Кустоскиња Музеја града Београда обучена у костим из периода кнегиње Љубице као домаћица своје палате дочекује посетиоце. Поред основне историјске приче сазнаћете и како су се облачиле српске владарке, како су водиле домаћинство, васпитавале децу, какве су украсе стављале на косу...
Програм подразумева перформанс кустоскиње Музеја града Београда, послужење – кафа и ратлук и обилазак конака.
Термини за обилазак Конака су петак у 17 часова и субота у 10 часова. Трајање програма је 60 минута.
Конак кнегиње Љубице се налази у улици Кнеза Симе Марковића 8, максимални број посетилаца програма је 30 особа а цена улазнице је 350 динара.
За бесплатне информације о туристичким програмима разгледања града позовите Беоком сервис: 0800 110 011. Позив је бесплатан.
https://dobrevesti.rs/%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC/item/3664-turisti%C4%8Dka-organizacija-beograda-organizuje-program-posete-konaku-kneginje-ljubice-za-turiste-i-sve-koji-%C5%BEele-da-saznaju-vi%C5%A1e-o-srpskoj-istoriji?tmpl=component&print=1#sigProGalleria7a346591c6
Строга, самосвесна и са ставом
Љубица Обреновић (Срезојевци, 14. јануар 1785 - 14. мај 1843.) је била српска књегиња, жена кнеза Милоша Обреновића.
Њено девојачко презиме било је Вукомановић, била је ћерка Радосава и Марије Вукомановић. Главни посредник удаје за Милоша Обреновића био је Никола Милићевић Луњевица који је преговоре око удаје завршио са Миланом Обреновићем, братом кнеза Милоша, на четрдесет дана од смрти њеног оца. Кум на венчању које било 1806. године био је Карађорђе, стари сват Лазар Мутап, а ручни девер Никола Милићевић Луњевица.
Била је позната као строга и самосвесна, и често је заузимала сопствени став у политици. Због тога је неколико пута долазила у озбиљне сукобе са кнезом Милошем. Једном приликом је у налету љубоморе убила из пиштоља једну од љубавница кнеза Милоша, Петрију. Као њена резиденција изграђен је конак књегиње Љубице у којем је касније био смештен Београдски Лицеј.
Са кнезом Милошем изродила је синове Милана (1819-1839) и Михаила (1823-1868) и ћерке Петрију (1808-1871) и Савку (1814-1848). До смене власти у Србији, са династије Обреновића на династију Карађорђевића дошло је 1842. Године.
Кнегиња Љубица умрла је у прогонству 1843. у Новом Саду у Аустријском царству, а сахрањена је у манастиру Крушедол на Фрушкој гори.
Извор: Кућа добрих вести/Музеј града Београда