Пројекат Најбољи едукатори Србије реализује се шесту годину за редом у организацији Удружења Живојин Мишић.

Едукатори су носиоци титуле најбољих, они су тим са којим Удружење ради током целе године. Они су често инспирација за нове пројекте, активности,  професионална породица, људи који саветују и усмеравају, а пре свега са нама несебично деле знање.

Управо из тог разлога, окупљени су још једном како би сви заједно учили и развијали се. Сви који прате рад Удружења знају да сваке године окупља овај тим сјајних људи на свечаној додели награда свакој новој генерацији Најбољих едукатора Србије. Али желели су да се састају барем још једном годишње. Зато су одлучили да направимо Прву конференцију Најбољих едукатора Србије.

Оно што је била специфичност ове конференције, јесте то што су  је правили у сарадњи са Најбољима. Слушали су њихове предлоге, жеље, идеје, и то је резултирало једним сјајним дружењем у јуну ове године. Иако је био крај школске године, и свесни су да је велики број едукатора имао доста обавеза, видети велику већину тих сјајних људи у Београду била је изузетна част. То је показало да овај пројекат расте из године у годину, са најбољим тимом у земљи.

На самом почетку дружења обратила се Ивона Јовановић, координатор Удружења, поздравила све присутне и изразила задовољство што су се окупили најбољи учитељи и наставници широм Србије, како би провели време једни са другима и учили једни од других.

Након Ивоне, присутнима се обратила Татјана Марковић Топаловић, награђена наставница физике у првој години реализације овог пројекта. Татјана се присетила почетака овог пројекта уз следеће речи: “Данас нас је 69, а ми ветерани се сећамо како је то изгледало те 2014. године, и када нас је било само 16. Плашљиво смо се и сумњичаво гледали и загледали, питајући се откуд ми ту? Ко нас је то открио? Да ли је могуће да је неко приметио наш рад? И да је поврх тога одлучио да нас и награди. Знали смо да нико од нас никада није радио за награду, додуше нисмо их никад ни добијали, нити били уважавани, на начин на који нас је наградило ово Удружење које носи значајно име једног од највећих војних стратега.

Верујем да смо се тада, али и сада питали одакле се створио овај паралелан Универзум у “којем постоји царство у којем царује другарство у којем се све радује…” Пре три године смо први пут направили окупљање Најбољих едукатора и разумели нашу различитост, али и снагу у умрежавању и дељењу нових идеја. Тада смо били дупло мањи, али смо успели да поставимо смернице нечем што се данас дешава у Београду, а то је практично Прва конференција Најбољих едукатора Србије под окриљем Удружења “Живојин Мишић”, која ће по многим проценама имати велики бенефит за све нас у наредном периоду.”

Након уводних речи, Николета Ракочевић, оснивач “Queen Victoria Education & Translation” школе, тренер за професоре, стручњак за методику наставе и симултани преводилац отворила је панел дискусију у којој су учествовали Вигор Мајић, директор Истраживачке станице Петница и наш дугогодишњи сарадник, Стеван Јокић, научни саветник у Институту Винча и Ивана Ковачевић, награђена у оквиру нашег пројекта 2018. године.

Најбољи едуктаори су се бавили  питањима образовног система, шта и на који начин може да промене на боље, колико је технологија данас заступљена у нашим школама, и да ли нам помаже као алат у усвајању градива, како мотивисати ученике да уче у данашње време.

Стеван Јокић нагласио је да је да се данас све мења невероватном брзином и да само онај наставник који прати промене јесте добар наставник. Јер ако се деца мењају морамо и ми. Поготово на Универзитетима који су у овом моменту, према речима Стевана Јокића, најконзарвативније институције.

Са тиме се сложила и Ивана Ковачевић, која тврди да је један од најбољих начина да се напредује самостално усавршавање. Јер ако су наставници ти који нам образују децу, они први треба да имају жељу и вољу да напредују, и да трагају за начинима да учине корак напред, чак и ако то није прописано наставним планом и програмом.

Када говоримо о изазовима данашњег начина образовања, као један од највећих изазова Вигор Мајић види изазов повезивања предмета, и то што се код нас и даље учи сваки предмет засебно, што није применљиво у реалности, где су нам потребна обједињена знања.

Након панел дискусије, Ранко Рајовић, аутор НТЦ програма, добитник награде светске Менсе за развој друштва у целини и предавач на Педагошком факултету Копру говорио је Најбољим едукаторима Србије о томе “Да ли учење може да буде игра?”. Говорио је о томе колико је рана стимулација важна за развој интелигенције, колико је важно функционално а не репродуктивно учење, и о томе како се мозак развија у покрету.

Након панел дискусије, и предавања Ранка Рајовића, најбољи су учили од најбољих. Одржане су радионице Најбољих едукатора Србије за колеге, у два блока. Један је био “Употреба технологија у настави”, а други “Развој критичког мишљења и стилови учења у 21. веку”. Још једном велико хвала Милици Андновић, Бранислави Живановић, Зорици Ивановић, Вери Исаиловић, Нади Стојичевић, Драгану Кувељићу, Ивани Круљ, Маринку Петковићу, Младену Шљивовићу, Сузани Миљковић и Александри Секулић на радионицама које су припремили и реализовали за своје колеге, које су акредитоване у ЗУОВ-у.

Извор: Кућа добрих вести