На скупу одржаном у оквиру пројекта TeRRIFICA говорили су професор др Владимир Ђурђевић са Института за метеорологију Физичког факултета у Београду, професор др Александар Јововић са Одсека за процесну технику и заштиту животне средине са Машинског факултета у Београду, и др Иван Симић, доцент на Архитектонском факултету у Београду на Департману за урбанизам и просторно планирање.
Како је нагласио др Ђурђевић, постали смо енергетски зависна врста, а већина те енергије долази од фосилних горива. Спаљивањем ових енергија ослобађамо велике количине угљен-диоксида, гаса којем треба много времена да се уклони из атмосфере. „2019. година је била најтоплија година икада у Србији“, нагласио је климатолог Ђурђевић. „Од 1960. године почињемо да емитујемо све више угљен-диоксида, и да га додајемо у атмосферу: из угља, нафте, гаса, индустрије цемента… Ми годишње емитујемо око 35 до 40 гигатрона угљен-диоксида, а то је као да сваке године изгори шума површине Африке. У Србији, просечни становник годишње за енергију коју произведе емитује између 4 и 5 тона угљен-диоксида (спремање ручка, прање веша, вода...), док годишње просечно бацимо око 400 килограма чврстог отпада.”
У Србији се број топлотних таласа удвостручио и дупло дуже трају, интензивније су и чешће суше и олује, повећан је ризик од шумских поплава и шумских пожара, дошло је до великих промена у животним циклусима биљака и животиња... Др Ђурђевић је нагласио да је поштовање Париског споразума и окретање обновљивим изворима енергије питање наше будућности, на локалном и глобалном нивоу.
Др Јововић је нагласио да су емисије сумпор-диоксида у нашој земљи драматично веће него у Европи. „Само Србија емитује близу 400 хиљада тона сумпор-диоксида, од укупно 800 хиљада тона, колико се емитује у земљама западног Балкана. Наша емисија је врло велика, а Костолац представља највећи извор емисије сумпор-диоксида: више од 100 хиљада тона. Једна наша термоелектрана прилично надмашује велики број термоелектрана у развијеним земљама Европе”, поменуо је Јововић.
Др Симић је представио макету прве електране у Србији „Снага и светлост“ у Марини Дорћол, која је направљена поводом Ноћи истраживача као пример могућности да се старе технологије претворе у обновљиви извор енергије. Зграда некадашње електране сада је споменик културе под заштитом и чека на своју обнову.
Кроз пројекат TeRRIFICA, на коме је Центар за промоцију науке један од партнера, грађани Београда током лета биће у прилици да учествују у мапирању изазова насталих услед климатских промена, и то у контексту нашег животног окружења. У широј слици, локалне активности послужиће обједињавању података, истраживања и активности како би се припремио општи пресек стања условљеног климатским променама у појединим деловима Европе, у циљу иновативних приступа прилагођавању на њих.
Пројекат TeRRIFICA се спроводи на неколико територија широм Европе (Барселона, Париз, Фехта, Минск, Познан и Београд), које ће послужити као тест-простори за иницијалну анализу, мапирање климатских утицаја и промена, али и добрих пракси и активности које спроводе институције, научне и образовне установе, невладин сектор и стручне асоцијације, појединци и организације, а у циљу боље адаптације на климатске промене.
Центар за промоцију науке је регионални центар пројекта и координатор активности у више земаља Југоисточне Европе – од Хрватске до Румуније, и од Албаније до Мађарске.
Извор: Кућа добрих вести