Logo
Одштампајте ову страницу

Никола Тесла - детињство у Лици

Оцените овај чланак
(23 гласова)

KRSTENICAБЕОГРАД/СМИЉАН - Никола Тесла је рођен тачно у поноћ, у ноћи између 9. и 10. јула 1856. године у парохијској кући, поред цркве у селу Смиљану, у Лици као четврто дете у породици свештеника Милутина Тесле.

Дете је било болешљиво и слабо па су крштење заказали мимо обичаја, сутрадан, бојећи се да неће преживети. Крштење детета обавио је поп Тома Оклопџија у цркви Светог Петра и Павла у Смиљану , а кум је био Милутинов пријатељ, капетан Јован Дреновац. У црквеним књигама је записано црквенословенски да је дете добило име Николај, а заправо је добило име по једном и другом деди Никола.
Поводом 10. јула, дана када је рођен Никола Тесла пре 157 година, а који је одлуком Владе Републике Србије, пре три године установљен као Дан науке у Србији, објављујемо одломак из монографије “Никола Тесла геније који је обасјао свет”, уредника наше научне рубрике “Теслианум”, Жељка Сарића.

О родном селу Николе Тесле - Смиљану

Село Смиљан добило је име по истоименој тврђави која се налазила на брду званом Вековац, а ова по миришљавом цвећу смиљу, кога је овде било у изобиљу. Остаци тврђаве и сада су видљиви међу рушевинама.
Према попису у Смиљану је 1696. године било 17 српских домова и стара црква. Царица Марија Терезија је 1755. године издала Србима дозволу да саграде нову цркву. После десет година, 1765. године, освештана је црква Светог Петра и Павла. Парохијски дом поред цркве имао је број 227 и налазио се у подножју брда Богданића, испод којег је извирао поток Ваганац, који је протицао испод саме куће и цркве.
Изнад куће налазило се сеоско гробље. Пошто су села била раштркана, најближи суседи били су удаљени и по неколико километара. Смиљан се састојао од неколико заселака који нису имали више од два-три домаћинства. Куће у Смиљану грађене су традиционално од брвана, с приземљем изграђеним од тесаног камена, који је у зимским месецима служио и као топла стаја, јер је са три стране био укопан у земљу. Куће су биле ниске, с малим дрвеним прозорима и покривене сламом. Парохијска кућа грађена је од тврдог материјала и била је једна од највећих у крају.
Смиљанска парохија светог Петра и Павла бројала је неких 70-80 домова и близу хиљаду душа. Пошто је свештенички посед имао и неколико јутара земље, морали су да узму у најам једног, или двојицу слугу, који би им помагали у тешким пољским пословима. Ускоро је њихово домаћинство имало неколико крава, стадо оваца и пуно пернате живине. Све финансијске бриге су нестале, па се и здравље проте Милутина поправило, а у близини су живели Тесле и Мандићи, који би им се нашли у невољи, ако затреба.

Тесла о својој мајци Ђуки

Теслина мајка Ђука, била је изузетна жена, бистре памети и спретних прстију, па иако неписмена знала је цео “Горски вијенац” напамет, јер како би где чула да неко нешто рецитује, то би одмах запамтила. Нарочито је имала веште руке, па је одушевљавала жене својим ручним радовима. О њој у својим сећањима Тесла каже: “Моја мати потиче из веома старе породице у крају у коме су живели, у којој је било више генерација проналазача. Њен отац и дедa пронашли су многа оруђа за кућну пољопривредну употребу и друге потребе. Она је била доиста жена велике способности, одважности и снаге, која је пркосила многим бурама у животу и пролазила кроз многа искушења извлачећи из њих лична искуства.
Кад јој је било 16 година у земљи се појавила тешка епидемија. Њеног оца су позвали да умирућима даје опроштај грехова. За време његове одсутности, она је сама одлазила да помогне суседовој породици коју је напала тешка зараза. Свих пет чланова ове породице умрли су једно за другим. Она их је окупала, обукла, положила њихова тела на одар и украсила цвећем по обичају у том крају. Кад се отац вратио све је било спремно за хришћански погреб.
Моја мати била је проналазач првог реда и остварила би, по моме уверењу, велика дела да није била тако одвојена од модерног живота и његових безбројних могућности. Пронашла је и израдила разноврсна оруђа и справе. Изаткала је и извезла најфиније цртеже, који су могли бити начињени од конца. Сејала је и неговала биљке и издвајала влакна сама без ичије помоћи. Радила је неуморно, од јутра до касне ноћи, и својим рукама је правила већи део одела и других домаћих потреба. Када је навршила шездесет година, прсти су јој били још увек тако покретљиви да је могла 'завезати три чвора нa трепавици'”.

Никола о свом оцу, свештенику Милутину Тесли

Тесла описује оца овим речима : “Мој отац био је веома образован човек, прави природни филозоф, песник и писац. За његове проповеди говорили су да су речите као Абрахамове у Санта Клари. Имао је изванредно памћење и често је знао да наводи подуже ставове из разних дела на разним језицима. Често је у шали, говорио, да би могао поново написати неко класично дело када би се изгубило. Његов стил био је чувен. Његове реченице биле су кратке и језгровите, а пуне досетака и сатире. Његове примедбе, пуне хумора биле су увек нешто нарочито и карактеристично… Отац је имао чудну навику да говори сам са собом. Често је водио узбудљиве разговоре западајући у жестоку полемику, мењајући висину гласа. Случајни слушалац заклео би се да се у соби налази више особа.
Иако морам сав свој проналазачки дар приписати мајчином утицају, ипак је васпитање које сам добио од оца било од велике помоћи. Оно се састојало из разних вежби, на пример из погађања туђих мисли, проналажења грешака у начину изражавања, из понављања дугих реченица или рачунања напамет. Ти свакодневни задаци имали су за циљ да ми се појача памћење и расуђивање, а нарочито да се развије критичко осећање, што је без сумње врло корисно”.
Прота Милутин је био изузетно образован човек, који је поред црквенословенског говорио још и писао на немачком и италијанском језику. Његова библиотека је била јако богата и чувена по делима Вука, Доситеја, Гетеа и Шилера и мали Никола је могао још у детињству да се упозна са овим великим делима.
У госпићкој Реалци, прота Милутин постаје први вероучитељ, после отварања места за православну веронауку.
Милутин Тесла је тражио да се изгради школа у Госпићу, али су његови напори наишли на политичке сметње. Став цара Фрање I, који је изразио у Марибору 1821. године да Беч не жели “учене, већ лојалне поданике” још увек је био на снази. Године 1873. цар Фрањо Јосиф доделио је Милутину, Орден крста првог реда за његову верност и лојалност цару.
За своју беседу „О важности рада“, коју је одржао у Сењу пред епископом Теофаном, који је желео да подвргне испиту све парохе на свом подручју, после неколико месеци свештеник Милутин Тесла, одликован је црвеним појасом због најбоље одржане проповеди.

Први Теслин сусрет са електрицитетом – Није ли природа једна огромна мачка?

Од свих домаћих животиња мали Нико највише је волео свог мачка. О томе пише:
“Ми смо напросто живели један за другога. Куд год бих пошао, мачак ме је пратио, у првом реду због наше узајамне љубави, а затим и из жеље да ме заштити. Мачак је био беспрекорно чист.
На дан мог великог доживљаја била је таква студен каква се дуго није памтила. Идући по снегу, људи су за собом остављали светлуцав траг, а свака грудва разбијала се уз чудан блесак, као глава шећера под ударцима ножа. Био је сутон и ја осетих потребу да помилујем мачкова леђа. Оно што сам запазио било је чудо пред којим сам занемео. Мачкова су леђа била попут плоче светлости, па је миловање мојом руком изазвало праскање искри. Отац ми је био врло уман човек и на свако питање имао је одговор. Али ова појава је и њему била посве нова. На крају је приметио да то није ништа друго него електрицитет, онај исти који се јавља на дрвећу за време олује”.
Мајка је била опчињена. Рекла ми је: “Престани да се играш с тим мачком, могао би изазвати пожар!“ А ја сам очаран размишљао: Није ли природа једна огромна мачка? Ако јесте, ко је милује по леђима? То може бити само Бог.
И данас се питам шта је то електрицитет, али не налазим одговор. Отад је прошло осамдесет година и још увек себи постављам исто питање. И нисам могао наћи одговор. Неки ће тобожњи научници, којих има исувише много, можда рећи да у електрицитет не верују. Ако би ико, ја бих знао шта је то, јер су моје лабораторије и практично искуство шири, а мој живот обухвата три генерације научног испитивања...“

 

Текст извода Теслине крштенице:

Извод

Протокола крштених при источно-православној цркви, храма Светих Апостола Петра и Павла у Смиљану.
Родио се младенац пола мушкога, месеца јуна, дана 28, године 1856./педесе шесте/ законито. Отац младенца, Милутин Тесла, парохијски администратор, и мајка Георгина, житељи смиљански. Крстио се и миром светим помазан је преко мене јереја Томе Оклопџије, парохијског администратора цркве Светог великомученика и победоносца Георгија у Госпићу, месеца јуна, дана 29. године 1856. И дато му би на крштењу име Николај, од стране кума Јована Дреновца, цесарско краљевског сатника (капетана) житеља Госпичког.
Да је овај извод протокола крштених веран своме оригиналу са свим својим подацима својеручно потписујем и потврђујем печатом на овом документу.
Издато у Госпићу,/округ личко-оточки/дана 19/31 октобра1883.г.

Печат потпис протојереј Петар Мандић
парох госпићки

Даљи текст потврде нечитак и на немачком . То је потврда из општинског уреда којом се потврђује тачност података из црквених књига.
На крају се налази печат на којем пише: Опћински уред Госпић и поред њега заведено је Госпић, 1/13 новембра 1883.г и печат потпис службеника

                                                                                                            Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено среда, 10 јул 2013 10:35
Жељко Сарић

Жељко Сарић је рођен 1963.године у Краљеву. По образовању је инжењер електротехнике. Такође је и прозни писац, песник и новинар. Објавио је две књиге поезије и два романа. Роман о Николи Тесли под насловом "Посвећеник" штампан је у 5 издања и преведен је на руски језик и објављен 2010. године у Москви..

Жељко Сарић је организатор и покретач манифестације "Теслини дани у Београду", која се од 2002. до 2006. године одржавала у јуну и јулу. Такође је објавио мноштво чланака и дао низ интервјуа о Николи Тесли. Одржао је више предавања и учествовао у мноштву емисија на радију и телевизији посвећених животу и раду великог научника.

Жељко Сарић, члан је Удружења књижевника Србије и био је секретар Теслиног меморијалног друштва из Њујорка, за Балкан.Стално је запослен и ради као кустос у Музеју ПТТ-а у Београду. Ожењен је и има ћерку Жељану.  

Најновије од Жељко Сарић

Сродни чланци

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015