Logo
Одштампајте ову страницу

Сутра је Светски дан науке

Оцените овај чланак
(3 гласова)

naukaepruveter1232Светски дан науке је датум који је предложен на Светској научној конференцији у Будимпешти 1999. године са циљем да се скрене пажња на потребу за новом везом између науке и друштва.


Тим поводом УНЕСКО је установио Светски дан науке за мир и развој, који је први пут обележен 10. новембра 2002. године. У Србији је овај дан први пут прослављен 2011. године, на иницијативу Центра за промоцију науке. Од тада се одржава сваке године.


Светски дан науке се свуда у свету обележава 10. новембра, а одлуком Унеска цела седмица је посвећена науци, миру и развоју. Овај датум је предложен на Светској научној конференцији у Будимпешти 1999. године, са циљем да се скрене пажња на потребу за новом везом између науке и друштва. Тим поводом Унеско је установио Светски дан науке за мир и развој, који је први пут обележен 10. новембра 2002. године.


Наука у Србији


Пораст броја жена у науци, више магистара и доктора наука, повећан број научних истраживања, неки су од резултата испитивања о тренду научног развоја у Србији током протекле деценије.


У протеклој деценији, без обзира на веома тешке услове у којима научници у Србији раде, остварен је значајан помак у науци, видљив у резултатима.

 

На пример, у Заводу за интелектуалну своjину Републике Србиjе, регистровано је знатно више патената током 2009 (103) и 2010 (98) у односу на само три у 2000, затим, повећан је број објављених научних радова, а забележен је и тренд пораста броја жена у науци.


Подаци проистичу из извештаја који су за период до од 2000 до 2010 припремали Центар за промоцију науке у сарадњи са Агенцијом за истраживање jавног мњења МАСМИ и Филозофским факултетом у Београду.

 

Наведени део података прикупљен је од Републичког завода за статистику, Универзитета у Београду и Завода за интелектуалну својину Републике Србије.


Део истраживања односи се на стање науке у Србиjи и бави се испитивањем тренда научног развоjа у периоду од 2000. до 2010. године. Истраживањем су добиjени следећи резултати:


Броj научника-истраживача у поменутом периоду расте, од забележених 1,6 (на хиљаду становника) у 2000. до 1,73 у 2010. Наjниже вредности биле су током 2001 – 1,34, затим 1,45 у 2002. и 1,43 у 2007. години. Научник-истраживач подразумева лице са наjмање високом стручном спремом, односно наjмање завршеним основним академским студиjама, коjе ради на научноистраживачким и развоjним пословима и коjе jе изабрано у звање, у складу са Законом. Истраживање jе спроведено на узорку од хиљаду становника.


Броj научника-истраживача на хиљаду становника према полу бележи тренд пораста у корист жена. Према подацима из 2000. године однос мушкарци–жене jе био 0,95 према 0,64, да би у 2010. достигао однос 0,89 према 0,85.


Подаци о броjу обjављених научноистраживачких радова на милион становника показуjу озбиљан раст током протекле децениjе, од 752,1 током 2000. до 1232,5 у 2010. години. Броj обjављених научноистраживачких радова на милион становника jе у порасту, од наjнижих вредности везаних за фундаментална истраживања током 2002. и 2004 (152,5 и 146,7) до 706,6 у 2010. години. Резултати фундаменталног истраживања обично се формулишу као општи принципи, теориjе или законитости. Што се тиче примењених истраживања (коjе полази од постоjећих знања и продубљуjе их у циљу решавања посебних проблема), њихов броj jе током претходне децениjе варирао показуjући тренд раста, од наjмањих вредности током 2002 (144,9) до 287,3 у 2010. години. Развоjна истраживања током 2010. долазе до 238,6 у односу на 131,7 у 2000, али и ниских вредности у 2002, 2003, 2005 – 92,3, 89,6, 95,7. Ово истраживање подразумева стваралачку систематску активност засновану на резултатима фундаменталног и примењеног истраживања и практичног знања усмереног на увођење нових материjала, производа, уређаjа, процеса и метода.

 NAUKAAAA

 

Kолико смо далеко од један одсто БДШ издвајања за  науку?

 

Да ли су научници који протестима упозоравају на пропаст домаће науке у праву када кажу да су издвајања за науку драстично смањена? Да ли је истина да у науку улажемо мање од свих?


Тврдње научних радника су тачне, издвајања за науку су далеко испод европског просека, а такође на дну смо лествице и када се посматра регион, показују истраживања портала voditeracuna.rs.


Влада Републике Србије усвојила је 25 фебруара 2010. године стратегију научно технолошког развоја за период од 2010 до 2015. Међутим, посматрајући износе предвиђене за финансирање научноистраживачке делатности у буџетима претходних година, очигледно је да смо јос увек далеко од тог циља.


Буџетско издвајање БДП % за научно-истраживачки рад (МНТР)

2010. 8.564.680.000 2.881.900.000.000 0.297%
2011. 18.316.372.000 3.175.000.000.000 0.576%
2012. 20.948.467.000 3.267.100.000.000 0.641%
2013. 15.065.331.000 / /


Ребаланс 2013. 13.666.983.000 / /


Очигледно је начињен значајан помак у висини издвајања током 2011 и 2012, непосредно након доношења стратегије, али је и осетан пад који је уследио након промене власти 2012. године. Укупно гледано, издвајања су далеко од жељених 1% националног БДП-а, што је циљ постављен стратегијом. Треба ипак напоменути да сем буџета Министарства просвете, науке и технолошког развоја, држава мањим делом финансира научно-истраживачки рад и преко других министарстава, кроз међународне уговоре и програме, а и АП Војводина поседује своје фондове. У развијеним државама, тренд је да приватне компаније улажу подједнако новца у ову област па би тако у идеалној ситуацији на сваки динар из буџета, дошао по једаниз приватног сектора. На жалост, у нашој земљи не постоји прецизна процена улагања приватних компанија у научна истраживања.


У поређењу са развијеним земљама света, Србија значајно заостаје: издвајања за науку у развијеним земљама крећу се од 1,3% БДП-а у Кини, до чак 3,3% у Јапану. Наша земља заостаје и у односу на земље у окружењу које све, осим Албаније, издвајају преко 0,5% БДП-а, а Словенија, Чешка и Хрватска већ издвајају преко 1% БДП-а. Додатни показатељ који открива суморну слику у научноистраживачкој области наше земље је број стално запослених истраживача са пуним радним временом. У земљама ЕУ на 10.000 становника долази у просеку 24.8 истраживача, док је у Србији 11.55, Хрватској 16.07, Словенији 19.19, а у Македонији свега 7.05.

 

 

Извор: Кућа добрих вести/CPN


Последњи пут измењено понедељак, 09 новембар 2015 19:29
Маja Јованов

је рођена 1977. године. Она је новинар са вишегодишњим искуством у праћењу реалног сектора, процеса приватизације и тржишта капитала. Сарађивала је и писала за дневне листове и економске магазине. Активно пратила значајне економске форуме и скупове, како у Србији, тако и у иностранству. Данашња интересовања су јој усмерена на интернет и мултимедијални приступ информацијама.

Најновије од Маja Јованов

Сродни чланци

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015