Најважнији циљ манифестације је да поврати важност шљиви – подгорској и српској најраспрострањенијој воћарској култури, затим да допринесе унапређењу шљиварства на овом подручју, као и да кроз бројне сајамске садржаје афирмише и све друге ресурсе и потенцијале којима општина Осечина располаже не само у овој већ и у другим областима.
За све оне који су заинтересовани за излет у Осечину, организација Serbian Adventures организује пут из Београда.
Активности које су планирае су посета Сајму шљива, цркви у Осечини, спомен-комплексу посвећеном потпуковнику Миленку Павловићу у Горњем Црниљеву, цркви у Пецки, цркви-брвнари у Скадру као и обилазак Тешмановог конака.
Ово место красе две цркве и оне ће се прве обићи. Нова црква, посвећена Светом Вазнесењу Господњем, саграђена је у периоду између1935. и 1940.године, док је стара подигнута почетком XVIII века. Турци су је више пута палили а Срби обнављали. Зидана је од камена и покривена дрветом, па стога представља прелаз од дрвеног храма према оном од чврстог материјала.
Одлази се до сајмишта, где ћете имати на располагању два сата за обилазак и слободне активности. Током посете Сајму шљива можете посетити и етнографску изложбу „Златне руке“, на којој је представљена материјална и нематеријална културна баштина, не само осечинског краја већ и целе Србије.
На штандовима се излажу и продају рукотворине, специјалитети домаће кухиње (разна јела од теста, џемови, слатка, сокови...) и слично. Такође, можете се опробати у изради разних предмета или посматрати како се они праве. Иначе, у суботу се одржава и такмичење у говору здравица посвећених шљиви.
У галерији је изложба слика са овогодишње ликовне колоније која се одржава у Осечини, дојк је у музеју изложена поставка посвећена историји осечинског краја током ратних операција од 1912. до 1918. године.
Привредни субјекти из Србије и околних земаља представљају своје производе из области пољопривреде, шљиварства и других привредних грана. Запажен је и наступ пољопривредних газдинстава из Осечине, који овом приликом излажу производе од воћа и поврћа произведене на њиховим имањима. Сви ови производи могу се испробати и купити по повољним ценама током трајања Сајма.
У 12.30 наставља се облиазак. Одлази се до Горње Црниљеве да се ода почаст трагично преминулом потпуковнику Миленку Павловићу, који је 4.маја 1999. полетео уместо свог млађег колеге и упустио се у неравноправну ваздушну борбу с НАТО авбионима. Погинуо је погођен са три ракете. Овде, у његовом родном селу, подигнут је спомен-комплекс који сведочи о његовом херојству у одбрани наше земље.
Потом се обилази спомен-црква са костурницом у Пецкој освештаној 17.10.1934. и посвећеној Успењу Пресвете Богородице. Унутрашњост цркве краси велики лустер направљен од чаура, граната и сабљи пронађених у Пецкој и околини, заосталих од ратних операција. Црква је реновирана 2017. године и под заштитом је Завода за заштиту споменика културе.
Следи посета цркви-брвнари у Скадру, једној од најстаријих дрвених цркава у западној Србији. Црква је посвећена Вазнесењу Господњем. Током своје дуге историје, више пута је рушена, спаљивана и пљачкана, али ју је локално становништво стално обнављало. Последњи пут ју је разорила аустроугарска војска током Првог светског рата. Због тога се као велика вредност чувају и с поносом показују њене иконе, дело познатог иконописца Петра Николајевића Молера, као и бронзано кандило сачувано од разарања и пљачки. Особеност ове цркве јесу и „собрашице“, дрвене кућице које су подизале имућније породице и у њима примале госте за време вашара и црквених празника. Данас је гостима на располагању једна сачувана собрашица. Иначе, црква је под заштитом Завода за заштиту споменика културе.
Након цркве у Скадру, обилази се Тешманов конак у селу Баставу. Припадао је Тешману Солдатовићу, угледном трговцу и устанику. За време владе Милоша Обреновића, он је био старешина среза рађевског и члан Исправиченства окружја подрињског. Комплекс аутентичних зграда из прве половине XIX века чине: конак, начелство, три вајата, амбар, велика магаза, млекар, кош, хлебна пећ, пушница, хладњак и приземна кућа. Конак је сврстан у споменике од великог значаја и представља сведочанство развоја српске власти и администрације с почетка XИX века.
По повратку у Осечину, следи слободно време за ручак. У току поподнева на улицама Осечине одвија се карневал који се завршава вечерњим концертом на отвореном.
Повратак у Београд у вечерњим сатима.
Излет субвенционише туристичка организација Осећине и Општина Осечина.
Извор: Кућа добрих вести/Serbian Adventures