Кућа Добрих Вести

Login

Сеоски туризам у Шумадији

Оцените овај чланак
(2 гласова)

VinogradiDFIDJIFDJFIDКако каже песма Мирослава Илића посвећена Шумадији: „Тамо где је Рудник, Милановац град, Крагујевац, Топола, Космај, Београд“, тако и путовање у средиште Србије не може да почне без одласка у више градова, варошица и села.

 

Јер, величанствена места која су својом историјом обележила претходне векове, манастири и цркве који чувају православље, гастрономија која иза сваког ћошка мами својом аутентичношћу и, пре свега људи и њихова душа, гостољубивост и приче, могу да учине боравак у овом крају Србије упечатљивијим него што су туристи можда очекивали.

 

У Шумадији не треба журити, већ све лагано густирати, ослушкивати, истраживати, успорити време и уживати. То је, у ствари, спори, зелени и здрави туризам, преноси утиске портал Приче са душом.

 

Јанин рај код Kрагујевца

 

Када су пре 14 година одлучили да проведу лето у тек саграђеној кућици на плацу који су претходно купили, Драган, Светлана, Невена и Јана Цветковић ту су и остали. Стан у Крагујевцу издали су подстанарима и заменили га новим животним простором у викенд-насељу Петровац, на 5 км од града. Временом су градили део по део тако да данас, између сталог, имају и две куће, стари млекар, пластеник, бунар и штале.

 

Драган обожава животиње, па на овом плацу живе и украсне птице, зебе, фишери, патке, кокошке, као и козе, мангулице, пси, мачке, пони, а захваљујући посвећености његове супруге Светлане цвећу и природи имање је добило посебан изглед, за који њихови пријатељи кажу да је рај.

 

Млекар им је поклонила женина бака, па су га пренели из села Врбета, код Гледићких планина, недалеко од Груже, а нову кућу у којој су ресторан-сала и кревети за туристе сазидали су од 4.000 старих цигли. Гостима у Јанином рају домаћини припремају храну од намирница са свог имања, од органског поврћа и меса, али и козјег сира и јаја препелице, најтраженијег производа. Њихова фејсбук страница је ОВДЕ.

 

Драган Цветковић из Јаниног раја са уредником сајта Приче са душом Ненадом Благојевићем.

 

Дестилерија Певац у Цветојевцу

 

Винске и ракијске туре постају саставни део понуде у Шумадији, а туристи најчешће после обиласка културно-историјских знаменитости сврате на дегустацију, пре повратка својим кућама.  

 

За ову прилику одабрали смо дестилерију Певац чији погон се налази крај Крагујевца, у селу Цветојевац. Производни капацитет достиже 100.000 литара годишње, а од тога 60% се извози у иностранство. У овом подруму већ 11 година туристима се нуде ракије аутентичних укуса дуње, крушке, шљиве, малине, кајсије, лозе и шљиве. Оно што је екипи Прича са душом „запало за око“ (а и за непца) је ракија „Златни Певац” са јестивим 23-каратним листићима злата. Занимљиво је и да је власник Певца Крагујевчанин који је купио имање у Цветојевцу, саградио дестилерију и направио нову туристичку атракцију.

 

Пешачке стазе на Бешњаји

 

Ко жели да пешачи и да испроба чари здравог, зеленог и спорог туризма, у Шумадији ће имати избора. У Крагујевцу и околини туристи најчешће бирају уређене стазе на планини Бешњаји, познатијој под именом „ваздушна бања“, а чији највиши брх износи 613 метара, или нешто даље, на Гледићким планинама (922 м), између Крагујевца, Груже и Левча.

 

Андреј Ивошев из Планинарско-еколошког клуба Гора из Крагујевца, рекао је за Приче са душом да на Бешњаји постоји сплет маркираних стаза за туристе, да се приликом пешачења пролази поред прелепог кањона, као и да је уређен локалитет Ђурина чесма, где је учионица на отвореном, за најмлађе.

 

Капетанови виногради поред Тополе

 

У Капетановим виноградима, код капетана Грегора Ферлуга и његове супруге Нене, власника овог имања, могу се пробати њихова вина, посетити виноград, појести домаћа јела у ресторану, али и попити домаћи сок или ракија. Ко жели, може да види стари разбој на којем су се некада ткали ћилими, у једној од дрвених кућица – вајата. Све је направљено онако како гости воле да им буде на одмору – топло, ушушкано и са стилом.

 

Ова породица решила је пре више од 30 година да се пресели из Београда у Шумадију, а плац по својој мери пронашли су на километар и по од Тополе. Код њих је све у знаку броја четири: на четири хектара смештена су четири бунгалова за преноћиште са четири звездице. Они чувају природу, не користе пластику и детерџенте. Труде се да послужују органску храну, а кажу да су им сви зачини домаћи, чак и лимунова трава! Резервишите свој боравак ОВДЕ.

                                                              KAPETANOVIVINOGRADI

 

Врх Букуље у Аранђеловцу

 

Ако је лето годишње доба током којег желите да упознате лепоте Шумадије, онда је реч о најбољем тренутку за посету Аранђеловцу. Смотра уметности „Мермер и звуци“ се баш тада дешава у граду под Букуљом, када је ова знаменита туристичка дестинација пуна туриста који долазе у бању да се одморе, да уживају у велнес програмима или у променади по парку Буковичке бање.

 

Пре одласка у пећину Рисовачу, у шетњу кроз станиште човека из леденог доба и једног од најпознатијих налазишта палеолита у Европи, попните се до осматрачнице на врху Букуље, одакле, са висине од 679 метара (660 м је надморска висина) можете видети комплетну околину Аранђеловца и добар део Шумадије. То је прави тренутак за паузу и сумирање утисака, довољних за први сусрет и упознавање са овом регијом, прелепом Шумадијом, која ће вам за кратко време прирасти к срцу.  

 

Базени и зоо-врт у Лужницама

 

Двадесет седам километара јужно од Тополе, односно 16 северно од Крагујевца налази се модеран комплекс за одмор, ушушкан и сакривен усред села Лужнице. То су етно-село и базен на једном месту. Необичан спој, али идеалан за развој зеленог, спорог и здравог туризма.

 

На педесетак метара од базена, по проласку кроз дрвену капију, наилазимо на језеро препуно локвања, зеленог растиња, цвећа, али и његових станара, лабудова. Ово је рај за децу јер су понији, јарићи, козе, кокошке необичних фризура на сваком кораку, али и добра локација за љубитеље селфија и занимљивих фотографија. Све делује као из бајке, многи посетиоци кажу да је скупо када се долази породично, али најбоље је да одете сами да се уверите у лепоту овог места.

 

                                     LUZNICEEEEEEERERE4343434

 

Манастир Каленић

 

Химна Сабора народног стваралаштва у Левчу каже „Прођох Левач, прођох Шумадију, ал’ не нађох за себе девојку“, а у порти манастира Каленић сваког лета одржава се традиционална манифестација под називом „Прођох Левач, Прођох Шумадију“. Ове године, првог викенда у августу биће обележен њен 50. рођендан, а поводом пола века постојања припрема се специјалан програм.

 

Средњовековни манастир Каленић датира из 15. века, споменик је културе од изузетног значаја, а у околини су и бројне цркве и манастири, археолошко налазиште у Жупањевцу, излетничка места.

 

На сабору културе, етнологије, стваралаштва и туризма сваке године бира се најлепша саборица, најлепша народна ношња, затим девојка са најдужом плетеницом (рекордерка је имала кику дугу 206 цм) као и мушкарци са најбрком (рекорд тренутно износи 110 цм).

 

Последња воденица на Сребрници

 

Мирослав Цицић је представник седме, а његови наследници осме генерације који одржавају воденицу у Страгарима. Некада је, у време Милоша Обреновића, на реци Сребрници било 68 воденица, а данас само једна. Ако посетите њихову воденицу не само да ћете видети како се брашно меље уз помоћ воде, већ и да га купите по повољној цени и то интегрално и пројино, од кукуруза, пшенице и ражи.

 

Попут воденице у којој се лагано окреће воденични точак, тако и гости не журе из Шумадије, већ прихватају њене благодети као своје. Јер после викенда у регији наслеђа и путоказа, шљиве и ракије, шуме и стазе, ко би се тако олако вратио у град, далеко од спокоја који га је занео?

 

Уколико кренете ка Руднику, обиђите и манастире и цркве у овом крају, грађене од 14. до 16. века: манастир Благовештење рудничко, Вољавча, манастир Светог Николе – Никоље рудничко, Враћевшница, Куманица, Петковица рудничка.

                          VODENICA                                                                                               

Дочек код Миљојке у Овсишту

 

У селу Овсиште крај Тополе, дочекала нас је породица Лукић. Госпођа Миљојка и њен супруг Верко, после заслужено стечених пензија у Швајцарској, вратили су се у родно место и посветили се сеоском туризму. Пошто говоре више језика, често имају и госте из иностранства, али признају да им у смештају предњаче домаћи туристи.

 

Кафа добродошлице, ракија и доручак за памћење. Нема чега није било на Миљојкиној трпези: од домаћег кајмака, чварака и ајвара до кајгане са поврћем и вруће лепиње. Све свеже, направљено са душом, мирише… Има ли бољег одмора и бега од града него у српским селима?

 

Госпођа Миљојка нам показује свој добро снабдевен и богат подрум, у којем туристи често пазаре и кући понесу понеки сувенир у виду тегле слатког од купина, ајвара, џема од шумадијских шљива или флашу сока од зове.

 

Први еко-хостел у Шумадији

 

На неколико стотина метара од Коњичког клуба Аранђеловац отворен је еко-хостел „Бранч“ у којем можете преспавати и упознати град под Букуљом или свратити на розе вино од органских купина из Вукосаваца. Собе су вишекреветне, у понуди је и једна приватна са брачним креветом, а љубазно особље потрудиће се да овде једете само домаћу храну произведену у Аранђеловцу и околини.  

 

За оне који су стално у канцеларијама и са лаптопом идеалан је антистрес пакет „двадесетоминутна шетња на коњу“ коју можете букирати у Коњичком клубу. Школа јахања за туристе отворена је током целе године, а да бисте је испробали није неопходно претходно искуство. Фејсбук страница хостела је ОВДЕ.

 

Гружанско језеро и ресторан “Мy soul”

 

За љубитеље воде, и не тако велике надморске висине, ту је Гружанско језеро, вештачко акумулационо језеро, изграђено осамдесетих година прошлог века за потребе Крагујевца и околине. Кајак или веслање су у припреми када је о гостима реч, док професионалци увелико вежбају насред језера. Сазнали смо да је спортски риболов дозвољен, али уз одговарајућу дозволу.

 

Чини се да је више туриста који бирају седење на клупи, гледање у воду или читање књиге него спорт. Занимљиво је да је на овом језеру регистровано око 180 врста птица, које се у појединим периодима године, кад је тишина, могу и чути. Освежење од врућина гости проналазе у ресторану преко пута, који, у складу са спорим туризмом и носи име „Моја душа“.

 

 

Извор: Кућа добрих вести/Приче са душом


Последњи пут измењено понедељак, 24 јун 2019 12:00

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија