Кућа Добрих Вести

Login

Трибина „Ко су господари времена“

Оцените овај чланак
(1 Глас)

kosugospodarivremenaНаучнопопуларна трибина враћа се у Велику салу Студентског културног центра (СКЦ), у четвртак, 18. октобра, у 19 часова са темом „Ко су господари времена“.

 

У организацији Института за физику у Београду, у оквиру иницијативе Наука кроз приче ово ће бити прва трибина нашег времана.

 

Гости ће, на обновљеној, готово историјској, октобарској трибини разговарати о највећој мистерији модерних наука. Наиме, нова књига угледног италијанског физичара Карла Ровелија “Тhe Order of Time“” изазива пажњу читалаца широм света, а аутор већ носи надимак нови Хокинг. Кроз занимљива размишљања о времену, Ровели открива запостављену тајну – да је време последња велика нерешена мистерија савремене науке.

 

Да ли физичари данас другачије схватају време него у прошлости? Шта је време у филозофији? Да ли је време само психолошка илузија, шта је његова топологија, шта метрика и како гледамо у прошлост и у будућност? Шта је време у модерној науци? Шта је време за вас?

 

На трибини у четвртак, 18. октобра у 19 часова говоре:

 

Др Александар Богојевић, физичар, директор Института за физику у Београду

Др Милош Арсенијевић, филозоф и аутор више књига о времену, Филозофски факултет Универзитета у Београду,

Др Софија Стефановић, археолошкиња и добитница првог ЕРЦ гранта у Србији, Биосенс институт у Новом Саду

Др Оливер Тошковић, психолог, Лабораторија за експерименталну психологију у Београду

Модератор трибине је Слободан Бубњевић, коуредник Науке кроз приче.

 

Може ли време да стане?

 

Да ли сте икада искусили неугодну, натприродну ситуацију, тешко замисливу осим у серијалима попут Зоне сумрака – ситуацију заправо настрану, људским умом непојмљиву и дубоко застрашујућу – да се време у ком постојите зауставило?

Тешко да јесте. Хајде зато да покушамо нешто што сте, ако ово читате и постојите, морали осетити, нешто што би требало бити природније, а заправо, нешто сасвим супротно – да ли сте осетили време како тече?

Покушајте да га осетите сада. Зауставите се, останите у овом параграфу, не чините ништа, оставите по страни невоље и текуће мисли, док просторија око вас мирује, ствари и људи ћуте, звукови су удаљени. Време је ту, зар не? Тече. Осећате ли га? Осећате ли како пролази и постоји, како нека секундара неизбежно, са вама и мимо вас, ипак откуцава, како се тачке на екрану изнова освежавају, како се свет око вас помера, како постоји у једном, па у следећем тренутку? Како сте неумитно и ви повучени за њим?

 

„То је време, познато и блиско. Обузети смо њиме. Јурњавом секунди, сати, година које нас бацају ка животу, а потом нас вуку у ништавило“, каже интригантни италијански физичар и писац Карло Ровели, аутор светског бестселера „Ордер оф Тиме“, научнопопуларне књиге која буквално из дана у дан осваја стотине хиљада нових читалаца, а која је тему времена извукла на светлост и представила је као – највећу мистерију модерних наука.

 

„Открио сам ово, на моје потпуно запрепашћење, у књигама из физике које сам читао као студент: време функционише битно другачије него што нам се чини. АЛи, у истим тим књигама сам, такође, открио сам и да ми још увек не знамо како време заправо функционише. Природа времена је можда највећа преостала мистерија“, сматра Ровели.

 

Он је у младости био хипик и револуционар, потом физичар истраживач, а од скоро популаризатор кога пореде са Хокингом. Књига о времену још увек није објављена у преводу на српски, али његова претходна, врло кратка, изузетно добро продавана и домишљата књига „Седам лекција из физике“ преведена је и на српски.

 

Сада се Ровели ухватио у коштац са питањем о коме се у науци ретко отворено разговара, а које, ако поштено размислимо о томе ста не знамо, заиста јесте једна од највећих мистерија за филозофију, физику и читав низ природних наука. Ровели анализира друга отворена питања као што су природа ума, порекло универзума, судбина црних рупа или срж функционисања живота на Земљи и показује како у сваком од њих постоји „нешто есенцијално што наставља да нас враћа на природу времена“.

 

Шта је време? Наводно је још Свети Августин рекао да добро зна шта је време све док на питање о томе не треба директно да одговори. Наш угледни филозоф Милош Арсенијевић у за наше прилике јединственом и награђиваном делу „Време и времена“, објављеном још 2003. године, каже да се можда и не може рећи шта је време, али да се може ићи другим путем.

 

„Могу се разматрати разна појединачна питања везана за време, која су не само боље дефинисана него само питање ‘Шта је време?’, већ се на њих релативно успешно, мада не лако, може и одговорити. Та питања се тичу састава, топологије, метрике, смера и тока времена, као и његовог онтолошког статуса“, каже Арсенијевић, коме ускоро излази и нова књига „Модалност и време“.

 

Енглески аутор Јан Томспон, пак, подстакнут Ровелијевом авантуром кроз време подсећа како је Аристотел у времену видео меру промене: ако се ништа не мења, време не постоји. Но, Исак Њутн самоуверено закључује да постоји апсолутно „истинско време“ које неуморно куца широм свемира. И које уопште не може да стане, што највише личи на доживљај који имамо о времену.

 

Ако би се универзум сасвим заледио, остао без кретања, време би наставило да куца у Њутновој визији. Са теоријом релативности, међутим, Ајнштајн показује да наш доживљај времена није исправан и да нема једног „сада“ него да их има више, као и да су простор и време неодвојиви. И зависе од посматрача.

 

„Настањујемо време као што риба живи у води“, каже Ровели. „Наше постојање је постојање у времену. Његова свечана музика нас милује, отвара свет за нас, мучи нас, застрашује и уљуљкује. Универзум се креће ка будућности, вучен временом и постоји у складу са поретком времена“.

 

Кратка историја научних трибина

 

Мало где у свету су научно-популарне трибине тако успешне и тако посећене као у Београду и могло би се рећи да оне последњих година дају јединствену, додатну, свакако неочекивану боју друштвеном животу града.

 

Са повратком трибине у Велику салу Студентског културног центра (СКЦ) где ће у четвртак, 18. октобра Институт за физику у Београду, заједно са иницијативом „Наука кроз приче“ поново окупити љубитеље овог програма, подсећамо се да се овај облик јавног догађања у Београду развија пуних десет година.

 

Мада су јавне трибине посвећене друштвеним темама и политици одувек постојале и обележавале живот града, трибина посвећена науци је донедавно била маргинални догађај, организована из ентузијазма појединаца и одржавана искључиво пред студентима и другим научницима у горњим салама Коларчевог народног универзитета, у универзитетским просторима или у Музеју науке и технике и Галерији науке и технике САНУ.

 

Модерне научно-популарне трибине почињу у истом кругу, али сада уз додатну, медијску компоненту. Испрва су и оне у сенци – као пратећи програм других већих активности. Тако, као додатни јавни програм издавачког подухвата „Време науке“, београдски недељник „Време“ у Медија центру организује серију научно-популарних трибина током 2008. и 2009. године. Ови догађаји, испрва усмерени на колеге из медија, почињу да привлаче и другу, разнолику публику, посебно након трибине у априлу 2011. године која је организована у Артгет галерији Културног центра Београда и која се бавила будућношћу науке.

 

Уз годишњицу Чарлса Дравина, Биолошки факултет 2009. године организује серију научно-популарних трибина у Галерији науке и технике САНУ, а како је програм био мултидисциплинарно замишљен, трибине привлаче не само познаваоце еволуције, него и друге посетиоце. Две године касније, Институт за физику у Београду, одмах након акције „Београд је систем“ организује сличну серију трибина, овог пута, као пратећи програм изложбе поводом годишњице Института који ће се претворити у јавни дискусиони форум о темама из разних области науке.

 

У међувремену, Фестивал науке доноси револуцију у популаризацији науке у Србији. Окупивши промотере из невладиног сектора, младе научнике и научне новинаре најзад на једном месту, Фестивал је био успех који је изненадио и саме организаторе – хиљаде и хиљаде људи у зиму 2007. дошле су у тадашњу зграду Геозавода на прву масовну манифестацију популарне науке, а ствар се још успешније поновила 2008. године.

 

У оквиру Фестивала је од почетка постојао програм популарних предавања, али како се јавила потреба да се он учини популарнијим, са пресељењем Фестивала у Клуз, а предавања у СКЦ, у зиму 2011. организују се прве научно-популарне трибине у Великој сали.

 

Следеће године почиње са радом Центар за промоцију науке. Усмерен искључиво на интерактивне садржаје, Центар у свом програму испрва уопште нема трибину као облик манифестације коју треба да организује. Међутим, Одељење комуникација Центра у лето 2012. године почиње са првим трибинама у Галерији науке и технике САНУ – прва у низу, посвећена Божјој честици привлачи публику која стоји на улици Ђуре Јакшича и слуша пренос разговора научника на звучницима.

 

Велики одзив публике подстиче Центар да настави са овим програмом и на позив СКЦ-а у пролеће следеће 2013. године, трибина се сели у Велику салу СКЦ. Овде ће у периоду од 2013. до 2017. бити организовано више од четрдесет трибина, ниво продукције ће порасти, а стотине људи ће из месеца у месец долазити да чује нешто друго и буде део једне неочекивано добре атмосфере инспирисане науком. У зениту свог рада претходних година, Центар ће трибине проширити и у друге просторе не само у Београду, него и широм Србије.

 

У међувремену, у децембру 2012. године, одмах након Фестивала науке, Истраживачка станица Петница организује готово историјску трибину „Дочекајте смак света са научницима“ која дупке пуни Велику салу СКЦ. Петница ће са овим програмом наставити и наредних година и успешно га обновити у сали организације Миксер која је до пре две године била на Савамали.

 

Током претходних година, научнопопуларна трибина, подстакнута пре свега великим интересовањем публике почиње да се шири кроз културне центре и свакојаке друге јавне просторе, а спектар тема, саговорника и публике сада је већ немогуће сагледати. На овим темељима, подстакнут интересовањем публике, Институт за физику у Београду, у оквиру иницијативе „Науку кроз прича“ овог месеца враћа трибину кући – у Велику салу СКЦ.

 

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено уторак, 16 октобар 2018 15:16

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија