Теслианум
Кућа добрих вести
Научна редакција „Теслианум“
Уредник: Жељко Сарић
Ако имамо било чега у овој земљи у изобиљу, то су првенствено научни таленти. Славу наше науке пронео је пре сто година ненадмашни геније Никола Тесла, а за њим су уследили и многи наши чувени научници: Михаило Пупин, Милева Марић Ајнштејн, Јован Цвијић, Михаило Петровић Алас, Јосиф Панчић и многи други. Стога можемо са правом да очекујемо много добрих вести на пољу науке.
Наш превасходни циљ је афирмација младих научника, ђака и студената као и уопште српске науке у свету. Такође ћемо радити на презентацији мало познатих радова нашег генија Николе Тесле јер за то постоји велики интерес у свету. Пратићемо и најновија научна достигнућа и текуће научне трендове у свету.
Наша сарадња биће и у области иновација и проналазаштва. Пратићемо активности разних савеза проналазача у земљи и иностранству као и Завода за интелектуалну својину у области заштите ауторских права и могућности заштите истих у иностранству.
Зашто "Теслианум"?
Никола Тесла је на планетарном нивоу симбол науке. Стога, с обзиром да је Србин по пореклу имамо ту привилегију да се дичимо нашим земљаком дајући његово име нашој научној рубрици.
Представници научно-истраживачких организација имаће ускоро прилику да учествују у једном од првих пројеката „отворених иновација“ у Србији под називом PMInnovia који је покренула компанија Philip Morris International (PMI) у сарадњи са НАЛЕД-ом.
Привредна комора Србије (ПКС) доделила је данас по 55. пут Годишње награде за најбоље докторске дисертације студентима факултета са оригиналним научним доприносима од изузетног значаја у одређеној научној области, а са директним или потенцијалним значајем за примену у привреди.
Конференција која је током две деценије израсла у регионални бренд који уједињује технолошке иновације, њихову пословну примену и предности које технологија уноси у све сегменте друштва, двадесет трећи пут се одржава у Београду. Од 28. до 30. новембра, Синергија23 ће поново угостити најважнија регионална и глобална имена IT и пословног света.
Поводом обележавања 103. годишњице Завода за интелектуалну својину Републике Србије, ова институција прогласила је победнике такмичења за доделу награда Светске организације за интелектуалну својину (WIPO) за 2023. годину у четири категорије: проналазача или групе проналазача за патент (WIPO National Award for Enterprises), правних лица за привредну примену индустријске својине, аутора за монографско дело или студијску изложбу у области друштвено хуманистичких наука (National Award for Creativity), и ученика или групе ученика средње школе за проналазак (WIPO National Award for Schoolchildren).
Бојан Мартиновић са својим тимом осмислио је апликацију која олакшава свакодневницу људима са разним облицима инвалидитета, а од његовог решења бенефите имају и објекти од јавног значаја.
Годишња награда за пословну изврсност „Оскар квалитета 2023“ уручена је данас у Привредној комори Србије (ПКС) 29. пут по реду у оквиру традиционалног 32. Форума квалитета и пословне изврсности 2023, којим се у нашој земљи обележава Светски дан квалитета и Европска недеља квалитета.
На стотине програма у 24 града широм Србије очекују посетиоце у оквиру 14. Европске ноћи истраживача, најважније и најмасовније научне манифестације у земљи.
Министарка науке, технолошког развоја и иновације Јелена Беговић одржала је две значајне презентације које су привукле велику пажњу присутних инвеститора и пословне заједнице на инвестиционој конференцији “Једна Србија, једна Кина” одржаној у Сјамену, у Народној Републици Кини, у оквиру 23. Међународног сајма инвестиција и трговине ЦИФИТ23.
Први пут од 2009. године на небу се широм света, па и у Србији, појавила ретка посластица - плави Супермесец, а у неким деловима планете биће видљив и током четвртка.
Плави Месец настаје када се у годину дана, уместо уобичајених 12, појави има 13 пуних Месеца.
Овај пут је и Супермесец - када се једини природни сателит Земље чини светлијим него обично јер је у најближој тачки у орбити око наше планете.
Највећи и најсјајнији Месец у години моћи ће да се види и у четвртак из целог света.
Пун месец се обично појављује једном месечно, али месечеве фазе трају 29 и по дана или 354 дана за 12 циклуса.
То је једанаест дана мање од колико их има у години, тако да се отприлике на сваке две године појави и тринеасти пун месец.
Ипак, свако ко се надао да ће видети плаву боју на Месецу биће разочаран - име није добио због боје, већ због тога што не улази у уобичајену шему именованих Месеца.
Различите културе широм света, попут америчких староседелаца, дају имена Месецу.
Узрок плавом Месецу су ситне честице прашине у атмосфери.
Ове честице расипају светлосне зраке, али не једнако.
Бели зрак је хетероген, састоји се од више разнобојних зрака од којих сваки има своју таласну дужину.
Последњи плави Месец био је у августу 2012, а следећи ће бити 2026. године.
Комбинација плавог Месеца и Супермесеца је много ређа и на њу ћемо морати да чекамо до 2037.
Извор: Кућа добрих вести/Медији
Видак Раичевић је докторанд на Природно – математичком факултету Универзитета у Новом Саду и не само то, добитник је престижне награде „Михајло Пупин“ коју додељује Матица Српска.
