Нобелова награда носи име по Алфреду Нобелу, шведском индустријалисту и изумитељу динамита. Он је 27. децембра 1895. у Шведско – норвешком клубу у Паризу објавио идеју о оснивању фонда из којег би се додјељивала награде најзаслужнијима. Нобел је био запрепаштен и шокиран начином на који је свијет употребљавао његов изум – динамит и у тој чињеници лежи разлог његове одлуке да се награде додјељују онима који својим способностима највише доприносе човечанству.

У наставку вам откривамо овогодишње лауерате.

Нобел за физику за откриће да неутрини имају масу

Откриће да неутрини, елементарне честице имају масу донело је јапанском научнику Такакију Каити и њговом канадском колеги Артуру Мекдоналдру овогодишњу нобелову награду за физику.

Рад ових физичара показкује да неутрини, неухватљиве субатомске честице осцилирају, што значи да имају масу, иако се дуго тврдило супротно. „Откриће да неутрини могу да мењају свој „идентитет“ променило је наше разумевање функционисања материје и универзума и мође се показати као кључно за наш поглед на свет“, наводи се у саопштењу Шведске академије наука. Неутрини су друге најзаступљеније субатомске честице у универзуму, после фотона, носилаца светлости. О њиховом постојању говори се још од 1930. године, али су пркос напорима појединих научника остали једна од најзагонетнијих области физике.

Кинескињи Нобелова награда за медицину

Прва кинескиња која је добила Нобелову награду за медицину је Јују Ту. Ова кинескиња има 84 године а награду ће поделити са американцем ирског порекла Вилијамом Кемпбелом и јапанцем Сатошијем Омуром, припало је признање за откривање артемисинина, лека против маларије који се заснива на старокинеској биљној медицини, а који зантно смањује стопу смртности оболелих пацијената. Њен тим није имао могућности да провери свој лек на лабараторијским животињама али су сигурни у његов успех лек тестирали на себи. Научница данас болује од дијабетеса и лошех је здравља па је њен муж изјавио да највероватније неће моћи да допутује на церемонију доделе награда која се традиционално одржава почетком децембра.

У области хемије награда за откриће механизма обнове ДНК

Швеђанин Томас Линдал (77), Американац Пол Модрич (69) и Азиз Санкар (69) из Турске добитници су Нобелове награде за хемију за истраживање механизама које ћелије користе за поправку оштећења своје ДНК.Нобелов комитет саопштио је да рад тројице добитника доноси фундаментална знања о томе како ћелија функционише и користан је, на пример, за развој нових метода у лечењу канцера.ДНК трпи свакодневна оштећења под утицајем УВ зрачења, слободних радикала и осталих потенцијално канцерогених супстанци, али чак и без тих спољашњих утицаја молекул ДНК је сам по себи недовољно постојан. Хиљаде спонтаних промена у геномима дешавају се непрекидно. Још више промена настаје приликом удвајања ДНК код сваке ћелијске деобе, процеса који се догоди неколико милиона пута сваког дана у људском телу. Разлог због којег се наш генетски материјал не распадне у тотални хемијски хаос лежи у молекуларним системима који непрекидно поправљају оштећења на ДНК чиме се спречавају грешке у преносу генетског материјала. Рад тројице награђених научника показује како функционишу неки од тих механизама обнове на молекуларном нивоу.

Белорускињи Светлани Алексијевич Нобел за књижевност

Белоруска списатељица и новинарка Светлана Алексијевич овогодишња је добитница Нобелова награде за књижевност, саопштила је Шведска краљевска академија.

У свом образложењу, Шведска краљевска академија је истакла њено "полифоно писање, споменик патњи и храбрости у наше доба".Како преносе страни медији, 67-годишња ауторка позната је светској публици књигама о великим трагедијама Совјетског Савеза: Другом светском рату, совјетском рату у Авганистану, нуклеарној катастрофи у Чернобиљу 1986. и патњама малих људи након пропасти комунизма. Њене књиге, у којима је писала о овим ужасима у првом лицу, преносећи речи сведока кроз својеврсни колаж монолога, преведене су на 35 језика, али не могу бити објављене у родној Белорусији.

Нобелова награда за мир групи за национални дијалог у Тунису

Жири за доделу Нобелове награде за мир саопштио је данас да је та награда за ову годину припала посредничкој четворки - националном Квартету за национални дијалог у Тунису, за одлучан допринос изградњи плуралистичке демократије у тој земљи после "јасмин револуције" 2011. године, пренеле су агенције.Пре проглашења добитника, петочлани норвешки Комитет за доделу Нобелове награде није дао никакве наговештаје о томе ко ће бити овогодишњи лауреат, а међу номинованима су, између осталих, били папа Фрања, немачка канцеларка Ангела Меркел, еритрејски свештеник Муси Зераи и саудијски блогер Раиф Бадави.

Нобелова награда за економију биће објављена у понедељак 12. октобра.

Извор: Кућа добрих вести