Бисер Јонског мора огрнут је зеленим капутом и плени својим величанственим плажама: Порто Казики, Егремни, Агиофили, Амоусо, Мегали Петра, Катисма, Милоши многе друге. Непроходност путева који воде до њих је само додатни изазов који мами туристе, обећавајући вишеструку награду. Веома скроман аутобуски превоз, узани, неасфалтирани путеви, зову оне најхрабрије да се отисну у авантуру освајања чудесних плажа.

Оно што плаже на западној страни острва чини посебно занимљивим јесу огромни, гигантски таласи и борба – ви против таласа, у којој ћете сигурно бар једном изгубити и наћи се под водом. Друго што морате обавезно урадити док сте на западу-доживите филмски залазак сунца, на било којој од плажа.

Ми смо га посматрали на плажи Егиалос. Крв црвена боја мора које се пресијава попут бисера и мајушно сунце које се стапа са њим, призор је који романтичне душе на овом острву једноставно не смеју да пропусте.И наше победнице се крију управо овде…

Дефинитивно, мис Лефкаде је Порто Казики. На путу до ње откривате чари и осећате адреналин који буди брдовити предео острва. Успут ћете бити добродошли у симпатичне градиће уткане у шумовите пределе, који одишу духом и традицијом Грчке, а можете купити и неке домаће производе или застати код видиковаца који одузимају дах.

Пре него што се спустите низ степенице на саму плажу, застаните иуживајте у чарима ове лепотице посматрајући је са интересантног каменог мостића и стене на којој ћете приметити и једно веома необично дрво, које је са разлогом постало невероватно популарно. Нема особе која је освојила ову плажу, а да се није сликала са њим, док им позадину краси наша Мис. Како бисте избегли гужву и бројне туристе и на миру уживали у овим нестварним призорима, саветујем вам да Порто Казики посетите у раним јутарњим сатима.

На западном делу острва се налази и прва пратиља мис Лефкаде – плажа Егремни, највећа на овој страни. Широка плажа са тиркизно-плавом бојом воде. До ње води 375 степеника, а за награду када их савладате добијате најукуснији гирос, за свега 2,5 евра.

Најлошија плажа, али не и мање вредна за посетити на овој страни острва је Егиалос.

На јужном делу налази се друга пратиља мис Лефкаде – Агиофили. До ње се долазисамо неким издржљивим аутом или што је најсигурније – снагом воље и жеље и сопственим ногама. Дуг и исцрпљујући пут се исплати када угледате ту лепоту: прозирна, светлоплава боја воде у плићаку, коју делите само ви и рибице. Стене различитих облика стидљиво вире и позирају из тог плаветнила, спремне за нова дружења и фоткања са вама. А оне велике и већ, може се рећи, искусне стене које воле да се хвале и показују изван воде, чекају да их они одважни испробају неким новим скоком у магичне дубине Јонског мора.

Најуређеније плаже

Најуређенија плажа, до које се може доћи аутобусом, јесте Катисма. Мени која сам изгледа развила опасан авантуристички дух док сам била тамо, ова плажа се није нарочито свидела, баш због те претеране уређености. Опет, то не мора и не треба да значи да се вама управо она неће свидети.

Иза маленог града Агиос Никитаса и његове дуге поплочане главне улице препуне белих кућа украшених цвећем, крију се степенице које воде до брда и пута који нас доводи до фамозне плаже Милош. Зашто се она истиче у односу на друге такмичарке овог конкурса? Због тога што постоје само два начина да се дође до ње – морским путем или пешке стрмим путељком.

Још једна посебност: главна улица, која се попут црвеног тепиха шири ка мору, има једну једину клупицу, на којој тачно могу да се замислим како читам неки стари класик, испијам вино и чекам спектакл звани залазак сунца.

Плажа Василики је моја победница, која је у потпуности освојила моје срце и то због чињенице да можете да препешачите пола мора, трчите, играте се, а да притом током свих ових активности газите по меканом песку. Овде, као и у Нидрију, можете да се опробате у воденим спортовима.

Плажа у Нидрију је узана, пренатрпана кафићима, поприлично удаљена од нашег апартмана, а уз то сам управо овде имала искуство пливања са медузама, па и не треба да вас чуди што мисе најмање свидела. Међутим, када одмакнете од градске плаже и кренете ка плажи Периђали, открићете још једну плажу која је много лепа. Ујутру је вода бистра, може да се плива и има доста туриста и водених атракција.

Мис фотогеничности и мис талента

На мене је велики утисак оставила и Паша, коју без предомишљања проглашавам за мис фотогеничности, посебно због једног благо нагнутог дрвета које нам је правило диван хлад. Осећате се као да сте на Малдивима, окружени зеленилом, поглед у бескрајно плаво море, мир и тишина, ослушкујете мелодију таласа која вас опушта и храните своју енергију хипнотишућим и очаравајућим приобалним мирисима и звуцима. Уколико сте пропустили да се сликате са стидљивим стенама у Агиофилију, онда то можете урадити и овде.

Плажа Периђали се надовезује на Нидри и умногоме јој наликује. Са друге стране, Десими плажа због своје усамљености ствара утисак да сте одвојени од остатка света, да сте ту само ви и пучина, што је чини невероватно привлачном и егзотичном.

Амоусо и Афтели личе на њихову супарницу Агиофилипо боји воде, али оно што их ставља иза ње је та њихова уређеност, због кафића, лежаљки, паркинга…Иако сам и до њих држала нокте заривене у седиште и једва чекала да стигнемо, ниједан пут се не може мерити са оним који води до Агиофилија.

Мис талента је јединствена плажа по имену Каваликефта, која се истиче у односу на остале због мини стенограда у води, због ког вам је загарантован скок адреналина. Ви сте попут Индијане Џоунса који прелази све те препреке, залази, пење се и плива око њих, док вам море и таласи бибере ту мисију и не дају вам да изађете напоље.

Извор: Кућа добрих вести/pslanguagecafe.com