БЕОГРАД – На управо завршеном овогодишњем националном такмичењу за титулу најбољег комуникатора науке, "Лабораторија славних" - FameLab Serbia 2013. прву награду и прилику да представља нашу земљу на “Друга награда припала је Мини Станикић из Новог Сада, студенту Медицине, док је трећа награда и награда публике додељена: Анђелики Калезић, такође рођеној у Новом Саду, студенту прве године Молекуларне биологије и физиологије на Биолошком факултету у Београду.
Миона, Мина и Анђелика – награђене даме науке
Миона Петковић, рођена 1991. године у Нишу, у синоћном финалу нашег националног такмичења, који је директно преношен на другом каналу Радио телевизије Србије (РТС), говорила је на тему: „Зашто одуговлачимо? Кривица у нашем мозгу”.
Миона је и раније, док је завршавала природно-математички смер гимназије "Бора Станковић" у Нишу, редовно освајала награде на државним такмичењима из математике, због чега је проглашена и за ђака генерације.
Због велике љубави према уметности је уписала архитектуру на грађевинско-архитектонском факултету и тренутно је студент треће године. Док одуговлачи са завршавањем својих обавеза, како каже, воли да чита о свему и свачему. Највише ужива док црта или слика слушајући музику и научно-популарне емисије.
Мина Станикић рођена је 1993. године у Новом Саду. Након завршеног природно-математичког смера Гимназије "Исидора Секулић" у Новом Саду уписује Медицински факултет - смер опште медицине.
Већ десет година активно се бави једрењем, а пет година члан је српске националне репрезентације у истом спорту. Тренутно има звање судије, а ускоро се нада и звању тренера. Стрес избацује редовним вежбањем кендо-а, јапанске вештине мачевања.
Жеља јој је да једног дана заврши и историју уметности, те да пар година свог доцнијег живота посвети уметности и писању критика.
Анђелика Калезић је рођена 1993. у Новом Саду. Завршила је средњу медицинску школу, смер Лабораторијски техничар. Тренутно је студент прве године Молекуларне биологије и физиологије на Биолошком факултету у Београду.
Четири године је провела у Истраживачкој станици "Петница" као полазник на семинару Биомедицине, а данас је на истом семинару у улози млађег сарадника. Пет година се бавила превенцијом наркоманије од чега је годину дана била координатор за вршњачку едукацију у волонтерском Центру ЕМПРОНА. Поред тога, ужива у "слободном пењању".
FameLab Serbia – „Лабораторија славних”
„Лабораторију славних” у Србији организује Британски савет (British Council) у сарадњи са Фестивалом у Челтнему у Енглеској и Радио-телевизијом Србије као главним партнером у нашој земљи. На овом такмичењу можете учествовати уколико имате између 18 и 35 година, студирате или радите у области природних наука, технике или математике и имате жељу да своје знање и ентузијазам поделите са најширом публиком. Због евентуалног пласмана на завршно међународно такмичење у Челтнему, потребно је да говорите и енглески језик.
Десет финалиста националног такмичења
Овогодишњи финалисти „Лабораторије славних” у Србији, били су (по редоследу наступа): Анђелика Калезић, која је надахнуто говорила на тему: „Да ли је пут од здраве ћелије до канцерогене искључиво једносмеран – магични трикови канцерогених ћелија”, док је Мина Станикић на веома упечатљив начин казивала на тему: „Рак дојке је унисекс”
Троминутно излагање (колико, према правилима овог надметања, трају презентације младих комуникатора науке), Марка Кабића било је посвећено тематици: „У потрази за Универзалном теоријом математике”, а Ана Ђорђевић нам је приближила тему: „Слатко искушење – зашто нас привлачи да једемо слаткише када смо под стресом?”
Милош Мандић је говорио о теми: „Лек у правој мери – како да правимо ефикасније лекове”, Небојша Кладар нам је открио: „Тајна на дну шољице – да ли заиста знамо све ефекте кофеина?”, а излагање Маријане Педовић било је посвећено размишљању на тему „Молекуларна гастрономија – лабораторија на вашем тањиру”.
Беседа Мирјане Ћујић била је: „Од антропоцентризма до екоцентризма”, Ивана Николића: „Алтернативни извори енергије – енергија воде”, док је победнички говор Мионе Петковић био посвећен теми: „Зашто одуговлачимо? Кривица у нашем мозгу”
Сви ови млади комуникатори науке су дали све од себе, и то се видело по квалитету њихових наступа. Они су уложили своју вољу, труд и енергију, а British Council им је помогао да се што боље припреме, омогућивши им бесплатни тродневни мастерклас, односно тренинг у области комуникације науке. Током та три дана, ови вредни, заинтересовани људи су имали прилику да их обучава Тимандра Харкнес (Timandra Harkness), британска новинарка, продуцент, комуникатор науке и тренер и консултант у области медија и вештина комуникације!
Захваљујући заједничком раду свих горе поменутих, могли смо да уживамо у веома занимљивим и врло уједначеним наступима. Жири је због тога имао тежак задатак да одреди најбоље међу најбољима и на крају је изгласао горе поменуте одлуке.
Угледни четворочлани жири
Жири, који је дао велики допринос квалитету овог такмичења, оцењујући презентације на аудицији 16. марта, као и у самом финалу такмичења чинили су: Ана Јовановић, директорка Фестивала науке у Београду, Биљана Стојковић, доценткиња на Катедри за генетику и еволуцију, Биолошког факултета у Београду, Александар Белић, директор Института за физику и Миомир Кораћ, директор Археолошког парка Виминацијум.
Најбоље такмичарке су освојиле вредне награде, а сви учесници овог великог догађаја су постали богатији за једно огромно и прелепо искуство.
Осмо издање “Лабораторије славних” ће почети догодине у марту. Имате сасвим довољно времена да смислите тему коју бисте ви представили, добро се припремите (можете погледати презентације и са ранијих такмичења на YouTube: youtube.com/user/famelabserbia и можда постанете следећа велика звезда популаризације науке!!! :)
Биографије преосталих седам овогодишњих финалиста
Ана Ђорђевић је рођена 1980. године у Београду. Основну школу и гимназију је завршила у Ужицу. Дипломирала је молекуларну биологију 2005. године на Биолошком факултету у Београду и докторирала 2010. године на истом факултету. Тренутно је научни сарадник на Институту за биолошка истраживања "Синиша Станковић".
Воли да црта и аматерски се бави илустровањем. Велики је обожавалац Боба Живковића. Обожава животиње, а посебно тробојне мачке.
Марко Кабић је рођен 1993. године у Новом Саду. Тамо је завршио Гимназију Јован Јовановић Змај, смер за талентоване математичаре. Ту открива љубав према науци, али и према музици, певајући у школском хору. Године 2012., уписује Природно-математички факултет у Новом Саду, смер: рачунарске науке. Учествује и на семинарима физике у Петници, где је тренутно млађи сарадник. У слободно време свира клавир, док је гитару тек почео да учи.
Небојша Кладар је рођен 1987. године у Загребу. Завршио је студије фармације на Медицинском факултету у Новом Саду. Тренутно је на другој години докторских студија клиничке медицине где се бави израдом доктората из области фармакогнозије и фармакологије.
Поред науке, обожава спорт, музку и дружење са пријатељима.
Милош Мандић је рођен 1991, године у Чачку. Након природно-математичког смера Гимназије у Чачку уписује Технолошко-металуршки факултет у Београду. Студент је треће године на смеру фармацеутско инжењерство. У средњој школи је био члан дебатног клуба, школског оркестра као и кошаркашке, одбојкашке и атлетске екипе. Воли да игра кошарку, коју је тренирао током целог основног и средњег школовања. У слободно време свира гитару, чита књиге и бави се спортом. Нада се да ће се бавити науком у даљем животу.
Иван Николић је рођен у Горњем Милановцу 1991. године. Студент је основних студија у области заштите животне средине на Високој школи струковних студија Београдска политехника. Активно се бавио кошарком 13 година. Веома је заинтересован за експерименталне науке.
Маријана Педовић рођена је 1988. године у Новом Пазару. Студент је прве године мастер студија на Природно-математичком факултету у Новом Саду. Носилац "Доситеје", добитник награде Универзитета у Новом Саду за успехе током школовања.
Пише научне чланке, интересују је молекуларна гастронимија и производња органске хране. Ради у струци интернационалне праксе већ 9 година, најчешће у Црној Гори. Жели да гаји органску храну и развије кетеринг комбинујући молекуларну и органску гастрономију; да усаврши производњу органске хране тако да лечи Кронову болест. Волонтира, тренира рекреативно кик-бокс, учи кинески језик, ради хонорарно као преводилац енглеског језика.
Мирјана Ћујић рођена је 1983. у Земуну. Основне и мастер студије завршила је на Факултету за физичку хемију, Универзитета у Београду, где је данас студент докторских студија. Од јануара 2011. запослена је у Институту за примену нуклеарне енергије - ИНЕП, на Одељењу за радиоекологију и арохемију.
Своју научну инспирацију нашла је у радионуклидима, њиховом преносу у биоту и свету моделовања процене ризика од зрачења у животној средини. Вечити заљубљеник у десну обалу Дунава под Гардошем, уметничко клизање, роњење и дуге летње ноћи.
Извор: Кућа добрих вести
