Кућа Добрих Вести

Login

Селектор Гуслов: Успешна прича се наставља

Оцените овај чланак
(3 гласова)

veslanjeБЕОГРАД - Веслање је од средине деведесетих до данас еволуирало у српског спорстког гиганта. Иако се кренуло готово од нуле, стручност, ентузијазам, огроман рад и посвећеност једне мале, али одабране, групе људи винули су овај спорт до неслућених висина позициониравши га у сам врх листе наших најуспешнијих спортова.

"Говор" бројки најбољи је доказ изванредног достигнућа.

Почев од 1998, па закључно са 2013, веслање је донело чак 57 светских и европских медаља, од тога 39 у конкуренцији сениора и млађих сениора, а 18 у конкуренцији јуниора. Оних најсјајнијих било је 15. Резултати за понос, поготово што у немилосрдној веслачкој арени умногоме надмашују остварења земаља са сличним бројем становника нашој.
Човек јесте главни фактор за све што се догађа, како у спорту тако и у свим осталим сегементима живота. У случају веслања иза великих успеха стоји читав тим. Окупљен деведесетих година од почетка је дисао као један, сложно рушивши све баријере пред собом. Једна од важних карика у тој екипи свакако је и Дејан Гуслов, дугогодишњи селектор јуниора и члан селекторске комисије, дао је немерљив допринос поменутим резултатима Он у интервјуу говори о сјајних 15 година српског веслања, резултатима и даљим плановима веслачке репрезентације.

Српско веслање је у последњих 15 година освојило 57 светских и европских медаља. Како објашњавате тај изванредан податак и шта је био главни рецепт за тако велике успехе?

Пре петнаест година дошло је до смене генерација у стручном тиму репрезентације. За тренере националних селекција постављени су млађи стручњаци који су имали снаге и ентузијазма. Од самог почетка смо веома амбициозно ушли у читав посао знајући да само са рударским радом можемо до високих циљева које смо испред себе поставили. Како се у то време нису одржавала европска првенства као мерило успеха смо поставили медаље на светским шампионатима. За многе је то било преамбициозно али нисмо одступали. У исто време били смо свесни да врхунски резултат може једино да проистекне из система који у том тренутку готово да није постојао. Ми смо почели да га стварамо и унапређујемо користећи се искуствима, у том тренутку, регионалних веслачких лидера – Словенаца и Румуна, али и земаља које су доминирале светском сценом Немачком, САД и Аустралијом. Све оно најбоље смо прикупљали, тестирали и прилагођавали нашим условима створивши на крају наш препознатљиви систем рада који је изнедрио много врхунских веслача. Наравно, временом, одлични резултати на међународној сцени из дана у дан су подизали ниво читаве организације. Услови за бављење веслањем у нашој земљи су постајали све бољи и бољи и данас су нивоу који нисмо могли ни да замислимо да ћемо имати када смо кренули у овај својеврстан пројекат. Иако је и пре 1998. било спорадичних успеха на међународној сцени после тога они су били плод система који је дуго грађен и на крају изграђен. Скор медаља је најбољи доказ да смо урадили прави посао и да смо поставили снажан темељ за будућност српског веслања.

Важан сте део тима који је изнедрио поменуте успехе у последњих петнаестак година. После Небојше Илића, који је као тренер у периоду од 1998. до 2013. освојио 21 медаљу, Ви сте са 13 одличја на другом месту листе наших најспешнијих стручњака. Који успеси за Вас лично имају највећу тежину?

Свака медаља је сама по себи посебна и има неку своју причу. Ипак, три момента дала су печат мојој досадашњој тренерској каријери. То су прво сениорско европско одличје до којег сам дошао 2009. када је четверац за лаке веслаче у саставу Немања Нешић, Милош Станојевић, Ненад Бабовић и Милош Томић освојио бронзу у Познању, затим светско јуниорско сребро које су 1996. освојили у Глазгову Бобан Ранковић и Милош Вујанић у дубл скулу, као и тријумф лаког четверца Вељко Урошевић, Ненад Бабовић, Горан Недељковић, Милош Томић 2004. на олимпијској квалификационој регати у Луцерну којом се пласирао на Игре у Атини 2004, где је касније освојио седмо место победом у Б финалу.

У протеклој сезони јуниори, чији сте Ви селектор, постигли су историјски резултат освајањем три европске и две светске медаље. Тако су се на најбољи начин опростили од конкуренције јуниора у којој су 2013. последњи пут наступили. Шта од ове сјајне генерације (веслачи рођени 1995) можемо да очекујемо у новој сезони у којој први пут наступити као сениори?

Савез је у протеклом преиоду велику пажњу посвећивао подмлатку, ништа мање него што је случај са сениорским селекцијама. Као резултат таквог односа и стратегије јесте и историјски резултат јуниора на међународној сцени ове године. Иако су одличја мањих чамаца као што су европско сребро дубл скула Андрија Шљукић, Бојан Дошљак, европска бронза двојца без кормилара Игор Лончаревић, Александар Беђик те светско сребро Шљукића у скифу изванредни резултати оно што одваја ову сезону од претходних јесте чињеница да смо први пут у историји успели да направимо врхунски осмерац. Европско злато и светска бронза овог чамца заиста имају огромну тежину и то из много разлога. Посаде осмераца су привилегија земаља са вишеструко већом базом од наше – као што су Аустралија, Велика Британија и Немачка, која рецимо има око 400 регистованих клубова колико је код нас укупно сениорских такмичара. Из релативно мале базе успели смо да створимо врхунски осмерац кога су чинили веслачи из шест клубова што је доказ одличног рада на нивоу клубова. Све у свему генерација 1995. је резултатима у 2013. доказала да је суперталентована, а много битније од тога јесте чињеница да је чини за велики број веслача чији потенцијал сеже до самих врхова. На нама је да јој и даље обезбеђујемо најбоље услове за развој поготово у овом, можда и кључном периоду, на прелазу из јуниора у сениоре. Колико ће догурати у каријерама зависи и од њих самих. И даље морају да буду максимално мотивисани за огроман рад. Неки од њих ће сигурно отићи на студирање у Америку и тамо ће наставити да тренирају, неки ће остати овде. У сваком случају сви они су тренутно у специјалном режиму припрема које ће, уз такмичења на почетку сезоне, бити подређене учешћу на Светском првенству за млађе сениоре. Оставили смо им отворену могућност да се неки од њих већ сада наметну за састав А тима.

У 2014. ће бити две деценије од освајања последње олимпијске медаље када су Миле Станулов (Бегеј) и Зоран Панчић (Данубиус 1885) у дубл скулу освојили бронзано одличје на Играма у Лос Анђелесу 1984. Да ли можемо да очекујемо да се на Играма у Рију 2016. српско веслање поново домогне олимпијског постоља?

Олимпијске игре јесу најјаче и најспрестижније спортско светско такмичење и све земље, па и када је веслање у питању, све подређују успеху на овом догађају. Колико је тешко доћи до олимпијског одличја најбоље осликава податак да цео српски спорт освоји од две до три медаље. Ми смо неколико пута били близу али је, ипак, одличје изостало. Оно чему тежимо јесте да се на Игре у Рију 2014. пласирају четири посаде. Ако успемо у томе и вероватноћа да ћемо стићи до постоља ће се умногоме повећати. Мислим да имамо квалитетне веслаче који могу да одговоре том изазову. Сигуран сам да ће међу посадама које имају шансе да се нађу на Играма бити и дубл скул Марко Марјановић, Александар Филиповић којој сам ја непосредни тренер. Сјајно су отворили протеклу сезону, али мислим да су се опустили, пре свега због неискуства, што их је коштало бољег пласмана на Европском првенству у Севиљи. Након тога су успели да се подигну што је својствено само квалитетним чамцима. На Светском првенству у Чунгјуу су били на висини задатка. Тријумфовали су у малом финалу иако сам сигуран да су имали квалитет да се нађу у А финалу. Мислим да их је недостатак искуства у полуфиналу коштао освајања једног од три прва места која су водила међу шест најбољих. Њих двојица одлично функционишу и способни су да извеслају врхунски резултат. И атмосфера у чамцу је на највишем ниову и верујем да у 2014. неће поновити неке грешке из 2013. и да ће додатно дићи ниво свог веслања. У том случају резултати ће бити загарантовани.
                                                                                      Извор: Кућа добрих вести/Веслачки савез Србије


Последњи пут измењено уторак, 03 децембар 2013 23:40
Маja Јованов

је рођена 1977. године. Она је новинар са вишегодишњим искуством у праћењу реалног сектора, процеса приватизације и тржишта капитала. Сарађивала је и писала за дневне листове и економске магазине. Активно пратила значајне економске форуме и скупове, како у Србији, тако и у иностранству. Данашња интересовања су јој усмерена на интернет и мултимедијални приступ информацијама.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија