Кућа Добрих Вести

Login

НОБЕЛОВА НАГРАДА ЗА ФИЗИКУ 2022: Признање тројици научника за истраживања у квантној механици

Оцените овај чланак
(1 Глас)

kvantititiititiФранцуз Ален Аспeк, Американац Џон Клаузер и Аустријанац Антон Цајлингер добитници су овогодишње Нобелове награде за физику за истраживања у домену квантне механике - науке која природу описује помоћу честица мањих од атома.

 

Спровели су револуционарне експерименте користећи преплетене фотоне, где се две честице понашају као једна јединица чак и када су раздвојене.

 

У питању су пионирска истраживања о квантним информацијама.

 

„Технологија заснована на квантној информацији је поље које се брзо развија.

 

„Може бити значајна у областима као што је безбедан пренос информација, квантно рачунарство и технологија сензора", рекла је Ева Ослон, чланица Нобеловог комитета за физику.

 

Њихов рад могао би да буде добра основа за развој нових рачунара и телекомуникационих система којим је немогуће приступити.

Добитници ће поделити новчану награду у износу од десет милиона шведских круна (око 912.000 евра).

 

Ален Аспе је 75-годишњи професор Универзитета Пари-Сакле и Политехничке школе, Џон Клаузур је физичар који има сопствену фирму у Калифорнији, док је Антон Цајлингер професор бечког универзитета.

 

Они су 2010. године били и добитници Волфове награде за физику, која се после Нобелове, сматра другим најпрестижнијим признањем у области физике, али и хемије.

 

Из Нобеловог комитета наводе да су Аспе, Клаузер и Цајлингер спровели револуционарне експерименте користећи заплетена квантна стања, где се две честице понашају као једна јединица чак и када су раздвојене.

 

И управо у посебном аспекту ове науке су овогодишњи лауреати стекли углед.

 

Реч је о нечему што се зове „заплетеност" у којој две или више квантних честица - обично фотона, честица светлости - могу бити снажно повезане када су веома удаљене, иако нису физички повезане.

 

Њихово заједничко стање може бити њихова енергија или њихов обрт.

 

Реч је о чудном феномену, који је чувени Алберт Ајнштајн назвао „сабласном акцијом на даљину".

 

Теоријску основу је 1960-их развио северноирски физичар Џон Стјуарт Бел, али су Аспе, Клазсер и Цајлингер тада спровели експерименте како би показали да је феномен стваран и да би могао да има практичну употребу.

 

Прошлогодишњу Нобелову награду за физику добили су научници за истраживања која су била значајна за разумевање сложенијих система као што је клима на Земљи климатских система.

 

Нобелову награду за физиологију и медицину Нобелов комитет доделио је 3. октобра шведском генетичару Сванту Пабуу, који истражује ДНК неандерталаца.

 

 

Извор: Кућа добрих вести/BBC


Маja Јованов

је рођена 1977. године. Она је новинар са вишегодишњим искуством у праћењу реалног сектора, процеса приватизације и тржишта капитала. Сарађивала је и писала за дневне листове и економске магазине. Активно пратила значајне економске форуме и скупове, како у Србији, тако и у иностранству. Данашња интересовања су јој усмерена на интернет и мултимедијални приступ информацијама.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија