Тренутно, Србија има 41 камп, с тим што ни у једној бањи у Србији не постоји аутокамп, јер је и последњи у Овчар бањи угашен.

Да време кампинг туризма у Србији тек долази, иако је он у свету већ увелико стекао верне поклонике, са сигурношћу тврди Владимир Ђумић из Кампинг асоцијације Србије, судећи према подацима којима ова асоцијација располаже.

„Последњих 15 година колико смо чланови Кампинг асоцијације Европе, ова област доживљава непрекидни раст у свету. Чињеница је да је све више произвођача покретних кућица за одмор, приколица, кампера, трејлера, брако приколица, шатора, врећа, примуса и разноразног прибора за удобнији боравак у природи. Крај воде, на планини, поред језера, усамљених рукаваца, речних острва од најфинијег песка, смештају се лети читаве породице или групе пријатеља и уживају у одмору у природи, најчешће далеко од урбаних средина. И све их је више, што је охрабрујуће – казује Ђумић. 

"Хајкинг, планинарење, цикло кампинг – области су у којима видимо шансу за експанзију туризма у Србији“, додаје.

„Ту су бициклистичке руте као што је „Еуро вело шест”, па кампови у Западној и Источној Србији, уз Дунав, потом велики градови Нови Сад, Београд.... који би требало да буду транзитни кампови. По броју кампова види се да се ствари „убрзавају”. Сада их има 41 и сваке године их је по 3-4 више, отприлике 10 одсто годишње. Додуше, многи се и затворе, јер нема довољно брзог обрта средстава, ма како мала улагања била у почетку“.

У транзитном кампингу бисмо могли да будемо једна од водећих земаља у Европи, али не користимо много те предности, поготову на коридорима 7 и 10. Ђумић каже да је довршио пројекат по којем би уз сваку НИС-ову бензинску пумпу био постављен и мали транзитни камп, али то није заживело.

“Кампинг би требало да буде озбиљан приоритет у стратегији развоја туризма, јер смо транзитна земља”, наглашава Ђумић.

„Могли бисмо да отварамо кампове на лепим местима наше земље и да свако домаћинство може да буде камп одмаралиште. Ми немамо море али имамо језера, планине, бање… Нажалост, тренутно ни у једној бањи у Србији немамо ауто-камп, јер је и последњи у Овчар бањи угашен”.

Чини се, ипак, да се све своди на приватну иницијативу, мада се наши људи изгледа још увек не усуђују да крену у овај посао, који не захтева велика улагања, а може да донесе већи приход од издавања соба.

“Еколошки је прихватљивије да се поред језера, реке, на планини или на неком видиковцу изгради камп, него хотел, ресторан, пансион или одмаралиште – каже Ђумић. – Бржи је поврат инвестиције, а ризици нису превелики. Сви људе које смо водили на путовања по Словенији и Хрватској да виде како се то код њих ради, започели су са кампинг туризмом. У Словенији се отварају кампови крај река и језера, на планинама, као у Немачкој. Битно је да наши људи схвате да инвестиција у камп не може да се врати за годину дана, већ је то дугорочни пројекат. Ми смо у светским оквирима „врџин (невина) дестинација”, јер код нас кампинг још увек није индустрија, већ доживљај групе и појединаца на атрактивним местима у природи. Сви они који су боравили код нас, одушевљени су природом и гостољубивим домаћинима који су их освојили за сва времена. Зато се и враћају. Али морамо да им направимо места да имају где да се врате и да доведу пријатеље. Идеални су мали кампови за до 30–40 туриста, а не од 100 или више, јер то није циљ Србије као врхунске камперске дестинације”, нагласио је Владимир Ђумић.

Куће на точковима

Од средине 20. века, експанзијом аутомобилске али и индустрије путовања, куће на точковима (кампери и трејлери), постале су популарне на читавој планети. То нису само класични кампери или приколице, него права мала луксузна царства за путовање на точковима у којима може и да се живи. Могу да се паркирају поред језера, на плажи, брду с којег пуца поглед на град, реку или долину. Ненад Андрић из Руме, заљубљен у куће на точковима, годинама је путовао са породицом а онда отворио своју малу „ергелу” сјајних трејлера, познати „Етно– камп” Андрић крај Руме, чувен и на транзитној ауто-кампинг мапи Европе. Сада издаје али и продаје ове сјајно уређене кућице на точковима.

Каже да је потражња из године у годину све већа и да се људи одлучују на куповину ових малих луксузних вила на точковима пред пензију, решени да остваре снове и путују светом, са кућом на точковима. Млађи свет углавном изнајмљује ове просечно осам метара дуга луксузна возила. Изнајмљивање у шпицу летње сезоне кошта око 120 евра на дан, у зависности од модела и степена луксуза који желите да имате. Изван пуне сезоне цена је нижа, а у цену су укључени плин и сва чишћења пре и после завршеног најма. Одлазе људи и по месец – два на одмор: до мора, на острва Грчке али и код нас, на реке, језера... Рачуница је проста, ако на одмор пође четири до шест особа, то је неупоредиво јефтиније од класичног агенцијског аранжмана. Нови кампери коштају око 50 хиљада евра али имају дугогодишњу гаранцију и људи који их купе за себе, никада их не продају, већ само мењају за веће.

Извор: Туристички свет