Сваки простор не мора да буде место, али свако „место“ заузима неки простор. Хотели, нарочито њихов јавни део, ресторани, барови, холови, читаонице, у прошлости а и данас, јесу места окупљања и друштвених дешавања.
Често имамо прилику да видимо и другачију слику. Велики хотели, ресорти, уколико нису добро организовани и дизајнирани, представљају оличење не-места, простора без идентитета, лица и адекватних друштвених активности. Ова „опасност“, постоји и за мање или градске хотеле, где је осећај празног и несадржајног простора често последица неадекватног управљања, али и лоше организације и дизајна.
Креирање идентитета „места”
Веома познати хотели, нарочито они са богатом традицијом, идеални су „магнети“ за друштвена дешавања, тако да их можемо сматрати плејсмејкерима, како у свом непосредном окружењу, тако и у ширем смислу. Осим што окупљају локалне групе друштва понудом различитих дешавања, туристи из других делова света, бирају своју дестинацију да би одсели или осетили „дух места“ одређеног хотела. Хотел Њалдорф Асториа у Нењ Yорк-у, свакако је један од таквих хотела. Изграђен је 1931. године, као највиши и највећи хотел на свету, због чега је убрзо достигао репутацију „иконе“ међу хотелима. Својом грандиозном архитектуром и претенциозним дизајном у „арт децо“ стилу, наметнуо је да га светски кругови високог друштва препознају као „своје место“.
Хотели могу да буду пројектовани и изграђени са намером да постану „иконе“, али не постоји идеалан рецепт за постизање успеха на глобалном нивоу. Ипак, нека правила, која могу да воде ка успеху пројекта удобног, пријатног и хотела који „живи“ постоје.
Локација хотела
Локација хотела може да игра велику улогу у креирању „духа места“. Уколико је локација ствар избора, свакако је најбоље позиционирати хотел у зону града која је већ довољно витална и фрекфентна. Сам центар града са трговачким, пословним и културним садржајима, сигурно је добра позиција за хотелски објекат, као и зоне у градовима које су богате различитим садржајима. Смештање хотела, као квалитетних садржаја, ван центара градова, може бити везано за квалитетно природно окружење и природне лепоте.
Добар избор за локацију хотела, који се може сматрати кључним елементом у „доношењу“ идентитета и покретању „живота“ места, јесте и простор у ком се планира ширење града, али и девастирани урбани простори намењени реконструкцији и ревитализацији. Ово се, нарочито односи на зоне које су део већих планова и захвата у изградњи.
Организација садржаја, унутар хотела, и у односу хотела и јавних простора, такође подлеже одређеним правилима. Ресторани, клубови, јавни садржаји треба да су лако доступни и видљиви свима, и независни у односу на смештајни део. Неки од стручњака за хотелијерски „плацемакинг“ предлажу да се наведени простори издају, и у организационом смислу буду независни од остатка хотела, како би својом „различитошћу“ допринели социјалним инетракцијама у хотелу и око њега.
Архитектура и дизајн
Архитектура и дизајн играју веома важну улогу у креирању доживљаја „места“ у хотелу или доживљавању хотела као „места“. Репрезентативна аркитектура је омиљена и најчешће се примењује како би неки хотел био широко препознатљив. У пракси значајних туристичких дестинација које се такмиче за своју позицију код клијената на светском нивоу, приликом пројектовања хотела ангажују се звучна имена у свету архитектуре, позната и као „старцхитецтс“. Оваква здања подразумевају значајно висока улагања, међутим, показало се да се инвестиција убрзо и исплати, и да су овакви хотели изузетно економски исплативи.
Хотел “Морпхеус” у Мацау, у Кини, чији дизајн потписују Заха Хадид Арцхитецтс, пример је изузетно атрактивне, необичне архитектуре. Овај објекат је, у савременом смислу грандиозан, „инстант“ препознатљив, осим у спољном изгледу, тако и у дизајну ентеријера, који се преплиће и надовезује на екстеријер. Међутим, одређени архитектонски стил, сам по себи није довољан да хотел буде препознат као „место“, и кроз експлоатацију у будућности ће се показати ниво успеха овог пројекта.
Простор који „живи“
Иако је значајно, у маркетиншком смислу, бити видљив и препознатљив у ширим оквирима, такође је могуће дизајнирати и изградити успешан хотел и у мање амбициозним подухватима. Хотел се може сматрати „местом“ дешавања и окупљања и на локалном, свакодневном нивоу. У дизајнерском смислу, треба да буде удобан, без обзира на ниво и категоризацију, и да, архитектуром комуницира са окружењем и клијентелом којој шаље поруку. На овај начин, он постаје простор који „живи“ и као такав може да постане пожељна дестинација и широј клијентели.
Планирањем и организовањем нових, на први поглед, необичних садржаја у котелима може се креирати посебан „дух места“. Арт студији, уметничке или занатске радионице, мултифункционални простори за културна дешавања, уз стандардне садржаје који се везују за хотеле – спа и њелнесс центри, конгресни простори, могу у исто време допринети рентабилности и препознатљивости хотела.
Креирање хотела као „места“ окупљања, сусрета, дешавања, интеракција, сигурно је добар пут ка успеху и „брендирању“. Важно је одредити на ком нивоу се делује, и којој клијентели се обраћамо, како би се у складу са тим осмислио дизајн и маркетиншке стратегије. „Placemaking“ је холистички приступ, који укључује визуелни, амбијентални, симболички и доживљајни аспект, па му тако свеобухватно и интердисциплинарно треба и приступити.
Извор: Туристички свет