Logo
Одштампајте ову страницу

Најбољи млади научник иноватор из Србије

Оцените овај чланак
(6 гласова)

djordjeБЕОГРАД – Да је Србија расадник спортиста и успешних математичара то смо знали, али ових дана добијамо готово свакодневно потврду да је то случај и са научницима. О Магдалени Ђорђевић смо већ писали, други медији су писали о младом научнику из Ковина - Душану Коларском који ради у тиму нобеловца Бернарда Феринге.


А ми ћемо Вам писати о Ђорђу Огризовићу, младом научнику, осамнаестогодишњем ученику гимназије у Београду који је недавно учествовао на Светској олимпијади младих научника у Румунији и освојио златну медаљу.




Његов рад је препознала као значајан и Светска организација за заштиту интелектуалне својине. Захваљујући истраживању „Пречишћавање воде загађене фенолом процесом хидродинамичке кавитације“ Ђорђе је проглашен најбољим младим научником иноватором.


Можда управо ови резултати наших научника који се нижу један за другим шаљу једну поруку друштву да треба више улагати у науку у Србији. Ако то не чује, не жели држава или хајде да не грешимо душу, није у могућности, можда треба да то будете Ви драги читаоци, као појединци који располажете одређеним капиталом или друштвено одговорне компаније. Индустријалац Морган је улагао у радове Николе Тесле, што не бисте и Ви?За добробит човечанства, за оставштину на којој ће будуће генерације бити захвалне....

                             djole112

 

Замислите на тренутак - када би се ова три научна ума спојила у једном научном српском тиму, шта би створили, шта би настало - за Србију?


Стаћемо овде са својим промишљањем. Довољно смо Вам рекли, а и Ви довољно знате све о статусу научника у нашој земљи, проблемима финансирања њихових пројеката и условима под којима обављају своја истраживања.


Сада се посвећујемо Ђорђу, његовој причи, плановима и амбицијама.


Учествовао си на Светској олимпијади младих научника?Какви су утисци?Да ли заиста важи она пословица: на младима свет остаје?Како ти се чине њихови научни радови – воде ли ка бољем и хуманијем свету?


Светска олимпијада младих научника (Међународна конференција истраживачких радова) је такмичење које се одржава од 1994. године, а наша земљу од 2012. године представљају тимови које на ово такмичење води Регионални центар за таленте Београд 2. Прошле године је представљено 168 истраживачких радова из 28 земаља света, док је српски тим остварио највећи успех – освојене су четири златне и две сребрне медаље. Права и највећа вредност овиквих скупова јесу ураво познанства са младима из целог света. Истраживања која су предстваљена су веома занимљива и иновативна. Таквих радова има доста и у нашој земљи, пре свега у Центрима за таленте, као и у Истраживачкој станици Петница, међутим, за њих се нажалост не чује често.
Чврсто верујем да та пословица важи, само се бринем да одрасли у међувремену не покваре и не преокрену начин на који млади размишљају. Наравно, веома је битно да млади буду свесни колико знају и колико могу, јер је једино тада прави напредак могућ. Сва истраживања која су представљена на овом такмичењу односе се на природне науке, па таква достигнућа свакако воде ка бољем и технолошки развијенијем свету. Међутим, нема хуманијег света без развоја и разумевања значаја друштвених и хумнистичких наука, које се нажалост све више запостављају. Летос сам имао прилике да учествујем на дебатама Европског ђачког парламента, а теме су се односиле на будућност људског бића. Закључак нас младих из читаве Европе је управо био тај да мора постојати јасно одређена морална граница докле се сме ићи. А наука, генерално гледано, никако не сме бити сврсисходна само ка стицању већег материјалног богатства појединца или великих компанија.
Одакле страст за научним истраживањем, па још у области као што је животна средина?Нешто о свом животном путу и намерама.
Интересовања се развијају док смо млади, од најранијег периода па даље, током читавог живота. Имао сам среће да сам растао у окружењу које је на моју радозналост увек одговарало са радошћу и стрпљењем. Тако да сам се првобитно веома интересовао за историју и друштвене науке, али ме је паралелно са тим увек занимала екологија, а поготово рециклирање, пречишћавање и поновна употреба већ искоришћених предмета. Током основног образовања моје највеће нагрде и успеси односили су се на историју, граматику, књижевност и цртање, док озбиљније бављење заштитом животне средине почиње током гимназије. Заинтересованост за ову област дугујем својим менторима који су ме предано водили кроз област екологије. Планирам да се и у наредном периоду и у даљем обрзовању бавим науком и областима које се односе на заштиту животне средине, али и да својим будућим радом допринесем развоју свести код људи о важности овог проблема.

                              djoelrgeas   

Колико ти окружење у свему помаже, односно услови у Србији да се бавиш науком?Каква је улога Центра за таленте и Истраживачке станице Петница у твом научном развоју?


Најбитније је да ми, док смо млади,пожелимо да нешто изведемо и урадимо. Самоиницијатива је најважнија, тек онда се може говорити о условима и начину рада. Имао сам прилике да на бројним међународним скуповима и такмичењима разговарам са вршњацима који имају много боље услове за рад, међутим, бољи услови нису сигуран пут ка успеху. Наравно, битно је рећи да се у гимназијском периоду нико не може бавити науком озбиљно као што то раде истраживачи који су то одабрали за свој посао, нити било ко може бити прави научник као средњошколац. Научник се постаје радом, упорношћу и знањем, које ми у овом периоду још не можемо да имамо. Најзначајнију улогу сада имају ментори и бројне друге особе које нам помажу током истраживања. Стога су награде које сам до сада освојио у ствари награде и за све моје менторе који уз нас младе покушавају да сачувају српску научну заједницу и да нас од наших најранијих година укључе у рад у Србији. Показују тиме да је научни рад могућ и овде у нашој земљи. То својим програмским радом, упорношћу и истрајношћу показује и Центар за таленте, и Истраживачка станица Петница, који нас младе упознају са научним и истраживачким процесом.


Реци нам нешто више о твом победничком пројекту. Ко ти је све био највећа подршка током рада на њему?


Највећа подршка је свакако био мој ментор, проф. др Боривој Аднађевић са Факултета за физичку хемију Универзитета у Београду. Без њега и његових савета не бих ни успео да изведем истраживање. Данас је тимски рад најважнији, па су ми током истраживања својим саветима значајно помогле бројне особе са Рударског института (где сам извео истраживање), а поготово ми је била важна подршка Центра за таленте и младих особа које су тамо активне. Истраживање које сам извео се односи на пречишћавање воде од фенола методом хидродинамичке кавитације. Фенол се годишње произведе у великим количинама (преко 6 милиона тона годишње), а смртоносан је по човека при веома ниским концентрацијама. Налази се у отпадним водама различитих индустрија, па се због озбиљности овог проблема у пречишћавању воде од фенола користе бројне методе, али оне имају различите недостатке, као што су висока цена, лоша ефикасност и неселективно пречишћавање. Под хидродинамичком кавитацијом се подразумева стварање, раст и имплозија мехурова паре у течности која струји, насталих услед варијација у притиску. Испитујући утицај различитих параметара на овај процес, испоставило се да је метода хидродинамичке кавитације веома ефикасна метода у решавању овог глобалног проблема.

                                   djoleuspeh11
Шта би поручио младима који би хтели да крену твојим путем?


Препоручио бих им конкретно да се распитају за систем Регионалних центара за таленте, за Истраживачку станицу Петница, али и да се јаве и разговарају са особама за које мисле да им могу помоћи. Не треба никада одустати од жеља, надања, мора се бити упоран и истрајан. Данас се све може урадити уколико знате где да тражите, и коме да се обратите. Потребна је самоиницијатива и лична жеља да се у нечему успе. А на крају, логично, долази и успех.


Да ли имаш идеју - како ускладити иновативне технологије и очување животне средине?


Иако тако не делеује, нити се о томе много разговара, веома често се долази до бројних открића које не само да олакшавају човеков живот, него могу коренито да промене начин живота и напослетку људску природу. Све до чега дођете данас врло лако можете и да представите, па је размена идеја и информација много бржа и једноставнија. Технолошка достигнућа се поготово могу користити зарад очувања животне средине, а једна од основних улога науке јесте да живот учини лакшим. Нове технологије се поготово могу применити, и већ се примењују, у процесима производње, као и прераде већ употребљених предмета. Веома је битно да колективно схватимо важност проблема загађења животне средине, а никако га не смемо порицати и ниподаштавати.

 

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено недеља, 08 јануар 2017 19:52
Маja Јованов

је рођена 1977. године. Она је новинар са вишегодишњим искуством у праћењу реалног сектора, процеса приватизације и тржишта капитала. Сарађивала је и писала за дневне листове и економске магазине. Активно пратила значајне економске форуме и скупове, како у Србији, тако и у иностранству. Данашња интересовања су јој усмерена на интернет и мултимедијални приступ информацијама.

Најновије од Маja Јованов

Сродни чланци

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015