Мехта је индијског порекла, а рођен је и живи у Америци. Директор је мултимилионске компаније и често се може наћи на листама значајних и утицајних људи. Међутим, медији су му посветили највише пажње пре две године, када је објавио стрип „Изумитељ“ („The Inventor: Tesla“) – причу о животу Николе Тесле која је пронашла пут до појединих школа у Америци, где се користи као помоћни уџбеник. Мехта је тако постао велики популаризатор нашег научника, али и заговорник увођења уметничких форми изражавања у застарели систем школског образовања. Средином јула, боравио је на Фрушкој Гори поводом одржавања Тесла Глобал Форума , а ми смо искористили прилику да са њим попричамо о стрипу, његовој примени у образовању, замкама при писању, мотивима да радњу посвети Тесли и проблемима који искрсавају при остваривању задатих циљева. 

Ушли сте у свет стрипа после вишегодишњег боравка у свету технологије и инжењерства. Да ли је прелазак на нове форме комуникације био тежак?

И да и не. Док сам био дете, волео сам да читам стрипове. Постојало је нешто у тој спрези визуелне уметности и приповедања што ми је будило машту. Читање приче каква је, на пример, „Супермен“ толико ме надахњивало да сам веровао да је све могуће. Заправо, сећам се да сам трчао по кући и скакао са кревета с ћебетом везаним око врата правећи се да летим! Много година касније, налетео сам на причу о Николи Тесли док сам радио истраживања за Свемирску агенцију Флориде, и био сам толико инспирисан да сам осетио велику одговорност и жељу да поделим Теслино животно путовање са светом, а нарочито с децом. Међутим, никада раније нисам написао стрип,  нити сам припадао тој бранши, тако да нисам имао средства нити знања о поступку стварања, уметницима, дистрибуцији и начину на који стрип индустрија функционише. Али, имао сам ту дубоко укорењену веру да је све могуће од тренутка када сам био дете које је читало стрипове о Супермену, тако да сам одлучио да научим све о стриповима, и некако сам успео да убедим велики број људи да ме подржи и ради са мном, упркос томе што никада раније нисам направио стрип. Њихова подршка и вера у мене су се исплатили, јер је „Изумитељ“ постао бестселер у категорији стрипова који се базирају на стварним догађајима, и сада се користи у школама као нов начин за подстицање деце да читају и уче, док истовремено надахњује образовање о науци.

Науку треба младима представити на забавнији начин

Данашњи систем образовања је у кризи јер се све брже удаљава од младих генерација. Ви сматрате да би стрип требало користити као средство за преношење знања у школама. Како се у таквим уметничким околностима може спречити наношење штете ионако тешко ухватљивој научној објективности?

Мислим да би стрипове требало увести као још један начин преношења знања и инспирисања деце да читају и уче, али не и једини. Говорио сам у многим школама и још увек нисам срео ниједно дете које се узбуди када види уџбеник. Међутим, срео сам много деце која се узбуде када виде стрип. Верујем да би много више деце било заинтересовано за науку ако би им била представљена на забавнији и привлачнији начин. Оно што на први поглед изгледа као досадан и сложен предмет – биологија, хемија, физика и други, може се оживети ако користимо визуелни начин приповедања да бисмо подстакли машту деце и показали шта је све могуће! Једном када се деца заинтересују за нешто, истражиће и научити све што могу о теми јер су мотивисани. Уметност и стрипови немају никакве везе са компромитовањем научне објективности, али уметност може да створи већу заинтересованост за науку. Када, рецимо, стварамо компјутерске игре, користимо исто толико времена на уметнички аспект колико и на механику игре и програмирање, јер знамо да уметност продаје игру, а онда је задатак приче и механике да одрже заинтересованост корисника.

Неопходно је променити и иновирати неодговарајући систем преношења знања

Многи су се разочарали када су схватили да археологија и палеонтологија нису забавне као авантуре Индијане Џонса и „Парк из доба Јуре“. Одушевљеност ученика стрипом, такође не гарантује одушевљеност науком. Како после занимљивог и шареног стрипа побудити армије ученика да се истински позабаве компликованим теоријама и формулама, а да се избегне повратак на стари, неадекватни систем преношења знања који би поништио тек примењену креативност?

У вашем примеру можда је много људи било разочарано, али је сада много више људи изложено археологији и палеонтологији, од којих је приличан број новоекспонираних одлучио да се даље бави тим наукама. На пример, ако је само десеторо деце заинтересовано за археологију на трационалан начин, а ми искористимо уметност да изложимо 1000 деце тој области, чак и ако 90% њих није заинтереовано након што сазнају више, још увек имамо 100 деце која ће наставити да се баве науком, што је десет пута више него што бисмо добили традиционалном методом. А преосталих 900 је ипак стекло нова знања што доводи до расправа и заинтересованости за предмет. Тако функционише интернет – што више саобраћаја произведете на сајту, то су вам веће шансе да подстакнете више људи да нашто купе. Стварни проблем је да се стари, неадекватни систем преношења знања промени и иновира. Данашња деца су свакодневно заузета хипервизуелним игрицама, стриповима, филмовима и апликацијама, па класичан начин предавања и преношења знања више није конкурентан у задржавању њихове пажње. Наши планови наставе би требало да буду препаковани тако да садрже више визуелне стимулације и непосредне апликације, са повратном спрегом у реалном времену. У мојој претходној фирми, створили смо програм обуке за војску који је, презентацијом података на приступачнији начин са бржом повратном спрегом и приступом начелима визуелних игара, смањио време учења са три месеца на три недеље.

Стрип о Николи Тесли - "Изумитељ"

Тесла је у неколико стрипова представљен на фантастичније, па и паранормалније начине него што је у вашем. Колико сте ви морали да промените или прећутите поједине историјске податке због бољег наратива?

„Изумитељ“ је биографски стрип о Николи Тесли тако да смо се углавном држали временског оквира и догађаја. Били смо креативни између појединих битних догађаја и при писању дијалога који су водили од једне историјске чињеничне тачке до следеће, а уметност је коришћена да пренесе емоције приче.

Више пута сте изјавили да поред стрипа о Николи Тесли планирате да напишете и стрипове о другим значајним проналазачима. Зашто сте баш са Теслом започели серијал?

Да, развијамо приче о другим личностима, међутим, то није био план када сам почео да пишем стрип о Николи Тесли. У почетку, био сам усредсређен само на причу о њему. Током тог двогодишњег процеса почео сам да обраћам пажњу на друге проналазаче и научнике који су, такође, имали невероватне идеје и изуме који су имали огроман утицај на свет. Док сам завршавао стрип о Тесли, размишљао сам о томе како би било феноменално испричати приче о тим другим надахњујућим личностима, које су промениле свет упрокос изазовима с којима су били суочени.

У причама о Тесли, Томас Едисон је често представљен као негативац, али и он је значајан проналазач. Ако једног дана будете морали да осмислите стрип о Едисону, како ћете га помирити са стрипом „Изумитељ“?

Да, то је истина. Зато већ развијамо стрип о Едисону који ће почети с његовим детињством и описати његов пут ка слави, док истовремено са читаоцима дели веома другачији приступ идејама, изумима и свету у целини. На неки начин, Едисонова прича је преднаставак приче о Тесли.

Тесла је желео да унапреди човечанство

Tребало би истаћи и да су Теслина достигнућа правилно вреднована тек током последњих неколико деценија. С друге стране, ревидирање његовог опуса, бар на нашим просторима, често се отимало контроли и скретало у необјективност, па и псеудонауку. Да ли сте током проучавања Теслине биографије наилазили на сличне замке?

Да, постоји много преувеличаних истина о Тесли, али основна намера остаје иста – он је имао јака oсећања у тежњи да унапреди човечанство и видео је смисао у томе, а имао је и неке одличне идеје како да то оствари. Упркос томе, ми се нисмо претерано бавили науком, у смислу шта функционише а шта не, већ смо се, уместо тога, усредсредили на Теслину интимну причу о томе како је успео да превазиђе физичке, умне, емотивне па чак и духовне препреке, са којима је био суочен у покушајима да своје идеје пренесе у наш свет. То је у суштини прича о сваком предузетику, уметнику или ствараоцу.

Остварење вашег сна била би екранизација стрипа ког сте потписали. Колико је тешко направити прве продуцентске кораке у том смеру?

Велики део филмске индустрије (и живота у целини) тиче се тајминга и припреме, тако да трошимо много времена у припреми. Снимање филма је дугачак и напоран процес, посебно у случају великих блокбастера и, док развијамо ту идеју, направио сам кратки анимирани филм за песму „I Will Rise“ бенда „Renaiszance“, који садржи приказе из стрипа.

У оквиру ваше „Mеhtа“ компаније, огранак „Меhta Entertainment“ заузима веома важно место јер обухвата музику, филм, стрип и компјутерске игре – четири највољенија уметничка средства изражавања. Како се борите са више него конкуретним окружењем?

Да, окружење је јако конкурентно, међутим, у креативним областима снага идеје суверено влада! Свеже идеје увек превазилазе старије јер је природа наше области да иновирамо и стварамо нове ствари које још нису виђене или искушене. Лако је обесхрабрити се када се налазите у мору одличних идеја тако да је суштина у поверењу у самог себе, уз отвореност и пријемчивост за друге идеје. На крају, пуно стрпљења, напорног рада и упорности доводи наше замисли до циља. 

Морал, креативност и маркетинг - рецепт за успех

Имате ли неки савет за људе који би се први пут нашли на радном задатку у свету уметности, а не долазе из уметничке бранше?

Да, ја нисам био професионалац у области стрипа а успео сам да створим стрип који је постао бестселер, тако да имам три савета:
Морални – уз стрпљење, упорност и истрајност можете постићи било шта, тако да би требало да наставите да пратите себе и подсећате се првобитне намере, интуиције и надахнућа који су вас навели да започнете посао, као и да останете упорни да завршите пројекат. Такође, где год је могуће, потражите помоћ или створите тим, тако да бреме емоција не носите сами.  

Креативни – тражите, истражујте и похрањујте фотографије, звучне и видео записе свих могућих примера уметности, идеја, радова и надахнућа, јер ће ваше највеће креативно средство бити ваш инвентар идеја из ког можете да бирате како бисте створили нешто ново.
Маркетиншки – неко ми је једном рекао да се без маркетинга догађа најстрашнија ствар...НИШТА! То значи да би требало да научите што више о делатности у којој се налазите и да се што више умрежите како бисте могли да добијете помоћ у вези с маркетингом. Запамтите – постоји публика за све, тако да је веома важно развити неку врсту маркетиншког плана који не садржи само пласирање на Фејсбуку, јер је најважнији аспекат стваралачког дела слање ваше уметности у свет, да би људи могли да је доживе.

Извор: Кућа добрих вести