До Богора постоји више путева, а споредни су често најзанимљивији. Министарство туризма Индонезије и амбасада те државе у Београду, домаћини групи новинара из Србије, одлучили су ради ефикасности да користимо аутопут којим је средином радног дана довољно између 40 и 60 минута да се из Џакарте стигне у Богор. У време најгушћег саобраћаја треба од 80 до 120 минута. Викендом и празницима то путовање може потрајати и до три сата.

Већим делом пута уживали смо у погледу на моћну вулканску планину Салак, са највишим врхом од 2.211 метара. Салак је стратовулкан са последњом ерупцијом забележенома 1938. Страто, или композитни вулкан, је конусног облика, саздан од многих слојева очврслих лаве, тефре (свеколики избачени вулкански материјал), камења и пепела.

Планина Салак изведена од санскртске речи Салака значи "сребро", отуда „Сребрна планина“. Но, благу језу је изазвало подсећање на чланак у дневнику на енглеском језику „Џакарта пост“ из 2012. да је планина Салак " гробље авиона ".

Између 2002. и 2012. било је седам ваздухопловних несрећа око те планине. Најтежу је представљао пад руског авиона Сухои Суперџет 100, који је 9. маја 2012.ударио у Салак током демонстрационог лета, и тада је страдало свих 45 људи у њему. Високе турбуленције и брза промена временских услова на планини се наводе као фактори који су допринели вишеструким падовима летилица у том подручју.

Богор је део огромног Џабодатабека

Богор је "бо" у огромној конурбацији Џабодатабек (градови Џакарта-Богор-Депок–Тангеранг–Бекаси). Конурбација је регион настао спајањем више градских области да би формирао непрекидно – урбану и индустријски – развијену област.

То подручје Велике Џакарте је дом за преко 29 милиона становника, по чему је она сврстана у 28 мегаградова у свету. Очекује се да ће у Великој Џакарти кроз 30 година бити 50 милиона становника.

По броју становника Богор је 14. највећи град у Индонезији, земљи која има преко 270 милиона становника. Град је, према последњој званичној процени из 2018. имао 1.096.828 житеља. Са просечно 8698 људи по квадратном километру, Богор је један од најгушће настањених градова на свету.

Богорска регија се сматра “спаваоницом” северније Џакарте. У регији живи преко пет милиона људи на 2.663,83 квадратних километара.

Становници Џакарте кажу како је Богор различит од метрополе у којој прашина, дим и друге суве честице затамњују небо. У Богору је ваздух чистији, свежији, хладнији, улице су зеленије. Град и околина су окружени бујним брежуљцима и планинама, чији врхови као да су увек у магли.

Опет, Богор и још два значајна града из регије, Ћиањур и Сукабуми се на истоку, југу и северозападу налазе у комплексу вулкана, У њима, као и њиховим предграђима која се брзо развијају, живи око четири милиона људи, многи у подножју вулкана.

Вулкани у Богорској регији нису наведени као неки из Декаде вулкана и не претпоставља се да би изазвали велике ерупције. Но, с обзиром на близину великих активних вулкана подучје се сматра веома трустним. То, као и мноштво становника буди страхове од озбиљних последица уколико се заиста догоди велика ерупција.

"Кишни град" Богор

Богор носи надимак "Кишни град" (Кота Хуђан), због честих падавина. У њему скоро увек пада киша, чак и усред сушне сезоне. Уопште, град и околина имају климу тропске прашуме.

Статистички гледано, то је град са највише падавина на Јави, главном и најнастањенијем острву у Индонезији, која је највећи архипелаг на свету са преко 17.500 острва, хриди и стена. Годишње у просеку у Богору падне 4086 милиметара кише по квадратном метру. Богор је рекордер и по броју дана са грмљавинама, преко 320 током године. Највише кише пада између децембра и фебруара.

Мештани шаљиво саветују да туристичка одредишта треба обилазити ујутро, јер ће, гарантовано, поподне падати киша. Љубитељи Богора ће опет рећи да је већим делом дана суво; киша пада само у великим провалама облака касније у току дана. По њима, чак је пријатније шетати док киша ромиња. Ми смо имали срећу да током непуна 24 часа у Богору и околини не падне ни кап кише.

Смештен на 290 метара надморске висине, Богор је приметно хладнији од нижих подручја дуж екватора, па тако и у приобаљу Јаве. У Богору је просек максималних температура 25,9 степени Целзијусових, а у Џакарти 32,2 степена.

Отуда у околини Богора многи Индонежани који то могу да приуште, имају виле. Некада место лепоте, централни Богор је брзи развој претворио у загушени неред. Но, још увек је могућ поглед на реке, канале, куће са црвеним кровом, џамије, цркве, дрвеће, цвеће и на оближњи Салак.

Историја Богора

Прво помињање насеља у садашњем Богору датира из петог века. Био је то део Таруманагаре, једне од најранијих држава у историји Индонезије. У средњем веку, град је служио као главни град Краљевине Сунда.

Наредбом из 1746. холандског генералног гувернера, насеље колонијалиста звано Палата и девет локалних спојени су у административну целину Буитензорг (на холандском "без бриге"). Отприлике у исто време, први пут се помиње Богор као локално име насеобине. Верује се да потиче од јаванске речи „богор“, шећерна палма, или зато што су локални становници погрешно изговарали назив „Буитензорг“.

Град је нагло растао у касном 18. и раном 19. веку. Развој је био делимично подстакнут привременом британском окупацијом Холандске источне Индије између 1811. и 1815. Британци су се искрцали на Јаву и друга острва у теснацу Сунда како би спречили да их заузме Наполеонова Француске која је тада покорила матицу Холандију. Заповедник британске администрације Стамфорд Рефлс преселио је административни центар из Батавије, данашње Џакарте, у Буитензорг.

Буитензорг је 1904. формално постао административни центар холандске Источне Индије. Међутим, истинско управљање остало је у Батавији. Коначно, 1924. Буитензорг је проглашен центром провинције Западна Јава.

Савремени Богор

Данас Богор има значајну улогу у културном, научном и економском развоју четврте најмногољудије државе на свету, посебно, западне Јаве. Делом је то због наслеђене инфраструктуре из колонијалног периода. Такав посебан положај додатно је ојачан преображајем некадашње летње резиденције холандског генералног гувернера у летњу палату председника Индонезије.

Од када је Индонезија прогласила независност 1945, град је редовно био домаћин различитих међународних скупова. Палата Богор је била место где су 1954. петорица азијских лидера, из Индије, Пакистана, Цејлона (данашње Шри Ланке), Бурме и Индонезије одржали припремни састанак, тзв. Богорску конференцију и одлучили да сазову Прву азијско-афричку конференцију у Бандунгу. Конференција у Бандунгу одржана наредне године сматра се једним од изворишта покрета несврстаних земаља.

У Богору су развијани аутомобилска, хемијска и прехрамбена индустрију. Подручје око града се користи за пољопривреду. У колонијална времена, у Богору су се, углавном, бавили узгојем кафе, добијањем гуме и обрадом висококвалитетног дрвета. Хемијска индустрија је никла крајем 19. века, а производња метала и аутомобила 1950-их, током индустријализације независне Индонезије. На крају 2009. бруто регионални производ износио је 12,249 билиона индонежанских рупија (ИДР, приближно 1,228 милијарди америчких долара), а инвестиције 932,295 милијарди ИДР.

Богор, значајан образовни и истраживачки центар у Индонезији

Богор је један од главних научних, образовних и истраживачких центара у Индонезији и у њему је стопа писмености житеља од 98,7 одсто, прилично висока за Индонезију. Од почетка 19. века у граду су постојале лабораторије и професионалне школе усмерене првенствено на побољшање ефикасности колонијалне пољопривреде.

Сличан профил академске и истраживачке активности задржан је у Богору пошто је Индонезија стекла независност. Најснажнија научна подручја су пољопривреда, биологија и ветерина. Главни образовни и научни центар од највећег националног значаја је Универзитет ИПБ (Институт Пертаниан Богор). ИПБ, поред образовних објеката, укључује и десетине истраживачких центара и лабораторија.

Богор је домаћин глобалног седишта Центра за међународно шумарско истраживање (ЦИФОР), међународне организације која се бави истраживањима у шумарству и људском развоју. Седиште Организације за очување птица и њихово станиште је, такође, у Богору.

Богор је један од водећих градова Индонезије по броју музеја, од којих су неки међу најстаријим и највећим у земљи, а препознат је и као најатрактивнији туристички град у земљи која је једна од будућих сила у тој привредној грани. Према последњим расположивим подацима, град и околину годишње посети око 1,8 милиона људи, од којих су више од 60.000 странаца.

(Наставља се)