Током наредне недеље, од 20. до 24. јуна у Београду се одржава велика међународна конференција LSST@Еurope2, посвећена једном од најамбициознијих астрономских пројеката данашњице, телескопу Large Sunoptic Survey Telescope, LSST.

LSST@Еurope2 окупиће највеће светске стручњаке на пољу астрономије, најавио је Центар за промоцију науке.

Свечано отварање конференције заказано је за понедељак 20. јуна у 9.30 часова у хотелу Зира (Рузвелтова 35, Београд), а скупу ће се обратити представници LSST корпорације, Министарства просвете, науке и технолошког развоја, као и Америчке амбасаде у Србији.

Као пратећи део конференције, у Дому омладине Београда, у среду, 22. јуна, у 20 часова (сала Американа), биће организован предавачко-трибински програм „Свемир 2.0“ намењен широј јавности. Предавање „Откривање историје свемира“ одржаће успешни амерички астрофизичар Ендрју Коноли са Универзитета у Вашингтону, члан LSST тима, и познати ТЕД предавач, који ће пред београдском публиком говорити о томе како ће револуционарни LSST телескоп писати нову историју свемира.

Након предавања, уследиће трибина на којој ће учествовати научници са ових простора укључени у LSST пројекат. На трибини ће, поред др Конелија, говорити др Жељко Ивезић и др Марио Јурић, такође са Универзитета у Вашингтону, као и др Дарко Јевремовић са Астрономске опсерваторије Београд, координатор учешћа Србије у LSST пројекту.

Србија је међу ретким земљама у Европи која је од самог почетка укључена у LSST пројекат, захваљујући ангажовању наших стручњака са Астрономске опсерваторије у Београду и Математичког факултета Универзитета у Београду.

Сматра се да ће овај телексоп, који се налази на врху приоритета посматрачке астрономије САД, произвести најдубље и најопсежније слике свемира, при чему ће снимити невероватних 39 милијарди објеката уз помоћ своје камере од 3200 мегапиксела и огледала пречника 8,4 метара.

Када буде завршен на чилеанским Андима, LSST ће бити један од највећих земаљских телескопа и моћи ће да сними читаво небо два пута за недељу дана. Током 10 година континуираног прегледа неба, он ће омогућити научницима да уоче како најудаљеније објекте свемира, тако и оне најближе, још неоткривене, који могу представљати потенцијалну опасност за Земљу.

Извор: Кућа добрих вести