Хорхеова породица сваког дана спреми у просеку 30 до 40 оброка, које он увече дели на „свом ћошку“ у Квинсу онима који су гладни и без посла и којима је то често једино што поједу тог дана, а понекад и данима, објављено је на сајту „морал хироуз“ (moralheroes).

Хорхе је рођен у Колумбији 1964. године у породици за коју се никако не би могло рећи да је живела у изобиљу. Пошто му је отац настрадао док је био тинејџер, мајка је одлучила да крене у Њујорк у потрази за послом, да би после неколико година повела у бољи живот и своју децу.

Бивши имигрант помаже сиромашнима

У почетку су живели тешким животом илегалних имиграната. И премда сам Хорхе није никада морао да чека на улици да га неко ангажује за неки посао да би се прехранио, управо су те прве године имигрантског живота у Њујорку изазвале код њега саосећање са људима за које се он сада стара да добију бар један оброк дневно. „Када видим те људе на улици, као да видим себе пре неких двадесетак година када сам дошао у Америку“, каже он.

Године  1987. Хорхе, његова мајка и сестра су добили америчко држављанство, што му је омогућило да добије и сигурнији посао возача школског аутобуса. И тако је Хорхе током скоро 20 година живео као сваки други просечни запослени Американац: одлазио је рано ујутро на посао, враћао се кући увече, а слободно време после посла је испуњавао најразличитијим занимацијама. Све се, међутим, променило једне летње вечери 2004.

Хорхе је, наиме, те вечери одлучио да поразговара са људима које је виђао сваког дана како стоје на улици. Када је чуо њихове животне приче и сазнао да су без посла, без крова над главом, или су имигранти који су дошли у Америку трбухом за крухом, схватио је да мора да учини нешто да им бар мало ублажи свакодневне муке.

Хорхеова "народна кухиња"

У почетку је одлазио трипут недељно увече после посла до тих људи окупљених на ћошку да им остави седам-осам папирних кеса са скромним оброком, који се састојао од једне воћке, колача и паковања сока. А онда је возећи децу у школу приметио једног дана да у локалној фабрици за производњу хране бацају сваког дана много хране која остане неискоришћена. Ступио је у контакт са надлежнима у фабрици и питао их да ли би могао да узме ту храну да нахрани оне који немају шта да једу. Сложили су се и тако је Хорхе почео да планира како да своје ангажовање повећа.

Пошто је сам радио 12 сати дневно, замолио је мајку и сестру да му помогну у припремању оброка. Купили су велики замрзивач и сместили га у дневну собу и направили распоред кувања за свако вече. Већ после неколико месеци породица Муњос је припремала сваког дана 20 куваних оброка.

Анђео у Квинсу

Када је избила криза, порастао је број оних који су остали без посла и крова над главом и који су у Хорхеу видели једину наду. Ти људи знају да се на њега могу ослонити и да ће неизоставно доћи, и по киши и по снегу и када летња јара обара с ногу.

Више од половине Хорхеове недељне зараде од 700 долара одлази на финансирање ове „народне кухиње“.  Пре неколико година Хорхе је формирао непрофитну организацију под називом „Анђео у Квинсу“ (An Angel in Queens), што је надимак који је добио, уздајући се у донације грађана и компанија.
Према његовој процени, од 2004. године су поделили око 100.000 оброка. Било је вечери када је породица Муњос нахранила и више од 140 људи.

Хорхе Муњос је заиста постао анђео у Квинсу и истинска инспирација, при чему можда и више од његове великодушне одлуке да нахрани гладне одушевљава његова чврста решеност да их не остави гладнима ни једног јединог дана у недељи, без обзира на временске услове и на цену тог ангажовања. Због тога се 2009. године нашао међу десет оних који су ушли у најужи избор за „Хероја године“ којег бира америчка ТВ станица Си-ен-ен (CNN).

Извор: Кућа добрих вести / moralheroes.org