Logo
Одштампајте ову страницу

Индијски лет у свемир

Оцените овај чланак
(1 Глас)

indianspaceИндија, стара нација чувених математичара и астролога, забележила је још један значајан тренутак у свом амбициозном космичком програму.

 

 

У шест часова ујутро 28. августа Индијска организација за истраживање свемира (ISRO) први пут је успешно лансирала нову ракетну машину супербрзог млазног авиона са унутрашњим сагоревањем (SCRAMJET) из свемирског центра Сатиш Дабан са острва Шрихарикота у Бенгалском заливу, удаљеном око 80 километара од Ченаја. Индија која је 15. авуста почела целогодишње обележавање 70. годишњице стицања независности, постала је тек четврта земља која је овладала техником скремџета, после Сједињених Америчких Држава, Русије и Европске свемирске агенције.


Тежак три тоне, скремџет, који такође зову и узнапредовало технолошко возило (ATV) је мотор који усисава атмосферски кисеоник за сагоревање горива. Други авионски мотори за сагоревање користе гориво и средство за оксидисање. Технологија скремџета смањује укупну тежину ракете и повећава њену ефикасност, што значи да смањује трошкове лансирања ракете. Тиме се крчи пут за унапређивање будућих свемирских транспортних система И цивилних ваздухоплова. Индијски медији преносе да ће сцремџетови бити коришћени за вишеструко лансирање свемирских возила (RLV).


Први успешан пробни лет скремџета је обављен у Русија 1991, тако што је био постављен на врх SA-5 ракете земља-ваздух. САД су 2013. лансирале беспилотни авион X-51A Wave Rider који је током три минула летео брзином од 5.1 Маха (4,828 километара на час). ATV који је испробао ISRO достигао је брзину од шест Маха (7,350 км/х) на висини од 20 км током шест секунди.


Индијски медији пишу како скремџет може бити само додатак осталим моторима, али и драстично смањити време путовања. Тако би ускоро могло да се лети од Лондона до Сиднеја, на другом крају земљине кугле, за само 90 минута.


Индијско јато сателита


Претхнодно је ISRO крајем јуна успешно лансирала 20 сателита у једној мисији. Друга најмногољудија држава на свету која ће још дуго путовати до статуса развијене земље, већ је забележила велики број достигнућа у свемиру, укључујући слање сонди на Месец и Марс.


Међу сателитима су биле направе тежине од 700 килограма (кг) до само 1,5 кг. Међу њима су индијски картографски сателити као и они у власништву државних универзитета и иностраних купаца – 13 сателита су из САД, укључујући и један који је направила компанија из састава Гугла. Остали сателити припадају, Канади, Немачкој и Индонезији.


ISRO је постала светски рекордер у погледу броја сателита лансираних у једном маху, када је послао у свемирску орбиту 10 направа у април 2008. Но касније су је претекли америчка свемирска агенција (NASA) која је 2013. лансирала 29 и Русија, пославши 37 сателита 2014, помоћу ракете Дњепр.

 

jantar

Посматрачи кажу да је ово лансирање знак да Индија постаје велики играч на више милијарди долара вредном космичком тржишту. Слање у орбиту неколико сателита у једној мисији снижава трошкове и Индија се позиционира као ефикасан, али јефтин оператер, кључни играч на уносном међународном комерцијалном космичком тржишту, кажу упућени.


Председник државне ISRO, Киран Кумар, изјавио је да је лансирање 20 сателита у једној мисији било као „пуштање птица да одлете у свемир“. „Свака од тих малих направа послатих у свемир ће наставити са својим активностима које су независне у односу на остале и свака од њих ће проживети диван живот у одређеном периоду за који су конструисане“, рекао је Кумар пред лансирање.


Историја индијских свемирских истраживања


Индијска свемирска истраживања су скромно почела 1962. Прва лансирна станица је била у рибарском засеоку Тумба, крај јужног града Тируванантапурама (TERLS). TERLS је касније названа Свемирски центар Викрам Сарабаи, по оцу индијског свемирског програма. Мала црква у Тумби је служила као прва радионица, а свештеникова кућа је била канцеларија. Делови ракета и њиховог товара су често преношени бициклом. Но већ 1963, лансирана је прва ракета, Најк Апач, америчке производње.


Године 1969, у Бангалору, данашњој индијској “силиконској долини”, основана је агенција ISRO. ISRO је израдила први индијски сателит Арјабата који је лансиран у орбиту 1975, са космодрома у Совјетском Савезу. Нешто касније те године, у сарадњи са америчком свемирском агенцијом (NASA), у Индији је лансиран први сателит (Satellite Instructional Television Experiment, SITE).
ISRO је до достигнућа у свемиру дошла, умногоме властитом заслугом. После индијских нуклеарних тестова из 1974. и 1998, неколико научно-истраживачких институција из те земље, међу којима и ISRO, пало је под широке санкције САД и западних држава. Те санкције су у великој мери осујетиле програме и амбиције ISRO којој је био онемогућен приступ западној технологији.
Индија је била ускраћена, на пример, за технологије криогенског мотора, што је имало значајне последице по пројекат лансирања геосинхроног сателитског возила (GSLV). Но, по индијским научницима, чини се да је такав режим ускраћивања приступа технологијама ишао на дуги рок у корист ISRO, пошто су њени научници били подстакнути да личним напором овладају свемирским технологијама.


Данас ISRO има низ остварења. Индија је међу неколико земаља које су извеле мисије дубоко у свемиру. Њена свемирска летилица Чандрајан је 2008. ушла у Месечеву орбиту. Чандрајан има највећу у свету сателитску мрежу сензора која је утврдила постојање воде на Месесу.


Прва индијска мисија на Марс


Човечанство је честитало Индији када је у септембру 2014. летирица Мангаљан почела да кружи око Марса, чиме је остварено неколико рекорда. Индија је постала прва азијска држава која је стигла до Марса, прва у свету којој је то успело у првом покушају и једна од само четири чије летилице круже око “Црвене планете”, после САД, Совјетског савеза и Европске агенције за свемир (ESA).
ИСРО је лансирала 5. новембра 2013. са ракете од 350 тона, 1.337 килограма тежак сателит „Сателитска мисија на Марс“ ( МОМ ) са острва Шрихарикота. Кретање летелице за Марс „Мангалијан“ је подешено 11. децембра у интерпланетарном простору како би задржало курс на путу ка Марсу удаљеном око 400 милиона километара од Земље.

 

marsrobina

 

Свемирска летелица је била удаљена 2,9 милиона километара од Земље када је извршена корекција њене путање, и крстарила је брзином од 32 км у секунди како би стигла до Марсове орбите средином септембра 2014. за своја геолошка истраживања. Научници из Мреже Дубоког Свемира при ISRO у Бајлалу, удаљеном око 40 км од Шрихарикотеа, прате одисеју сателита, и програмирају његов компјутер за слање и примање команди за све операције.


Као четврта планета од Сунца и следећа иза Земље, Марс представља друго најмање небеско тело у Сунчевом систему. Добивши име по староримском богу рата, Марс је такође познат и као Црвена планета, захваљујући обилном присуству оксида гвожђа.
Путовање ка Марсу је означило пробој Индије у елитни клуб свемирских сила. Индија је лансирала своју прву интерпланетарну мисију на Марс са двоструким циљем – технолошким и научним.


Технолошки циљ укључује дизајнирање и реализацију путовања Марсовог сателита, који има способност да остане читав и извршава маневре којима се управља са Земље, да крстари 300 дана, слика Марсову орбиту, као и да кружи око Марса. Он ће такође омогућити комуникацију у дубоком свемиру, навигацију, планирање мисије и управљање, и поседоваће функције за самостално решавање непредвиђених ситуација. Научни циљ биће испитивање одлика Марсовог тла, морфологија, минералогија и атмосфера ове планете, користећи научне инструменте које је Индија направила властитим снагама.


Поредећи индијску мисију „Мангалијан“ са последњом америчком мисијом на Марс „МАВЕН“, Председник Индијских института за научни инжењеринг и технологију Копилил Радакришнан изјавио је да је америчка ракета Атлас В има корисни терет од 13 тона за геостационарну трансферну орбиту (GTO), док је капацитет PSLV-XL само око 1.300 кг. „Амерички сателит, који тежи око 2.500 кг, има корисни терет од око 65 кг и око 1.600 кг горива. Наш сателит тежи 1.350 кг, има корисни терет од само 15 кг и око 850 кг горива“, додао је Радакришнан.

space1

 

Плодови индијског космичког програма


Но, у Индији нису сви одушевљени достигнућима ИСРО или ванземаљским амбицијама власти. Управо су мисије на Месец и Марс критиковане као расипање средстава која би могла да буду боље искоришћена у земљи у којој живи трећина свих сиромашних људи на свету И у којој су распрострањени неухрањеност деце те други проблеми.


Заговорници индијског космичког програма, међутим, истичу како та земља, за разлику од многих других које улажу у војне програме за свемир, има, пре свега, развојне циљеве. Сателити ИСРО су веома утицали на преображај живота обичних Индуса доприносећи смањивању неписмености међу одраслима кроз програме учења на даљину, предвиђањем временских промена и природних непогода, телемедицином…


На пример, када је циклон Филин погодио источну обалу Индије 2013, сателити ИСРО пружили су кључне информације када и где ће циклон бити најснажнији. „Ово је помогло Влади да благовремено евакуише преко милион људи“, рекао је један знаничник, указујући на чињеницу да је 1999, од последица циклона сличне снаге погинуло више од 10. 000 људи, у подеђењу на само седам погинулих у непогоди пре три године.


Викрам Сарабаи (1919-1971) је једном приликом је истакао како Индија, „да би играла значајну улогу на националном нивоу и у заједници народа, мора бити успешна и у примени напредних технологија за стварне проблеме човека и друштва, које имамо у нашој земљи“.

                                                                                      raketa
Тако је међу ISRO програмима INSAT који омогућава телекомуникације, упозорења на циклоне и кишне прогнозе, и услуге трагања и спасавања, један од највећих националних комуникационих сателитских система у Азијско-паифичком региону. Његов сателитски систем даљинских сензора се користи од пољопривреде, водених ресурса, урбаног развоја, истраживања сировина, шумарства, до океанских ресурса. То је највећа цивилни систем на свету за слање података даљинских сензора.


У EDUSAT програму је повезано 56.164 школа и колеџа у 26 индијских савезних држава и три територије Уније и за те сврхе има посебан сателит GSAT-3Г. У Индији се такође налази Центар за свемирскунауку и технолошко образовање у Азији и на Пацифику (CSSTE-AP) Министар у влади Индије задужен за косички програм Џитендра Синг изјавио је да та земља планира да крајем 2016. или у првом кварталу 2017, лансира комуникациони сателит којим би била омогућена повећана размена података у руралним срединама путем интернета. Око 60 одсто међу 1,25 милијарди Индуса, још увек живи на селу.


Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено уторак, 20 септембар 2016 11:23
Борислав Коркоделовић

Одрастао у Нишу, Скопљу и Београду. Слушајући приче одраслих које су биле много чешће пре доласка телевизије, научио је имена неких светских политичара из средине 1950-тих и пре него што је постао ђак-првак. Први текст за који се сећа да га је написао био је за школске зидне новине о – чудили су се очеви пријатељи – грађанском рату у Конгу 1960. Четврта гимназија у Београду и Факултет политичких наука у Београду, су га научили да покушава да логички и рационално размишља о политици.
Пре него што је ушао у „златни рудник информација“ Новинску агенцију Танјуг да тамо остане наредних 40 година, стицао је праксу код добрих уредника у Радио Београду и на Телевизији Београд, као и од научних радника у Институту за међународну политику и привреду. Био је готово пет година дописник Танјуга са Југа Африке, извештавао са низа међународних догађања. Поред београдских медија, под правим или „илегалним именом“ је сарађивао без проблема са дневницима и недељницима на простору бивше Југославије, загребачким Вјесником, Данасом и Стартом, љубљанским Делом, сарајевским Ослобођењем, скопском Новом Македонијом, подгоричким Монитором...
Увек су га интересовала питања привредног развоја. Позних 1970-тих се заразио „азијским тигровима“ Јужном Корејом, Тајваном, Сингапуром и Хонгконгом чији вртоглави развој до данас прати. Није одолео ни другом валу „азијских тигрова“, Индонезији, Малезији и осталим земљама Југоисточне Азије. Увек заинтересован за лепе економске приче, последњих година учестало пише о привредама Народне
Републике Кине, Индије и осталих земаља BRICS.
Све време му је идеја да читалаштву у Србији и региону пренесе добра искуства из разних делова света и различитих привредних система. Како нам је у привреди, изгледа да није далеко одмакао у том настојању.

Најновије од Борислав Коркоделовић

Сродни чланци

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015