Кућа Добрих Вести

Login

Будућност Олимпијских игара

Оцените овај чланак
(3 гласова)

RIOKDV111111БРАЗИЛ - Када је Бразил 2009. освојио организацију Летњих Олимпијских игара 2016, привреда највеће латиноамеричке државе је била на добром путу.

 

 

Бразил је претекао Велику Британију мерено укупним домаћим производом према паритету куповне моћи (PPP, по тржишним ценама) са стопом раста на нивоу азијских.

Грађански слој је напредовао од ниже ка средњој класи, сиромаштво је опадало за милион људи годишње. 

 

У то време је Бразил стицао ново поверење на светској сцени и захтевао већи утицај у међународним односима. Велика налазишта нафте далеко од атлантске обале обећавала су финансирање модерне инфраструктуре за Олимијске игре, а, са друге стране, представлјала су нови извор прихода за социјални развој на дужи период. Под руководством тадашњег председника Луиша Инација Лула Да Силве, чинило се да су развојне могућности Бразила коначно биле у складу са тежњама пете најмногољудије и најпространије земље на свету.


Међународни олимпијски комитет (МОК) је то препознао кака је изабрао Рио Де Жанеиро за првог домаћина на подручју Јужне Америке и тек други у Латинској Америци после Мексико Ситија 1968. Није вредео лични ангажман председника Сједињених Америчких Држава Барака Обаме да домаћинство буде додељено његовом родном граду Чикагу.

 

RIOKDV33MMMM


Ентузијазам у Бразилу је од тада значајно опао. Економија је у стрмом паду претходне две године и сада је у рецесији; 2016. а се показала још једном тешком годином. Незапосленост је и даље висока, плате падају, а велики корупционашки скандал је пољуљао највише власти бразилске економије, успоравајући инвестиције и смањујући пословно поверење. Политички, у центру пажње је уставна криза и технички постоје два Председника – један кога очекује опозив.


Значајан пад цене нафте снажно је погодио Рио, осујећујући пројектовани буџет који је коришћен као подршка организацији Олимпијаде и обнови урбаних делова велеграда што је обећано да ће Игре донети. Буџет здравства, инфраструктурног развоја и јавне службе је скресан.


Очекивања од Игара и њихово домаћинство


Но, фокус на бразилску економију или политику или на стање у фавелама прети да помешају два одвојена питања: саме Игре и околности у којима ће се оне одржати. Ово потоње, показало се да је Рио углавном био спреман.


Што се самих Игара тиче, очекивања су екпоненцијално порасла и летвица за оцену њихове успешности је померана навише после сваке Олимпијаде. Олимпијаде су у почетку биле углавном велики, самодовољни спортски фестивали, а сада су постале незграпне и прескупе. Од Игара се очекује дугорочна заоставштина, обнова урбаних делова града, развој локалних заједнице, смањење сиромаштва, заштита људских права, заштита животне средине и друштвена инклузија, међу осталим приоритетима.

 

RIOKDV1MMMM


Олимпијаде традиционална гласила надзиру у реалном времену, а одскора, такоҔе, твитер сфера и социјални медији широм света. Горе наведена питања нису типична само за Бразил. Наслови у новинама пре Летњих Олимпијских игара у Лондону, Пекингу или Сиднеју, само су неке од недавних примера, када су најављиване катастрофе које се нису оствариле.


Помаљају се дубље последице домаћинства Игара и глобалних очекивања која су сада приоритет овог спортског догађаја. Протеклих година су на референдуму грађани Минхена, Бостона и Хамбурга одбили кандидтовање за Олимпијске игре. Помиње се да би то могли да учине И Римљани за Игре 2024.


Олимпијада је можда постала исувише велика, прескупа и оптерећена са премного другог терета како би била одржива у садашњем облику. То у будућности треба узети у обзир.


За сада, будући домаћини Олимпијада морају се усредсредити на обуздавање очекивања од Игара док им је истовремено јасно да се њихова улога протеже на питања која су много бројнија од самих такмичења. Пошто је олимпијски покрет еволуирао и процена успеха сада узима у обзир шира питања друштвеног развоја, они који би желели да постану домаћини Олимпијада морају да о томе воде пажњу.


Ових дана многе државе у светуи имају обавезне лимите за дугове – као што је то случај у Европи – или де факто кредитна ограничења на финансијским тржиштима, па нису спремне да дају више зајмова. Државе морају да размишљају дуго и дубоко о фондовима за организовање Игара и где да крешу трошкове. Упућени кажу како и Међународни олимпијски комитет (МОК) треба у будућности да „одради“ свој део посла.


МОК да се „испрси“


Волфганг Мениг, професор економије на одсеку за економију универзитета у Хамбургу, подсећа да МОК финансира више од половине трошкова организације. “Када се неки град кандидује он зна колико ће бити учешће МОК. Прописи и правила садрже одредбу да постоји простор за флексибилност у случају непредвидивих проблема…

Тако поступа и Федерација међународних фудбалских удружења (ФИФА). Но, у исто време МОК и ФИФА су се обезбедили да земља домаћин гарантује да ће преузети све губитке. Наиме, због представа о њима у јавности, МОК И ФИФа никада не смеју бити у губитку,” навео је професор Мениг.


Мениг је био члан победничког осмерца са кормиларом на Олимпијади у Сеулу 1988, а потом председник немачке веслачке федерације између 1995. и 2001. У интервјуу за немачку медијску кућу Дојче веле он се сложио са констатацијом да су трошкови организовања Игара много мањи од неопходних инвестиција у инфраструктуру.


“Нове луке, аеродроме, улице, подземне железнице и Олимпијска села представљају огроман трошак Олимпијских игара. Ти инфраструктурни објекти обично имају мало везе са Играма - они су ионако потребни. Олимпијаде су разлог за финансирање тих објеката, раније и са мање расправа. МОК не жели да у томе учествује,” објаснио је немачки економиста.


Да МОК буде еластичнији


Менинг је сагласан да аргументи у прилог организовања Игара данас нису убедљиви грађанима. Људи не могу да схвате зашто би се толико трошило на Олимпијаде. Зато он мисли да је разумно да МОК повећа подршку локалним организационим комитетима.


“Олимпијска фамилија и ФИФА ће можда саопштити да ће они, такође, финансирати изградњу стадиона и инфраструктуре. Можда идемо у том правцу,” казао је некадашњи олимпијац.

 

RIOKDV2MMMM


Главни задатак МОК био би да своје захтеве према потенцијалним домаћинима учинити еластичнијим, сматра Мениг. То би могло да се односи на капацитет стадиона и безбедносне мере на њима. Ту не би нужно морали да буду испуњавани садашњи олимпијски стандарди. Сада су они засновани на мерилима у Швајцарској или Немачкој, а то није оно што остатак света жели увек да следи.


На пример, Игре у пливачким дисциплинама би се одвијале пред максимом 8.000 гледалаца. Даље, привремени објекти за Олимпијаде могу да буду грађени само парама организационог комитета. То значи да може бити подигнут Олимпијски стадион који би током Игара примао 80.000 гледалаца, а потом био сведен на 20.000.


Но, по садашњим правилима, није могуће да МОК финансира стадион који би за Игара имао 20.000 гледалаца. Мениг мисли да се можда приближава тренутак када ће чланови МОК казати: “Ми ћемо финансирати изградњу Олимпијског стадиона од 20.000 гледалаца као наш дар земљи домаћину.”


Суштина је да МОК схвати(а) да не чини довољно за земљу домаћина Игара. Треба на неки начин да промени садашњи концепт, како би већина становника у бар три, четири града у свету била у прилог организовања Олимпијаде. Када је пре седам година Рио добио домаћинство Игара, његови житељи су били одушевљени. Да је тада организован референдум, политичари би победили…

 

Извор: Кућа Добрих Вести


Последњи пут измењено субота, 10 септембар 2016 23:43
Борислав Коркоделовић

Одрастао у Нишу, Скопљу и Београду. Слушајући приче одраслих које су биле много чешће пре доласка телевизије, научио је имена неких светских политичара из средине 1950-тих и пре него што је постао ђак-првак. Први текст за који се сећа да га је написао био је за школске зидне новине о – чудили су се очеви пријатељи – грађанском рату у Конгу 1960. Четврта гимназија у Београду и Факултет политичких наука у Београду, су га научили да покушава да логички и рационално размишља о политици.
Пре него што је ушао у „златни рудник информација“ Новинску агенцију Танјуг да тамо остане наредних 40 година, стицао је праксу код добрих уредника у Радио Београду и на Телевизији Београд, као и од научних радника у Институту за међународну политику и привреду. Био је готово пет година дописник Танјуга са Југа Африке, извештавао са низа међународних догађања. Поред београдских медија, под правим или „илегалним именом“ је сарађивао без проблема са дневницима и недељницима на простору бивше Југославије, загребачким Вјесником, Данасом и Стартом, љубљанским Делом, сарајевским Ослобођењем, скопском Новом Македонијом, подгоричким Монитором...
Увек су га интересовала питања привредног развоја. Позних 1970-тих се заразио „азијским тигровима“ Јужном Корејом, Тајваном, Сингапуром и Хонгконгом чији вртоглави развој до данас прати. Није одолео ни другом валу „азијских тигрова“, Индонезији, Малезији и осталим земљама Југоисточне Азије. Увек заинтересован за лепе економске приче, последњих година учестало пише о привредама Народне
Републике Кине, Индије и осталих земаља BRICS.
Све време му је идеја да читалаштву у Србији и региону пренесе добра искуства из разних делова света и различитих привредних система. Како нам је у привреди, изгледа да није далеко одмакао у том настојању.

Више из ове категорије « Олимпијске игре у Рију

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија