ПЕКИНГ - Баи Фангли је радио као возач рикше у кинеском граду Тјанђину. На улици је био од ране зоре до касно увече. Није имао одређену тарифу за вожњу, али су му они које је возио најчешће плаћали мало више од уобичајене цене због његове добре и веселе нарави. Живео је у сиротињској четврти у којој су, углавном, живели возачи рикши и сакупљачи смећа, у кући у којој је делио собу са другим станарима и у којој је имао минимум услова неопходних за пристојан живот.Баи, међутим, није тако лоше зарађивао и могао је да приушти себи већи комфор, али није, управо зато што је радио да би помагао другима, објавио је портал happyinspiration.
Он је, наиме, једног дана 1987, у својој 74. години, док је као и обично радио, приметио једног шестогодишњег дечака који се нудио људима, који су куповали на локалној пијаци, да им пренесе ствари до куће, не би ли тако нешто зарадио. Малишан се јако радовао зарађеном новцу, али је ипак јео хлеб који би нашао на сметлишту. Старцу је то било чудно па је питао дечака зашто то ради.
Испоставило се да су дечакови родитељи нестали и да ради да би прехранио своје млађе сестре, те зато сам једе оно што нађе међу отпацима. Баија је дечакова судбина толико потресла да је локалном сиротишту, при којем је била и школа, почео да плаћа издржавање за све троје деце.
Баи је од новца који је зарађивао одвајао скромну своту за станарину и храну, а остатак је уплаћивао сиротишту. То му није нимало сметало – био је захвалан што има кров над главом и што има шта да обуче и поједе, а само сазнање да захваљујући њему деца нису гладна и да се уз то још и школују, чинило је да заборави свој тежак живот.
Деца о којој се Баи старао су порасла и напустила сиротиште, али је он наставио да га помаже финансијски.
Умро је у беди у 93. години. Запослени у сиротишту су израчунали да је тој установи током 20 година уплатио укупно 53.000 долара. Многи од оних које је Баи финансијски помагао док су живели у сиротишту сада помажу другој сиромашној деци.
Извор: Кућа добрих вести / www.happyinspiration.com
