art+science lab представља публици радове домаћих уметника и трансдициплинарних пројектних тимова који се баве специфичним темама унутар широког поља вештачке интелигенције. Главни догађај у оквиру програма, изложба Интелигенција IO, одржава се у Културном центру Магацин од 1. до 14. септембра, уз разноврстан пратећи програм.

Победнички рад националне art+science AI Lab селекције: Дигиталнa молитва Кристине Тице

Централно место на изложби припада победничком раду националне art+science AI Lab селекције. Кроз пројекат Дигиталнa молитва, млада уметница Кристина Тица успоставља везу између канонске структуре православне иконе и слике која је вештачки генерисана помоћу рачунарског програма. На основу базе података од више хиљада дигиталних репродукција православних икона, програм учи да ствара потпуно нову слику, са коначним визуелним излазом који ствара AI икону 21. века. Научни ментор пројекта је др Милош Миловановић, са Математичког института Српске академије наука и уметности.

ЦПН годинама континуирано ради на формирању одрживе мреже која окупља научникe и уметникe, подстиче њихову сарадњу и развој заједничких пројеката. Овим програмом се иницирају и подржавају колаборације, стварање нових веза, померање или брисање граница између дисциплина. Центар обезбеђује средства, као и стручну и логистичку подршку током развоја и реализације пројектних идеја. Трансдициплинарни пројекти настали у 2020. су Аеросонар и АИ/ВИ.

Аеросонар је просторна аудио-инсталација која загађење ваздуха на макро нивоу приказује у микроокружењу изложбеног простора, док истовремено указује на утицај човека на овај процес. Музичка композиција инсталације омогућава доживљај загађења ваздуха претежно чулом слуха, што иначе није случај. Уласком у саму инсталацију и променама услова у простору мења се и музичка композиција, чиме посетилац постаје свестан свог утицаја. Ауторке су Ана Тодосијевић, Ана Анастасов и Марија Шумарац, уз подршку Александра Килибарде и др Бојана Кенига.

Рад АИ/ВИ је конципирао тим стручњака различитих професија окупљених око заједничке теме – како се одвија и трансформише обликовање човека и вештачке интелигенције међусобном интеракцијом? Циљ овог рада јесте преиспитивање људског и алгоритамског начина одлучивања и њихових последица у будућности: како разумемо и односимо се према вештачкој интелигенцији, и у ком смеру желимо да је усмеравамо? Аутори су др Александар Булајић, Ана Поповић, Исидора Пејовић Благојевић и др Маја Максимовић.

Национална селекција

Као и претходних година, Центар излаже дела домаћих уметника или уметника нашег порекла, чији су радови постигли значајан успех у светским оквирима.

Владан Јолер и Матео Пасквинели представљају рад Нȏскоп. Нȏскоп је картографија граница вештачке интелигенције настала са намером да испровоцира поље компјутерских и поље хунамистичких наука. Мапа је увек делимична перспектива, начин да се покрене расправа, а њена основна сврха је да доведе у питање мистификовање вештачке интелигенције.

Викторија Весна излаже два рада: Дијамант песме птица (Београд), настао у сарадњи са Чарлсом Тејлором, и Акваријум буке (Трст). Циљ првог пројекта је разумевање језика птица. Са савременим компјутерским напретком у језичкој анализи и новом свешћу о томе колико су софистицирана остала бића, граматика (а можда и значење) песме птица делује достижно. Свака инсталација је специфични хабитат и осликава његово локално окружење и екологију. Акваријум буке говори о еколошкој кризи као о кризи људског рода. У океанима живи велики број организама, а неки од њих пате због нашег отпада и буке. Многи су свесни постојања великих сисара, попут китова и делфина, али је за нас део живих створења који живи у океанима и морима дубоко скривен, невидљив и нечујан. Али шта ако планктони поприме грандиозну појавност китова?

Филип Костић приказује Рад брзином смењивања слика, који овај софтверски процес ставља у први план као свој централни механизам. Компјутер је главни лик чији је основни циљ ефикасно рендеровање форсирано до крајњих граница. Софтвер континуирано памти свој учинак и ради уз повремену самооптимизацију, са циљем побољшања учинка. Ово је лекција о грађењу света кроз његово прагматично састављање на екрану и наратив који настаје реакцијом машине на софтвер.

Конференција ЕСОФ у Трсту и Фестивал Арс Електроника у Линцу

Међународни карактер програма овај пут се остварује кроз заједничке програме са две релевантне, партнерске манифестације. У питању су конференција ЕСОФ (EuroScience Open Forum) у Трсту и Фестивал Арс електроника у Линцу.

ЕСОФ је по много чему најзначајнији научни догађај у Европи, који повезује водеће и младе истраживаче, научне комуникаторе, пословне људе и креаторе научних политика. Трст, као град домаћин, носи ласкаву титулу Европског града науке за 2020. У пратећем програму фестивала, од 29. августа до 6. септембра, ЦПН представља селекцију радова у оквиру изложбе Both Ways: Art & Science from Central and Eastern Europe, у сарадњи са нашом познатом кустоскињом др Мајом Ћирић. Истовремено, београдска поставка чини део заједничке виртуелне изложбе.

Заједнички виртуелни програм се развија и са Фестивалом Арс електроника из Линца, најзначајнијом глобалном тачком када је у питању интердисциплинарно повезивање науке, уметности и нових технологија. Након прошлогодишњег, 40. по реду издања фестивала, физички догађаји су ове године крајње сведени. Највећи део садржаја се од 9. до 13. септембра реализује у виртуелном простору, повезујући више од 120 локација широм света. Као дугогодишњи партнери и сарадници, Центар ће се публици Фестивала представити својим Ars Electronica Garden Belgrade.

Манифестација art+science lab део је програмских активности Центра у оквиру пројекта Европска лабораторија вештачке интелигенције (European ARTificial Intelligence Lab − AI Lab), финансираног кроз ЕУ програм Креативна Европа. Подршку у реализацији су пружили Министарство културе и информисања, Аустријски форум, Музеј савремене уметности и Самсунг, у сарадњи са Математичким институтом САНУ, Факултетом за медије и комуникације, и Француским институтом.

Извор: Кућа добрих вести