Logo
Одштампајте ову страницу

Српски научници нам откривају како ће изгледати Земља будућности

Оцените овај чланак
(1 Глас)

FESTIVBALNUAKUEДа ли нас у блиској будућности заиста очекују летећи градови и аутомобили или би свет сутрашњице требало да буде нешто зеленији, на који начин би роботи могли да замене људе и шта ће то донети медицина у деценијама које долазе?

 

На овогодишњем фестивалу науке, који се од 29. новембра до 2. децембра одржава на Београдском сајму бројни научни комуникатори кроз најразличитије научне дисциплине понудиће занимљива решења за будућност.

 

У сусрет 12. Фестивалу науке, инспирисани темом и и српски научници откривају нам како ће изгледати будућност наше планете.

 

Научни саветник на Институту за мултидисциплинарна истраживања Универзитета у Београду, др Иван Спасојевић упоређује људски род у XX веку са „тинејџером који је добио брзи аутомобил, одакле су произашли многи узлети и одушевљења, али и много штете“.

 

„Након века обиља и знања који је био пре свега дефинисан експлоатацијом резерви нафте и технолошком експанзијом, свет се налази на раскрсници. Уз рационално коришћење, на нашој плане ти има довољно свега: простора (питајте житеље Њујорка или Калкуте), енергије (сунце и други обновљиви извори), воде (ипак је ово „плава планета“), хране (холандска ефикасност је достижна за све), кисеоника (највећи део производње је у океанима). Људско друштво ће имати избор између нерационалних сукоба и подела у циљу одржавања комфора једних на рачун других, и прагматизма који ће се одликовати рационалношћу и уједињавањем.

 

“Према његовим речима, у XXI веку човечанство би требало да направи отклон од прошлости, да буде зрелије и прагматичније: „Са тиме долази и тежња да се свет коме припадамо боље разуме, у чему ће наука имати водећу улогу пре свега кроз интеграцију знања. Ово треба да доведе до развоја потпуно нових идеја и концепата у политици, економији, физици и медицини. Сматам да је човек вијабилна врста која је спремна да живи у границама могућег и која ће се прилагодити свим променама које највећим делом сама индукује. Летећи градови и аутомобили представљају одбљесак концепта из прошлог века, време је за суштинско упознавање себе и света који нас окружује.“

 

У Земљи будућности човеков омиљени сарадник биће робот, сматра роботичар др Коста Јовановић, доцент Електротехничког факултета Универзитета у Београду. „Роботи ће нас потпуно заменити у свим репетитивним, монотоним, тешким и досадним пословима. Људи ће радити послове који захтевају интелектуални рад и креативност. Другим речима, роботи ће помоћи људима да даље интелектуално еволуирају кроз активности којима ће превасходно окупирати време, док ће људи стварати све паметније роботе. Роботи ће бити јефтина радна снага. У најјефтинијим хотелима, ресторанима и кафићима служиће нас роботи, док ће људски фактор, његова љубазност, хумор, џентлменски гестови и социјална интеракција бити привилегија отменијих објеката у којима ћемо проводити време“, наводи др Јовановић.

 

„Нова технолошка достигнућа која треба да унапреде живот људи уствари окупирају наше време док учимо да овладамо тим технологијама остављајући мало времена за себе, породицу и пријатеље. Изазов научника сутрашњице биће не како да развијају нове технологије, већ како да скрате време овладавања тим технологијама остављајући човеку више квалитетног времена за уживање у Земљи будућности!“

 

                                ROBOT                  

 

Са друге стране, проф. др Бојана Обрадовић са Технолошко-металуршког факултета Универзитета у Београду верује да ће људи почети све више да се окрећу природи као свом дарежљивом станишту коме припадају, а не као објекту кога треба покорити и искористити. „У том смислу, верујем да ће се развити ефикасне технике рециклаже и пречишћавања ваздуха, воде и земљишта, као и високо- енергетски процеси који ће користити алтернативне изворе енергије уз максимално искоришћење, а без отпада“, објашњава др Обрадовић. „Такође, верујем да ће се пронаћи методе лечења засноване на подстицању самоизлечења и саморегенерације. У области истраживања нових биоматеријала и техника за медицинску примену, којом се ја бавим, верујем да ћемо развити софистициране биореакторске системе који ће имитирати услове у људском организму тако да ћемо брже и успешније долазити до нових и јефтинијих лекова и терапија без примене испитивања на животињама. Замишљам чистији, здравији и складнији свет будућности.“

 

Трагом ове приче, на занимљив начин надовезује се др Павле Р. Анђус, професор неуробиофизике који се бави неуродегенративним болестима, руководилац Центра за ласерску микроскопију Биолошког факултета Универзитета у Београду. „Видим будућност у којој ће сваки пацијент имати свој лични медицински опис (генетски, физиолошки, фармаколошки) и сходно томе примити персонализовану терапију. Видим примену мобилних телефона који ће најзад поред садашњег отуђења популације и одсуства истинске комуникације, уз помоћ вештачке интелигенције омогућити брзу и ефикасну дијагностику пацијената и брз прелаз на само-терапију“, сматра др Анђус. „Видим наставак у историјском тренду биомедицине за продужење људског живота. Ово наравно мора ићи са развојем претходно наведене борбе против болести старења. И не брине ме што то може изазвати додатно повећање становништва - на планети и те како има простора за све, а екологија нас учи и еколошкој равнотежи популација. Не бих само волео да тај простор буде цyбер-Матриџ-простор коме нажалост савремена цивилизација прилично тежи.“

 

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено понедељак, 26 новембар 2018 14:40
Кућа добрих вести

Најновије од Кућа добрих вести

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015