Посетиоци могу да посете Дворски комплекс на Дедињу, и у пратњи туристичког водича обиђу велелепна здања Краљевског Белог Двора, као и Дворску капелу посвећену Светом Андреју Првозваном, Крсној слави Краљевске породице.
Термини за посету су свака субота и недеља, у 10,30 и 13,30 а цена обиласка је 450 динара и укључује организовани превоз са Трга Николе Пашића.
Број људи у туристичкој групи ограничен је на 50, поручују организатори, те су обавезне пријаве до два дана пред почетак програма.
За програм обиласка Дворског комплекса најбоље је обратити се Туристичком информативном центру у Кнез Михајловој улици. Постоји могућност и организације групних посета током радних дана уз претходну најаву двору.
Краљевски Двор
Краљевски Двор на Дедињу изграђен је у периоду 1924-1929. године личним средствима и по налогу Њ.В. Краља Александра I (деде Њ.К.В. Престолонаследника Александра II). Пројектанти су били арх. Живојин Николић и академик Николај Краснов са Краљевске академије. То је велика и репрезентативна вила од белог камена у српско-византијском стилу. У њеном саставу је и Дворска капела посвећена Св. Апостолу Андреју Првозваном, који је заштитник и Крсна Слава Краљевског Дома. Краљевски Двор је био дом Краља Александра I и Краља Петра II. Данас је то дом Њ.К.В. Престолонаследника Александра II и његове породице.
Бели Двор
Зграда Белог двора, који се налази у истом комплексу са Краљевским двором, зидана је по жељи Краља Александра I као резиденција за његове синове Петра (будућег Краља Петра II), Томислава и Андреја. Краљ Александар је очекивао да ће његовим синовима бити потребан сопствени простор када одрасту, али га је мучко убиство отргло од породице, а судбина његових синова је кренула другим током. Малолетни Краљ Петар II је постао нови господар Краљевског Двора, а довршењем започете зграде Белог двора позабавио се његов рођак, Кнез-Намесник Павле. Зграду, која је грађена од 1934. до 1936. године, пројектовао је архитекта Александар Ђорђевић. Када је Двор завршен у њега се уселио Кнез-Намесник са својом породицом у очекивању Краљевог пунолетства. У приземљу ове класицистичке зграде налази се велики Свечани хол и низ салона опремљених у стилу Луја XV и Луја XVI са венецијанским лустерима. Ту је и Дворска библиотека која је имала око 35.000 књига и Свечана трпезарија намештена у стилу чипендејла.
Извор: Кућа добрих вести