири улогу Фонда, као и дипломатија - те жеља за успостављањем нових односа. Но, претпоставља се да је, такође, постојао осећај одговорности. Наиме, чланице Организације земаља извозница нафте (OPEC) подигле су цену нафте на ниво који је неминовно имао одређени утицај на економије сиромашнијих држава.

 

(НАСТАВЉА СЕ)

 

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено уторак, 03 новембар 2020 18:08
Борислав Коркоделовић

Одрастао у Нишу, Скопљу и Београду. Слушајући приче одраслих које су биле много чешће пре доласка телевизије, научио је имена неких светских политичара из средине 1950-тих и пре него што је постао ђак-првак. Први текст за који се сећа да га је написао био је за школске зидне новине о – чудили су се очеви пријатељи – грађанском рату у Конгу 1960. Четврта гимназија у Београду и Факултет политичких наука у Београду, су га научили да покушава да логички и рационално размишља о политици.
Пре него што је ушао у „златни рудник информација“ Новинску агенцију Танјуг да тамо остане наредних 40 година, стицао је праксу код добрих уредника у Радио Београду и на Телевизији Београд, као и од научних радника у Институту за међународну политику и привреду. Био је готово пет година дописник Танјуга са Југа Африке, извештавао са низа међународних догађања. Поред београдских медија, под правим или „илегалним именом“ је сарађивао без проблема са дневницима и недељницима на простору бивше Југославије, загребачким Вјесником, Данасом и Стартом, љубљанским Делом, сарајевским Ослобођењем, скопском Новом Македонијом, подгоричким Монитором...
Увек су га интересовала питања привредног развоја. Позних 1970-тих се заразио „азијским тигровима“ Јужном Корејом, Тајваном, Сингапуром и Хонгконгом чији вртоглави развој до данас прати. Није одолео ни другом валу „азијских тигрова“, Индонезији, Малезији и осталим земљама Југоисточне Азије. Увек заинтересован за лепе економске приче, последњих година учестало пише о привредама Народне
Републике Кине, Индије и осталих земаља BRICS.
Све време му је идеја да читалаштву у Србији и региону пренесе добра искуства из разних делова света и различитих привредних система. Како нам је у привреди, изгледа да није далеко одмакао у том настојању.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија