Logo
Одштампајте ову страницу

Разговор о климатским променама у Научном клубу

Оцените овај чланак
(1 Глас)

klimatskerpomeneУ Научном клубу Центра за промоцију науке, у сусрет Светском дану енергетске ефикасности, 5. марту, одржан је скуп на коме су представници медија имали прилике да разговарају са стручњацима из различитих области који се баве климатским променама.

 

На скупу одржаном у оквиру пројекта TeRRIFICA говорили су професор др Владимир Ђурђевић са Института за метеорологију Физичког факултета у Београду, професор др Александар Јововић са Одсека за процесну технику и заштиту животне средине са Машинског факултета у Београду, и др Иван Симић, доцент на Архитектонском факултету у Београду на Департману за урбанизам и просторно планирање.

 

Како је нагласио др Ђурђевић, постали смо енергетски зависна врста, а већина те енергије долази од фосилних горива. Спаљивањем ових енергија ослобађамо велике количине угљен-диоксида, гаса којем треба много времена да се уклони из атмосфере. „2019. година је била најтоплија година икада у Србији“, нагласио је климатолог Ђурђевић. „Од 1960. године почињемо да емитујемо све више угљен-диоксида, и да га додајемо у атмосферу: из угља, нафте, гаса, индустрије цемента… Ми годишње емитујемо око 35 до 40 гигатрона угљен-диоксида, а то је као да сваке године изгори шума површине Африке. У Србији, просечни становник годишње за енергију коју произведе емитује између 4 и 5 тона угљен-диоксида (спремање ручка, прање веша, вода...), док годишње просечно бацимо око 400 килограма чврстог отпада.”

 

У Србији се број топлотних таласа удвостручио и дупло дуже трају, интензивније су и чешће суше и олује, повећан је ризик од шумских поплава и шумских пожара, дошло је до великих промена у животним циклусима биљака и животиња... Др Ђурђевић је нагласио да је поштовање Париског споразума и окретање обновљивим изворима енергије питање наше будућности, на локалном и глобалном нивоу.

 

Др Јововић је нагласио да су емисије сумпор-диоксида у нашој земљи драматично веће него у Европи. „Само Србија емитује близу 400 хиљада тона сумпор-диоксида, од укупно 800 хиљада тона, колико се емитује у земљама западног Балкана. Наша емисија је врло велика, а Костолац представља највећи извор емисије сумпор-диоксида: више од 100 хиљада тона. Једна наша термоелектрана прилично надмашује велики број термоелектрана у развијеним земљама Европе”, поменуо је Јововић.

 

                                  ivansimic

Др Симић је представио макету прве електране у Србији „Снага и светлост“ у Марини Дорћол, која је направљена поводом Ноћи истраживача као пример могућности да се старе технологије претворе у обновљиви извор енергије. Зграда некадашње електране сада је споменик културе под заштитом и чека на своју обнову.

 

Кроз пројекат TeRRIFICA, на коме је Центар за промоцију науке један од партнера, грађани Београда током лета биће у прилици да учествују у мапирању изазова насталих услед климатских промена, и то у контексту нашег животног окружења. У широј слици, локалне активности послужиће обједињавању података, истраживања и активности како би се припремио општи пресек стања условљеног климатским променама у појединим деловима Европе, у циљу иновативних приступа прилагођавању на њих.

 

Пројекат TeRRIFICA се спроводи на неколико територија широм Европе (Барселона, Париз, Фехта, Минск, Познан и Београд), које ће послужити као тест-простори за иницијалну анализу, мапирање климатских утицаја и промена, али и добрих пракси и активности које спроводе институције, научне и образовне установе, невладин сектор и стручне асоцијације, појединци и организације, а у циљу боље адаптације на климатске промене.

 

Центар за промоцију науке је регионални центар пројекта и координатор активности у више земаља Југоисточне Европе – од Хрватске до Румуније, и од Албаније до Мађарске.

 

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено уторак, 03 март 2020 10:51
Кућа добрих вести

Најновије од Кућа добрих вести

Сродни чланци

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015