Кућа Добрих Вести

Login

Све веће интересовање за "спавање под ведрим небом"

Оцените овај чланак
(2 гласова)

PixabeykampingdfdfdfdffdПандемија је изменила туристичке навике у целом свету, а свет је просто полудео за камп кућицама, шаторима, врећема за спавање и природом.

Само у Немачкој, главном европском тржишту, у мају је регистровано више од 10.000 нових кампера што је раст од 32 одсто у односу на прошлу годину. Кампинг туризам је и велика шанса Србије, а ове године повећано је интересовање за "спавање под ведрим небом". Шта Србији недостаје како би кампинг туризам заживео?

 

Председник Кампинг асоцијације Србије Владимир Ђумић је, гостујући у Јутарњем програму РТС-а, навео да је у Србији повећано интересовање за "спавање под ведрим небом", као и да је пандемија утицала на то.

 

„Негде свест људи се подигла по питању потребе да се иде у природу и да се мало вратимо ономе што је саставни део нас, а то је природа“, истиче Ђумић.

 

У великим европским земљама кампинг туризам представља више од 25 одсто укупног туристичког промета. За Србију важи да има потенцијала, али да је кампинг туризам наша неискоришћена шанса. Ђумић истиче да се потенцијал за кампинг туризам у Србији не користи довољно.

 

„Далеко смо од тих 25 одсто, нажалост, иако имамо потенцијал можда већи него читава остала западна Европа. Све земље бивше Југославије готово да су савршена дестинација за кампинг и Европљани и европски кампери то воле. Домаћи кампери су почели да схватају предности и могућности да можете да кампујете на предивној обали неке реке, а имамо их толико лепих, неких језера која су фанатастична“, рекао је Ђумић.

 

„Све се своди на то је то врхунски ужитак, врхунски доживљај, повратак и себи, пре свега, квалитетно дружење са пријатељима, породицом и децом која то потпуно обожавају и на крају крајева – то је један начин живота“, поручује Ђумић.

 

Камп паркиралишта шанса Србије

 

На питање шта Србији недостаје да кампинг туризам заживи, Ђумић каже да не постоји довољна развијена свест код оних који доносе одлуке куда ће се и у ком правцу развијати туризам.

 

„Нисмо искористили ни тај транзитни карактер Србије, да имамо транзитне кампове и да нам људи не спавају по бензинским станицама него по уређеним камповима и да то неко наплаћује, уређује и сређује. Просто немамо ни у бањама кампове. Једини камп у оквиру националног парка је камп на Фрушкој гори, док остали национални паркови немају кампове“, наводи Ђумић.

 

Указао је да то доводи до тога да се кампује дивље и да има доста неодговорних туриста који остављају смеће за собом, а то смеће киша или ветар донесу до језера.

 

„Долазимо у ситуацију да због неуређеног сектора имамо још један проблем више да уништавамо оно што бисмо уставри требали да искористимо“, рекао је Ђумић.

 

Објаснио је да би Србија могла да на рути до Турске или Грчке постави кампинг паркиралишта или кампиралишта.

 

„То је једна подврста нешто нижег ранга него што је камп. Потребно је задовољити минималне техничке услове и омогућити да се возила на путу до Грчке, Бугарске или Турске заустављају, преноће и то плате неком нашем домаћем власнику“, рекао је Ђумић и додао да ће тај домаћин онда њима да понуди воће, поврће, врућ хлеб, сир, кајмак и тако се шире развија туризам.

 

У 2018. Хрватска је имала 17 милиона кампинг ноћења, у нашој земљи је боравило свега 17.000 кампера. Србија има 40 кампова и они јесу на европској мапи кампова.

 

„Имамо дунавских 588 километара, на левој и десној обали. То је један потенцијал који да Немачка има имали би 45 одсто удела кампинга у укупном туризму“, додао је Ђумић.

 

Указао је да се са Хрватском не треба поредити, јер је Јадранско море и велики број малих породичних кампова нешто што је тешко достићи.

 

„Већа је много пажња и популарност за таквим камповима мада је све чешће у протеклих пар година да кампери траже све мање кампове где могу да се одморе, без звучног и светлосног загађења уз неки приватни амбијент и мање гужве, где се не чека на туш и тоалет, где не постоји жагор људи“, наводи Ђумић.

 

Указао је да у Хрватској често случај да имају кампинг насеља од по 1.000 капинг јединица и до 10.000 гостију и то је индустријски туризам.

 

„Ми то не желимо и мислим да је Србија управо контра, да кроз велики број мањих кампова који су везани за сеоска домаћинства и тај рурални туризам који је нама јак можемо да добијемо један производ који нико нема“, истакао је Ђумић.

 

Заблуда да је камповање "туризам за сиротињу"

 

На питање колико је камповање скупо, Ђумић каже да је заблуда да је камповање "туризам за сиротињу".

 

„Ако поседујете шатор ви можете да прођете солидно, јефитније у односу на неки други облик смешатаја, али ако имате камп приколицу или кампер ви ту плаћете неку цену коју плаћете и у неком смешатају у неком сесоком домаћинству или некој кући“, каже Ђумић.

 

Указао је да није суштина у поређењу, јер то нису исти гости.

 

„Они који иду у кампове они неће ићи у хотеле, хостеле, мотеле или пансионе. То је потпуно нова циљна група којој се ми недовољно обраћамо и која троши на дневном нивоу на ванпансионској потрошњи солидан новац, која купују намирнице када виде да су квалитетне, а код нас су и даље такве“, закључио је Ђумић.

 

 

Извор: Туристички свет


Последњи пут измењено понедељак, 31 август 2020 22:18

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија