Logo
Одштампајте ову страницу

Око Куршумлије пронађено 11 изгубљених градова

Оцените овај чланак
(4 гласова)

turistickisvet11111На територији општине Куршумлија тим археолога из Прокупља и Београда је открио остатке 11 изгубљених градова и једне античке палате, стуб са мистериозним ознакама и многе друге значајне археолошке локалитете и важне материјалне доказе о прошлости целог тог подручја.

 

Открића до којих су за протеклих шест година дошли археолози Народног музеја "Топлица" из Прокупља и Народног музеја из Београда готово у потпуности мењају историјску слику целог подручја око Куршумлије.

 

По речима Јулке Кузмановић Цветковић из прокупачког музеја, до сада се мало знало о давној прошлости куршумлијског краја, а тим стручњака је расветлио многе мистерије и дошао до значајних открића.

 

„Има много ствари које смо разјаснили и боље позиционирали. Пронашли смо занимљив објекат у селу Висока. Судећи по остацима, очиглено се ради о неком античком објекту, али још нисмо сигурни, јер су у питању стуб са мистериозним ознакама и надгробни споменици из средњег века “, рекла је Кузмановић Цветковић.

 

Прва опсежна археолошка истраживања на територији Куршумлије су показала да се око Луковске бање, на обронцима Копаоника и на Радан планини, налазе остаци 11 изгубљених градова и једна античка палата.

 

“Палату је пронашао мештанин Милутин Јакшић копајући темеље за шталу, а ради се о остацима огромног објекта. Темељна зона објекта је зидана каменим квадрима, који су дугачки два метра, а занимљиво је и присуство пуно комада архитектонске пластике од белог мермера. Било је довратника, комада стубова и још много других материјалних доказа да се ради о античкој палати”, објашњава Кузмановић Цветковић и истиче да најновија археолошка открића сврставају Куршумлију у градове са најбогатијим археолошким наслеђем.

 

“Археолошко наслеђе читаве Србије је сјајно, а у Куршумлијској општини изузетно, поготово када говоримо о подручју око Луковске бање, где су се људи током средњег века, али и у античко време примарно бавили рударством”, каже Кузмановић Цветковић.

 

И Емина Зечевић из београдског Народног музеја истиче да најновија открића археолога у потпуности мењају досадашњу историјску слику подручја куршумлијске општине.

 

“Пронашли смо локалитете из свих епоха, од неолита, па до данас, који до сада ни на који начин нису били евидентирани, што говори о густој насељености овог краја, а то нисмо могли ни замислити. Нарочито је интересантан период под турском окупацијом. До сада се мислило да су те области биле ненасељене, али су сада пронађени материјални докази, гробља и цркве, који дају потпуно другачију демографску слику, и потврђују да су ови крајеви били густо насељени српским живљем у то доба. И налази из старијих периода такође показују густу насељеност, јер се у куршумлијском крају рударило и трговало, па су овим крајевима пролазиле важне комуникације”.

 

Милан Савић из Института археолошких наука у Београду упозорава да су вредни, али незаштићени локалитети мета дивљих копача.

 

“Они не само што односе вредне налазе, већ и нарушавају археолошке слојеве, стратиграфску слику налазишта, што онемогућава даља испитивања тих налазишта. Прекопали су Марину кулу надомак Куршумлије, затим римске гробнице у Куршумлијској бањи, и многе друге локалитете”, наводи Савић.

 

Археолошки локалитети око Куршумлије ускоро ће се наћи на мапи важних археолошких налазишта у Србији, а након још детаљнијих истраживања најзначајнијих локалитета, они би се, уз помоћ државе и локалне самоправе, могли уврстити у туристичку понуду наше земље.

 

Извор: Туристички свет/Телепортер


Кућа добрих вести

Најновије од Кућа добрих вести

Сродни чланци

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015