Кућа Добрих Вести

Login

Истекао рок за пререгистрацију у спорту

Оцените овај чланак
(0 гласова)

БЕОГРАД -  У поноћ 12. априла истекао је законски рок за пререгистрацију у Агенцији за привредне регистре (АПР),  на основу одребе Закона о спорту Србије. Према неким непотпуном подацима око 10.000 организација поднело је захтеве, а процена је да их у Србији има око 12.000.

Шта ће се догодити са клубовима, савезима и организацијама који нису поднели захтев за пререгистрацију?

Ту нема много дилеме, каже правни саветник Спортског савеза Србије професор др Ненад Ђурђевић, који је учетвовао у свим трибинама о пререгистрацији широм Србије.

- Они, поред тога што су изгубили правни статус и немају више рачун  и не могу да располажу својом имовином,  такође  више нису чланови гранског спортског савеза и самим тим не могу да се такмиче у лигама, али и у међународим такмичењима. Такви случајеви, ако их буде, сигурно ће изазвати далекосежне последице  на лиге које неће моћи да се заврше на регуларан начин.  Такође, сва имовина спортских колектива који престану да постоје, прелази у власништво локалне самоуправе. Законски, престаће да постоје и грански спортски савези који се нису пререгистровали, што анулира и цео систем такмичења у том спорту за ову сезону. Било је довољно времена, годину дана, да се све заврши, једино мислим да је законски требало обавезати да се прво у једном, краћем року пререгиструју грански спортски савези, спортска друштва и организације и да потом до другог рока закон обавеже клубове. Овако се доста чекало на гранске спортске савезе да они заврше своје статуте, па да тек тада своја правна акта, усклађена са статутом кровне организације, усвоје и клубови.

Да ли гашење неког клуба може да утиче на статус његовог спортисте који је, рецимо, изборио олимпијски визу?

- Теоретски да, али мислим да је положај Олимпијског комитета Србије (ОКС) према Међународном олимпијском комитету (МОК - IOC) такав да то што он нема клуб не утиче битно на његово учешће на ОИ, јер он остаје држављанин Србије што је, уз чињеницу да има норму, пресудно. Друга је, много већа, опасност а то је да гашењем клуба престају све обавезе клуба према спортисти и спортисте према клубу и, практично, сви спортсити прелазе у „слободан статус“ и могу, на пример, да оду где хоће без обзира на уговоре.

Шта ће се десити уколико се клуб или организација није пререгистовала, а жели да остане у спорту и гранском спортском савезу?

Морали су да почну  од 13. априла од почетка, значи да се оснују, а то могу да ураде и три грађанина у складу са законом, од оснивачке скупштине па на даље. Остаје, међутим, питање права на жиг, односно име. Више од 95 процената  српских клубова и организација није заштитило име – жиг, тако да у поступку поновног оснивања може да се деси да неко други пожури и узме исто име и у том случају следећи, чак и ако је на неки начин „настављач традиције“ тог клуба, више није  у могућности да се тако зове. Имамо пример, што се види и на сајту АПР, ФК Црвене звезде. Једна већ постоји и поднела је захтев за пререгистрацију који је усвојен, са седиштем у Вршцу. Оној, чувенијој, београдској сада мора да  у регистрацији уз име стоји ФК Црвена звезда Београд.  Знам да су се београдски црвено бели на време пријавили за пререгистрацију, али још на сајту не пише да је решена, очигледно је и ово проблем...

На крају и питање, шта је још пререгистрација донела српском спорту?

Најважније је да ће се знати колико је у Србији спортских организација на свим нивоима. Никада се пре није могло поуздано да утврди колико их је. Сматрам да клубови који се нису пререгистровали  показују да нису заинтересовани, и не фигурирају као значајан такмичарски фактор у српском спорту.  Отпашће и они клубови који су неактивни и из разних разлога постојали су само на папиру. За мене, лично, као правника највећи добитак је да ће се сада знати правно устројство свих клубова и организација, јер ће се на сајту АПР-а наћи њихови статути. До сада су неке организације љубоморно криле статуте, нисте могли да их нађете ни на њиховим званичним сајтовима.

Извор: Кућа добрих вести 

                            


Последњи пут измењено понедељак, 23 април 2012 12:12
Бранимир Васић

У дневном спортском новинарству радио је више од 33 године. Цео радни век провео је у листовима Спорт и Спортски журнал (у чијем је оснивању и учествовао). Извештавао је са Зимских олимпијских игара 1984. и Летњих олимпијских игара у Атланти 1996. и Атини 2004. Извештавао је и са више шампионата света у бициклизму, стрељаштву, куглању, боксу, кајаку и кануу, као и са десетак светских купова, више од 30 европских шампионата и са више од 20 Балканских шампионата у разним спортовима. Аутор је више спортских публикација.
 

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија