Ако имамо било чега у овој земљи у изобиљу, то су првенствено научни таленти. Славу наше науке пронео је пре сто година ненадмашни геније Никола Тесла, а за њим су уследили и многи наши чувени научници: Михаило Пупин, Милева Марић Ајнштејн, Јован Цвијић, Михаило Петровић Алас, Јосиф Панчић и многи други. Стога можемо са правом да очекујемо много добрих вести на пољу науке.
Наш превасходни циљ је афирмација младих научника, ђака и студената као и уопште српске науке у свету. Такође ћемо радити на презентацији мало познатих радова нашег генија Николе Тесле јер за то постоји велики интерес у свету. Пратићемо и најновија научна достигнућа и текуће научне трендове у свету.
Наша сарадња биће и у области иновација и проналазаштва. Пратићемо активности разних савеза проналазача у земљи и иностранству као и Завода за интелектуалну својину у области заштите ауторских права и могућности заштите истих у иностранству.
Никола Тесла је на планетарном нивоу симбол науке. Стога, с обзиром да је Србин по пореклу имамо ту привилегију да се дичимо нашим земљаком дајући његово име нашој научној рубрици.
Амбасада Египта у Београду је у сарадњи са Карић фондацијом организовала посету светски чувеног египтолога Захија Хаваса Србији, која је обухватала предавање о недавним открићима фараонске цивилизације, као и посету Народном и Афричком музеју у Београду те сусрет са личностима из водећих културних кругова.
У оквиру манифестације art+neuroscience одвијају се две занимљиве радионице, на којима ће се изводити прави научни експерименти и разговарати о феномену вида.
Студентски парламент Машинског факултета oрганизује вечерас у 19 часова на Машинском факултету у Београду у свечаној сали 211 да упознате наше звездобројце, највеће умове 20. Века: Михајла И. Пупина, Николу Теслу и Милутина Миланковића.
Међународни фестивал иновација,знања и стваралаштва „Тесла фест“ и Међународна конференције о интелектуалној својини, одржаће се у суботу 12.октобра у 11 часова у амфитеатру СПЦ Војводина.
Фонд за иновациону делатност расписао је јавни позив за доделу бесповратних средстава за развој иновативних производа, услуга и технологија кроз Програм раног развоја и Програм сарадње науке и привреде.
Последњи септембарски дани протећи ће у знаку десете Европске ноћи истраживача, највеће до сада.
Више од 80 истраживача из преко 20 земаља, ангажованих у оквиру ЦЕРН-ове колаборације АТЛАС, боравиће ове недеље у Београду где се одржава међународна радионица ATLAS Standard Model Workshop. Ово је први међународни скуп у физици честица који се одржава у нашој земљи од како је Србија ове године постала пуноправна чланица ЦЕРН-а.
Живот у океану, ма колико био чудесан за посматраче, становницима доноси многа ограничења. С обзиром на то да се светлост другачије понаша у овој оптички густој средини, водене животиње на пример, не могу тако добро да виде као ми на копну.
„Могућност да спознамо свет око нас, или прецизније да га научно спознамо, сигурно представља најлепше, готово чудесно својство Универзума. ‘Чудесно’, казаћете, ‘то уопште није научна реч, већ нешто што мирише на религију!’“, пише академик Алексеј Старобински, овогодишњи добитник престижне Диракове медаље и један од водећих руских космолога данашњице.
Европска ноћ истраживача одржаће се у нашој земљи по јубиларни, десети пут, а тог 27. септембра све од 15 часова до поноћи овој научној авантури придружиће се највећи број градова до сада – чак 29.