Кућа Добрих Вести

Login

Звао ме је један од синова

Оцените овај чланак
(4 гласова)

Buda-i-saleБЕОГРАД - У недељу поподне, хор руске армије ''Александров'' запевао је химну Свјетског савеза – из мог мобилног телефона.

Било је 16 часова и 12 минута.

- Ко ли би могао да ме зове у ово доба дана? – промрмљао сам, више причајући сам са собом,  док сам прилази столу на коме се налазио мој мобилни телефон.
- Вероватно неки од твојих синова. Они имају обичај да зову у ово доба дана – рече моја супруга Љиља.  

Била је у праву. На екрану телефона је писало ''Сале син мој''. Због чињенице да имам неколико ''Салета'' у телефонском именику, био сам принуђен да  мог сина овако ''идентификујем''. Зато што сам га тако идентификовао и јавио сам се ''адекватно'':

- Реци Сале сине мој!

- Оче мој! - мазним гласом рече Сале, онако како то увек ради, када ми зачује глас. – Како си?

- Добро, како си ти?

- Супер сам. Седим на једном брегу, на једној ливади поред једног малог села и гледам Шумадију. Много ми је лепо, па сам пожелео да ти чујем глас!

- То је лепо чути, у сваком случају, али кажи ми којим добром…?

- Па, рекао сам ти; много ми је лепо и пожелео сам да тај осећај, у овом  тренутку, поделим са тобом.

Обративши пажњу, приметио сам нешто чудно у његовом гласу. Наслутио сам шта би то могло бити, али сам одустао од инсистирања на истраживању.

- Јутрос смо нас четворица отпевали литургију, овде, у Виринама код Параћина. Урадили смо то добро! Сада чекам да се вратимо кући па, сам искористио ову паузу да се попнем на један брежуљак и седнем на ову ливаду. Поново ти кажем: ''Много је лепо-баш ми је жао што ниси овде, поред мене, да заједно уживамо у овој лепоти''!

- Овако, како ми причаш и захваљујући начину на  који ми то саопштаваш, остаје ми само да жалим што нисам ту, поред тебе – одговорио сам осећајући како се и мени, полако, ствара кнедла у грлу.

- Знаш, Бујче, хтео сам да те нешто замолим – рече Сале, хватајући дах.

- Кажи сине, о чему се ради.

- Хоћу да ми обећаш да ђеш наставити рад на твојој другој књизи и да ћеш је написати до краја.

- Обећавам ! – кратко сам одговорио.

- Одох ја сада. Јавићу ти се кад стигнем кући – заврши Сале и прекиде разговор...

Звао ме је један од мојих синова. Звао ме је да ми каже да ме воли...

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено четвртак, 10 јануар 2013 06:18
Будимир Новаковић

''Made in Надица, designed by Александар Новаковић’’, рођен је у Београду  26.05.1952 године.

Ближа одредница места рођења је део Београда који се зове Зерек и који је у директном контакту са најлепшим и најузбудљивијим делом планете, познатим под називом - Дорћол.

Дечаштво и момаштво је провео у ’’кругу двојке’’, где је завршио основно и средње образовање – на велику радост његових наставника и професора. У истом периоду успешно завршава и музичку школу одсек виолине, а потом и одсек клавира.

1970 године уписује Архитектонски факултет у Београду, који завршава, ’’ама за длаку’’, у року – на велику радост његовог оца.

После дванаестогодишњег лутања у државној служби, основао је своје приватно предузеће ’’АРЦХ’’ д.о.о. у коме је и данас запослен и у коме се бави пројектовањем, графичким и примењеним дизајном, илустрацијом и фотографијом и у којим областима је и добитник већег броја награда и признања.

Писањем, које иначе никада није сврставао у категорију свог креативног изражавања, почео  је да се бави на наговарање својих пријатеља.

Бивши је државни репрезентативац и рекордер у пливању и бивши је вице-шампион у џудоу.

Садашњи је отац петорице синова које сматра својим јединим правим успехом у животу.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија